Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Društvo

[ Objavila: M.M ]

14. 09. 2019. 07:45 >> 07:45
18

ČEKA SE DOGOVOR BISKUPA

Zašto ostrvo Sveti Đorđe nije dostupno svima?

Dok Gospa od Škrpjela predstavlja pravu kulturno istorijsku oazu za posjetioce, susjedno ostrvo, Sveti Đorđe, uprkos bogatoj istoriji i ogromnom turističkom potencijalu koji interesuje brojne turiste i građane, uglavnom je zatvoreno za javnost. Pojedinima su tamo sahranjeni i preci. Posljednjih mjeseci sve je više pritužbi građana da im nije dozvoljeno da posjete ostrvo. Pokušali smo da saznamo zašto je tako, ima li rješenja?

"ULAZ NA OSTRVO DOZVOLJEN SAMO GOSTIMA SUBOTIČKE BISKUPIJE", taj natpis naljutio je don Srećka Majića, upravnika ostrva Sv. Đorđe u Perastu. 

Majić, u razgovoru za Portal RTCG, kaže kako su, posljednjih mjeseci, sve češće pritužbe građana, mještana, ali i potomaka onih koji su na tom ostrvu sahranjeni, kako im pojedinci ne dozvoljavaju da posjete ostrvo. 

Objasnio je i da na ostrvu godinama ljetuju pripadnici Subotičke biskupije, u jeku sezone, odmaraju u miru i tišini.

Naglašava međutim da Sv. Đorđe pripada državi Crnoj Gori, preciznije Kotorskoj biskupiji.

"To je ostrvo Crne Gore. Ja imam izvode iz katastra i tu nema nikakvog spora. Ostrvo nije prodato, ali je odavno sklopljen interni ugovor između biskupa, subotičkog i kotorskog, i ostrvo je dato na korišćenje,“ kaže Majić.

Godinama nakon predaje ostrva, sve je besprekorno funkcionisalo. Usmeni ugovor poštovao se decenijama, danas ga, pak pojedinci krše. 

"Meni ne mogu zabraniti dolazak na ostrvo, ali brane onima koji imaju čak i veće pravo da posjete taj otok. Pojedini su sebi dali za pravo da mogu da selektuju koga će, a koga neće pustiit na ostrvce, govoreći da je to privatno ostrvo. Tako su mnoge sa vrata i vratili. Ima već desetak pritužbi građana“, priča Majić.

Predsjednik Optine Kotor Željko Aprcović kaže da je jedini način, dogovor dva biskupa-subotičkog i kotorskog, jer kako kaže, poznato je da nikome nije dozvoljen pristup, osim sveštenicima, opaticama i članovima njihove porodice, kao i licima zaposlenim u okviru Subotičke biskupije i srodnih sestrinskih biskupija sa teritorije Mađarske, Hrvatske, Rumunije, Slovačke i Ukrajine.

"Prema dokumentima koje posjedujemo u okviru države Crne Gore, vlasnik i upravitelj je Kotorska biskupija, odnosno peraški župnik. Ostrvo niti je prodato, niti ima sudski potvrđenog ugovora o korištenju. Biskupima uskoro ističe mandat, a pitanje daljeg korišćenja ostrva bi trebalo da riješi novi biskup subotički, koji će uskoro biti imenovan, kao i nasljednik biskupa Ilije Janjića“, jasan je Aprcović.

Upravnik Srećko Majić prisjeća se kako je nekad i na ostrvu, ipak bilo zanimljivih kulturnih i vjerskih manifestacija. Odavno, kako kaže, toga više nema. 

Iz Opštine Kotor su nam saopštili da Subotička biskupija ne dozvoljava održavanje manifestcija, no i to bi kaže Aprcović, uskoro trebalo da se promijeni.

"Takođe, informacije koje mi posjedujemo jesu da Subotička biskupija ne dozvoljava održavanje kulturnih manifestacija. U svakom slučaju, tražićemo sastanak sa kotorskim biskupom monsinjorom Ilijom Janjićem i pokušati da nađemo zajednički jezik," rekao je Aprcović za Portal RTCG.

Majić kaže da je predložio da se ostrvo, bar u nekim terminima otvori za građane.

"Svaki muzej, svaka ustanova, ima vrijeme za posjetu, no oglušili su se na moje sugestije", rekao je Majić i dodao da ostrvo nije zapušteno, te da ga pripadnici Subotičke biskupije lijepo održavaju.

Za one koji možda ne znaju, Sveti Đorđe jedno je od dva ostrva koja se nalaze preko puta Perasta, ali je za razliku od susjedne Gospe, koju su gradili pomorci, to ostrvo potpuno prirodno. 

Jedna od legendi po kojima je poznato, stara je više od dvije stotine godina. To je priča o dvoje mladih koje je ljubav spojila, rat rastavio, a smrt ponovo sjedinila.

Na tom ostrvu počivaju peraški Romeo i Julija.

Milica MANDIĆ

Пратите нас на

Коментари18

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије

Најчитаније