DEPORTACIJA IZBJEGLICA

Zločin bez kazne

Evropski sud za ljudska prava prije nekoliko dana uputio je Vladi Crne Gore predstavku grupe majki, supruga i kćerki stradalih izbjeglica koji su u Crnoj Gori u maju 1992. godine nezakonito uhapšeni i izručeni njima vojsci bosanskih Srba u BiH. Predstavkom se tvrdi da je država odgovorna jer nije djelotvorno istražila i utvrdila odgovornost za zločin protiv izbjeglica. Iz kancelarije zastupnice Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava,Valentine Pavličić saopšteno nam je da se priprema pravna odbrana države I da nam više od toga ne mogu saopštiti.

Sudbina većine izbjeglica iz Bosne i Hercegovine, koji su spas od rata 1992.godine potražili u Crnoj Gori, a onda uhapšeni, ni 26 godina kasnije se ne zna.

„Na putu za kamp susrela ga je policija iz Herceg Novog.Vidjeli su da je to bosanska registracija i zaustavili su ga i vratili u MUP...Pitali smo šta su oni skrivili pa su ih pohapsili? Rekli su nam da su ih pokupili za razmjenu. Molila sam da mi puste dijete,nijesu htjeli ni da čuju...“, priča nam Sejda Krdžalija, majka deportovanog Sanina.

Sanin Krdžalija imao je 22.godine. Svirao je harmoniku i imao bend. Dvadesetpetog maja u 14 časova autobusima su odvezeni, neki u Foču a neki ko zna gdje. 

„...Kad su ih uvodili u autobus, prozivali su jednog po jednog.Moj sin je ušao i sjeo pored prozora i pokazao mi da ne plačem.To mi je najteži trenutak u mom životu.Odvajam se od djeteta od 22 godine.Momak ni kriv ni dužan.Samo zato što je iz Bosne,što je musliman.“ Sejda se još sjeća tog trenutka kada su autobusi krenuli iz Herceg Novog u nepoznato.

Tada su, 25.maja i dva dana kasnije, dvije najveće grupe izbjeglica uhapšene i autobusima izručeni bosansko-hercegovačkojvojsci, koja ih je mučila u koncentracionom logoru u Foči.To je bila prva grupa.Druga grupa je istog dana ubijena.

Sejda je sa ćerkom, nakon što su do nje doprli glasovi da će policija hapsiti radno sposobne žene, pobjegla u Makedoniju a onda i u Španiju. Devedesetšeste, kada su se vratile u Goražde,dale su uzorke DNK jer za sina još ništa nije znala.Na rođendan njene unuke, 2005.godine, zazvonio je telefon.Kazali su da zovu iz Instituta za nestale osobe. „Vjerovatno, gospođo, pretpostavljate što vas zovemo.Pronašli smo vam sina,“ čula je Sejda sa druge strane žice. „Moj zet je otišao na identifikaciju.Mi smo ga našli.Dostojno smo ga ukopali.“

Evropski sud za ljudska prava prije nekoliko dana uputio je Vladi Crne Gore predstavku grupe majki, supruga i kćerki stradalih izbjeglica koji su u Crnoj Gori u maju 1992. godine nezakonito uhapšeni i izručeni njima neprijateljskoj vojsci bosanskih Srba u Bosni i Hercegovini, državi u kojoj je u to vrijeme bio rat.  Iz kancelarije zastupnice Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava,Valentine Pavličić saopšteno nam je da se priprema pravna odbrana države I da nam više od toga nee mogu saopštiti. Predstavkom se tvrdi da je država odgovorna jer nije djelotvorno istražila i utvrdila odgovornost za zločin protiv izbjeglica.

Porodice su razočarane nedostatkom krivične pravde jer iako je vođen krivični postupak protiv devetorice pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, policije i državne bezbjednosti svi su oslobođeni na osnovu  argumenta da Crna Gora nije učestvovala u ratu u BIH i da zbog toga oni koji su, pomagali u tom sukobu ne mogu odgovarati za ratne zločine.

 U Akciji za ljudska prava smatraju da je to logički i pravni nonsens.Zato su se i obratili Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu da utvrdi da u tom predmetu nikada nije sprovedena ozbiljna, adekvatna i djelotvorna istraga i krivično gonjenje. Tea Gorjanc Prelević smatra da je to bila farsa koja je trebala da prikaže Evropi da se tu nešto radi ali je Evropska Komisija u dosadašnjim izvještajima, kritikovala takvo procesuiranje ratnih zločina.Zato, smatra, da je to jedna od najvećih prepreka članstvu u Evropskoj Uniji.

 Opširnije gledajte večeras u TV Magazinu u 20:05. Prvi program.

Svetlana Slavujević, TVCG