Žabljak
Pretežno oblačno
0.1 °C
Pljevlja
Pretežno oblačno
5.1 °C
Herceg Novi
Umjereno oblačno
11.8 °C
Nikšić
Umjereno oblačno
7.6 °C
Cetinje
Umjereno oblačno
13.2 °C
Bar
Pretežno vedro
14.1 °C
Podgorica
Umjereno oblačno
13.2 °C
Ulcinj
Umjereno oblačno
11.8 °C
Kolašin
Umjereno oblačno
4.7 °C

Izoštreno

11. 03. 2013.   >>  13:08 2

Ivan Cvejić: CRNI MART

Ovaj mesec u Srbiji protiče u raspravi o bliskoj istoriji: Miloševiću, Đinđiću, progonu kosovskih Srba, bombardovanju 1999. Zato je i danas aktuelna Đinđićeva dijagnoza da je „Srbija zemlja nedovršenih poslova".

Sujeveran bi čovek mogao da pomisli da je čitav mart uklet i da ga je najbolje prespavati ili, u najmanju ruku, ne izlaziti iz kuće 31 dan, da je mart kao neki produženi petak 13. Pesimisti u Srbiji mogu pronaći u martu pokriće za svoj pesimizam, bilo kojih da su političkih uverenja. Već godinama se tokom marta govori kao o mesecu usuda, u čemu naši ljudi vole da traže pribežište kada ne mogu racionalno da objasne zašto im se nešto dogodilo i da iz toga izvuku pouku.

 

Krenimo hronološki. Sedam godina od kada je u Hagu preminuo Slobodan Milošević, deset godina od ubistva Zorana Đinđića, devet godina od masovnog nasilja Albanaca nad Srbima na Kosovu, 14 godina od početka NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije. Svi su ovi martovski događaji i danas povod za burnu raspravu, jer nisu doživeli istorijski epilog. Oni i dalje izazivaju kontroverze, o njima se polemiše žučno, stavovi o tim događajima određuju vašu političku pripadnost... Kao da se ne želi da se na njih stavi tačka, tako što bi se uspostavio kakav-takav konsenzus u tumačenju njihovih uzroka i posledica.

Nema sporenja u javnosti u Srbiji o tome da je Slobodan Milošević umro u pritvoru Haškog tribunala od posledica srčanog udara (ako izuzmemo, naravno, teoretičare zavere). Ali, sve ostalo što je u vezi s Miloševićem, a posebno poslednje godine njegovog života i dalje su otvorena knjiga. Štaviše, protekom godina, sve je više onih koji se zalažu za preispitivanje dosadašnje dominantne negativne slike o Miloševiću i njegovoj politici dok je bio na vlasti. Njegovi učenici i sledbenici, partijski drugovi iz SPS-a, na vlasti su u Srbiji već punih pet godina. Iako postoje brojni dokazi da SPS više nije onaj isti iz devedesetih, svakog 11. marta mnoge pristalice te partije doći će u Požarevac da odaju poštu svom nekadašnjem vođi. Slikovito je i to da ni ovog 11. marta, kao i prethodne četiri godine, pored groba Miloševića neće biti Ivice Dačića, sadašnjeg premijera Srbije. On će tog 11. marta biti u Briselu, razgovaraće s visokom predstavnicom EU Ketrin Ešton i zastupaće politiku koja nije ni nalik onoj koju je sprovodio Milošević.

Dan kasnije hiljade ljudi šetaće centrom Beograda, u počast Zoranu Đinđiću, ubijenom pre tačno jedne decenije. Njegove su ubice  osuđene, ali tu se ujedno i završava spisak pitanja na koja su odgovori dobijeni. Ne znamo da li je atentat imao političku pozadinu i ko iza toga stoji, a uz to – koji su zaista bili motivi zaverenika. Ko je legitimni naslednik Đinđićeve politike i njegovih ideja, da li iko od političara i stranaka koji su se takvim samoproglasili? Da li bi Đinđić danas imao odgovore na izazove s kojima se Srbija suočava i da li bi, čak, podržao pozicije današnje vlade, iako je sastavljena od njegovih najvećih političkih protivnika? Nema još ni odgovora na pitanje koje će sasvim sigurno još dugo biti aktuelno – da li su u Srbiji zaista razumeli Đinđićeve reformske i proevropske planove koje je imao sa zemljom koju je vodio?  

Polovinom marta setiće se mnogi hiljada kosovskih Srba, koji su bili žrtve sinhronizovanih napada Albanaca, zbog čega je oko 4.000 njih pobeglo iz svojih domova. Iza njih je ostala uništena imovina, oštećeno je i na desetine crkava. Iako je oko 300 kosovskih Albanaca uhapšeno zbog tog nasilja, a blizu 150 njih osuđeno, u Srbiji se i danas smatra da su glavni organizatori ostali na slobodi i to na visokim položajima u državi. "Martovski pogrom", kako se često govori za dogadjaje od 14. do 18. marta 2004. stoji nad mnogim glavama i na Kosovu i u Srbiji kao pretnja koja bi mogla da se ponovi, ukoliko pregovarači u Briselu ne postignu dugoročni sporazum. I devet godina nakon martovskog nasilja Kosovo i položaj tamošnjih Srba centralna je politička i medijska tema.

Naposletku, poslednja sedmica marta vreme je kada se podseća na početak tromesečnog bombardovanja iz 1999, na dane koji su podelili noviju istoriju Srbije na period pre i posle tog događaja. Srbija zbog toga, recimo, dugo neće ozbiljno razmatrati mogućnost da pristupi NATO-u. Mnogi će ekonomisti i danas reći da su razaranja infrastrukture i privrede 1999.  do te mere unazadila Srbiju da zadugo neće moći da uhvati korak s ekonomijama s kojima je u tom trenutku bila rame uz rame. A što se tiče političkih posledica bombardovanja, svrgavanje autoritarne vlasti 5. oktobra 2000.  već duže je predmet kritike i preispitivanja, kao događaj čiji su ciljevi iznevereni, a potencijali proćerdani.

 

Sama činjenica da će čitav jedan mesec proteći u debatama o istorijski bliskim dogadjajima, dovoljno govori da se nije mnogo promenilo od davne Đinđićeve dijagnoze da je Srbija "zemlja nedovršenih poslova".

Komentari 2

ostavi komentar

Ostavi komentar

Pravila komentarisanja sadržaja Portala RTCG
Poštujući načelo demokratičnosti, kao i pravo građana da slobodno i kritički iznose mišljenje o pojavama, procesima, događajima i ličnostima, u cilju razvijanja kulture javnog dijaloga, na Portalu nijesu dozvoljeni komentari koji vrijeđaju dostojanstvo ličnosti ili sadrže prijetnje, govor mržnje, neprovjerene optužbe, kao i rasističke poruke. Nijesu dozvoljeni ni komentari kojima se narušava nacionalna, vjerska i rodna ravnopravnost ili podstiče mržnja prema LGBT populaciji. Neće biti objavljeni ni komentari pisani velikim slovima i obimni "copy/paste" sadrzaji knjiga i publikacija.Zadržavamo pravo kraćenja komentara.

Da biste komentarisali vijesti pod vašim imenom

Ulogujte se

Novo