[ RTS ]

NIJE ZVANIČNA POLITIKA

Velika Albanija - problem ili fikcija

Vladajuće partije u Albaniji ne zastupaju ideju Velike Albanije, ali su na izborima morale da pobijede Crveno-crnu koaliciju koja se zalaže za tu politiku. Na Kosovu Veliku Albaniju zastupa "Samoopredjeljenje", treća po snazi stranka u parlamentu. U Srbiji, ideju Velike Albanije vide kao potencijalnu opasnost, i upozoravaju da je ta politika u usponu.

Poslije incidenta sa dronom i zastavom na stadionu u Beogradu, iz Tirane su više puta ponovili da je Velika Albanija samo srpska noćna mora, a ne njihov plan i da ih jedino zanima Velika Evropa, piše RTS.

"To nikada nije bio dio našeg političkog plana. Naš politički projekat i cilj je da cijeli region bude integrisan u Evropsku uniju i evroatlantske strukture", objašnjava ministar spoljnih poslova Albanije Ditmir Bušati.

Činjenica je da Socijalisti Edija Rame ne zastupaju tu politiku, ali su oni na izborima morali da se bore protiv Crveno-crne koalicije koja je zagovara. Svoje predstavnike u Parlamentu tako ima Lista za prirodnu Albaniju koja propagira stvaranje jedinistvene države svih Albanaca na Balkanu.

Na Kosovu je na tom kursu "Samoopredjenje", opoziciona - ali treća stranka po snazi. Tako i u Tirani i u Prištini zaključuju: nema zvanične velikoalbanske politike, ima samo ideje.

"Ako ćemo govoriti o ideji etničke Albanije, ona živi u glavama mnogih Albanaca kao refleksija nepravdi koje su učinjene Albancima 1912. i 1913. godine kada su povlačene granice posred albanskih teritorija", kaže savjetnik Vlade Kosova za spoljne poslove Azem Vlasi.

U Srbiji upravo u ideji vide kao potencijalnu opasnost i razlog za oprez. Upozoravaju da je takva politika ipak u usponu.

"To što trenutno nije pobijedila ili nije vodeća ideja velike, prirodne Albanije ne treba nikog da zavarava, mladi su dobrim dijelom iza nje. Vidite 2009. godine je samo devet odsto kosovske populacije bilo za Veliku Albaniju. Sad, u jednom istraživanju to je naraslo na 32 odsto", upozorava Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

Sa oko 25 odsto koliko ih ima u Makedoniji, Albanci jesu ozbiljan politički faktor u toj zemlji. I tamo ima pokušaja proglašenja tzv. Republike Iliride i zahtjeva nekih albanskih partija da se država federalizuje, ali Skoplje više brine to što između dvije etničke zajednice nema nikakvih spona.

"Odnosi između Albanaca i Makedonaca u Makedoniji su već više godina u vrlo velikom zastoju i to je zapravo jedan trend koji treba da zabrinjava na kulturnom i na političkom nivou. Albanci i Makedonci su izgubili interes jedni za druge i tokom vremena, a to je sve produkcija u političkim krugovima i kod Albanaca i kod Makedonaca", kaže politički analitičar iz Skoplja Saša Ordanoski.

Ideja da svi Albanci žive u jednoj državi datira još od osnivanja Prizrenske lige 1878. godine. Podrazumijeva ujedinjenje matične države sa djelovima teritorija koje pripadaju Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Grčkoj.