Žabljak
Umjereno oblačno
11.9 °C
Pljevlja
Vedro
15.8 °C
Herceg Novi
Pretežno vedro
23.0 °C
Nikšić
Vedro
17.8 °C
Cetinje
Pretežno vedro
28.8 °C
Bar
Vedro
19.7 °C
Podgorica
Vedro
23.9 °C
Ulcinj
Vedro
21.3 °C
Kolašin
Malo oblačno
12.5 °C

Izoštreno

01. 04. 2013. 09:41   >>  10:10 4

Ivan Cvejić: Antisemitizam i tiha većina

I ako se pođe od pretpostavke da antisemitske ideje ne mogu da dobiju širu podršku, ostaje i dalje pitanje – da li je većina učinila dovoljno da opasnost od antisemitizma bude otklonjena jednom zauvek?

U muzeju Holokausta u Jerusalimu "Jad vašem", među hiljadama eksponata je i jedan žuti transparent s Davidovom zvezdom i ćiriličnim natpisom "Jevrejska radnja". Bila je istaknuta pre sedamdesetak godina na prodavnici u beogradskoj Ulici kneza Mihaila i redak je eksponat u Jad Vašemu koji svedoči o genocidu nad Jevrejima potekao iz tadašnje Jugoslavije. Pred tim prizorom morate biti postiđeni i osetiti jaku grižu savesti, zbog direktnog susreta s činjenicom da su neki iz vašeg grada i vaše zemlje učestvovali u planskom ubijanju čitavog jednog naroda.

U istoj Ulici kneza Mihaila, čuvenoj beogradskoj "štrafti", nedavno su neki neonacisti izlepili letke koji bi trebalo da upozore Srbe da su ih pre 14 godina bombardovali – upravo Jevreji!? Gledajući samo nevešti grafički i propagandni aspekt, dakle izgled tog nevelikog plakata, njegov dizajn i poruku, dođe vam da se smejete na sav glas. Kao, američki bombarder seje bombe po poznatim beogradskim i novosadskim građevinama i mostovima, a na avionu nacrtana Davidova zvezda. Sve uz poruku "14 godina od NATO bombardovanja, njihov teror i dalje traje". Medjutim, daleko je to od smeha i šale.

Ko su ljudi koji vode ovakvu propagandu, po stilu sličnu onoj pred početak Drugog svetskog rata? Dakle, već po tragičnoj zastarelosti propagandnih sredstava, osuđenu na potpuno nerazumevanje i neuspeh u drugoj deceniji 21. veka. Plakat su potpisali momci i devojke iz srpskog ogranka međunarodnog neonacističkog pokreta "Krv i čast" (Blood and Honour). Sudeći po fotografijama i tekstovima koje su postavili na svoj sajt, odlučni su da se bore za čistotu rase, slave Hitlera, ne daju Kosovo, iščekuju dolazak nekog "vođe"... Anonimni su, lica na fotografijama su prekrivena, a imena govornika i autora tekstova nema. Fotografišu se s razvijenim nacističkim zastavama i pozdravljaju uzdignutom rukom uglavnom po nekim jarugama ili po kafanama s niskim plafonom. Iz takvih podruma i pećina izađu s vremena na vreme i pod okriljem noći zalepe letke ili ispišu grafite po Beogradu. I vrate se odakle su došli, ostavljajući smeće iza sebe.

Usledile su brojne osude, plakati su odmah uklonjeni, mediji su se još jednom pozabavili "društvenom marginom" koja rađa ovakve pojave. Izraelski ambasador u Srbiji Josef Levi nekoliko dana pre toga bio je izričit da je srpski narod "jedan od retkih u Evropi u kojem se antisemitizam nije odomaćio", a verovatno je ostao pri tom stavu i nakon najnovijeg incidenta sa plakatima u centru Beograda.

I ako se pođe od pretpostavke da će ekstremističke grupe uvek ostati marginalne i bez uticaja na društvo i da antisemitske ideje ne mogu da dobiju širu podršku, ostaje i dalje pitanje – da li je većina učinila dovoljno da opasnost od antisemitizma bude otklonjena jednom zauvek? Ili je, u svom nečinjenju, uljuljkana, pomislila da će ekstremizam nestati sam od sebe.

Nema objašnjenja za to što je beogradsko Staro sajmište, koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu, i dan danas zapušteno, neuređno gradsko ruglo, gde ne dolazi niko, niti većina zna šta se tu događalo i koliko je nedužnih ljudi tu skončalo. Odnos prema tom kompleksu u centru Beograda opomena je da većina još nije učinila dovoljno da zauvek bude žigosan teror nacista prema nedužnim Srbima, Jevrejima, Romima, našim sugrađanima. Nema vlade, niti gradske uprave Beograda,  poslednju deceniju-dve, koje nisu obećale da će od Starog sajmišta napraviti memorijal, u kojem bi đaci i ne samo oni učili šta se tu zaista događalo. Ali, uzalud. Hiljade Beograđana i dalje obilazi Staro sajmište kao tek jedno od zapuštenih gradskih kvartova, s oronulim zgradama i udžericama u kojima su se skućili nevoljnici.

Da stvar bude gora, planira se gradnja velikog trgovačkog kompleksa na mestu gde su takozvane topovske šupe, na beogradskoj Autokomandi, iz kojih su hiljade Jevreja, a potom i Srba i Roma, odvožene na streljanje. Jevrejska zajednica, kao i izraelski ambasador, protive se tom planu i traže da i to stratište bude dostojanstveno obeleženo, a ne da bude pretvoreno u mesto za zabavu i šoping. "Jedna mala spomen-tabla izmedju Zare i Maksija nije način na koji se odaje počast prošlosti", rekao je nedavno ambasador Levi.

Eto novog ispita za vlasti u gradu i državi, ali to je ispit i za sve ostale. Da li milionska investicija može da bude važnija od sećanja i poštovanja prema žrtvama, koje nas čini ljudima? Imamo li pravo da se prema mestima najveće patnje i stradanja odnosimo nemarno? Ako Staro sajmište i ubuduće  bude izgledalo kao danas i ako na mestu sabirnog logora na Autokomandi bude nikao šoping-mol, to će biti odraz stava većine. A samo uz takav stav tihe i nezainteresovane većine, ekstremisti mogu da se nadaju da će kad-tad kročiti s margine na glavnu scenu. 

Komentari 4

ostavi komentar

Ostavi komentar

Pravila komentarisanja sadržaja Portala RTCG
Poštujući načelo demokratičnosti, kao i pravo građana da slobodno i kritički iznose mišljenje o pojavama, procesima, događajima i ličnostima, u cilju razvijanja kulture javnog dijaloga, na Portalu nijesu dozvoljeni komentari koji vrijeđaju dostojanstvo ličnosti ili sadrže prijetnje, govor mržnje, neprovjerene optužbe, kao i rasističke poruke. Nijesu dozvoljeni ni komentari kojima se narušava nacionalna, vjerska i rodna ravnopravnost ili podstiče mržnja prema LGBT populaciji. Neće biti objavljeni ni komentari pisani velikim slovima i obimni "copy/paste" sadrzaji knjiga i publikacija.Zadržavamo pravo kraćenja komentara.

Da biste komentarisali vijesti pod vašim imenom

Ulogujte se

Novo