26. 02. 2023. 07:31   >>  21:22

ТРАЈЕКТ

Загон или закон?

Сва историја приватизација државних предузећа и додјела концесија у Црној Гори, почев од 1991. године, жанровски је лако сводива. Фарса.

Пише: Влатко Симуновић

По дефиницији фарса је “позоришно дјело, вулгарне и грубе комике,шала,лакрдија, бурлеска”. По жанровским ознакама, актуелна епизода на тему превоза путника на трајектној линији Каменари - Лепетани, почев од 2004. и трговине на берзи акцијама државног предузећа Поморски саобраћај, до раскида уговора с фирмом која је организовала транспорт путника и возила трајектима на линији Каменари - Лепетани, класична је лакрдија.

Ако у свему што је на ту тему казано има и дјелић истине, а неке паре не муче но буче, стварно треба имати снажне стомачне петље да човјек “свари” оправданост одлуке Владе Црне Горе, прије скоро двадесетак година да прода контролни пакет акција државног предузећа које је имало екслузивно право на организацији трајектног превоза путника на релацији Каменари - Лепетани. Глупа одлука. Уз, за обичне смртнике астрономска, сли за очекиване бенефите, симболична новчана улагања, три пословна човјека у чијим званичним пословним биографијама није било основа за очекивања да им слиједи добар добитак у области поморства,склопили су посао који им на годишњем нивоу доноси милионске добити. Почетничка срећа? Не. Само су брзо научили како “нови пут стари батаљује”.

ЂЕ ЈЕ ВРЕЛО

Продаја државног предузећа Поморски саобраћај класичан је примјер штеточинског дјеловања државне администрације која је најврједнијимм ресурсима управљала на очигледну штету националних интереса и државе Црне Горе за чију одбрану најдуговјечнији “администратори групе” изгинуше свих ових сезона. Брз ход, често спотицање - све грешке и пропусте приписвали смо дјечијим болестима “младе црногорске демократије”. Ширећи друштвену самообману да је држава лош управљач, деценијама су “државни економисти” и по бабу и стричевима, јаранима и сјецикесама дијелили државна добра. Темпо процеса приватизације прилагођаван је апетитима малих али алавих ортака. Храњени плодовима труда послијератних генерација они су израсли у аждаје кадре да државу и све њене институције “смажу за доручак”.

Бештија може купити нову капу али ћуд не мијења. Данас милионе саграђени на “загон” пословни људи бране законима направљеним по мјери “људи од загона”.

Што је рјешење? Мијењајмо законе. Не због освете. Освета је низак мотив. Правда је темељ. Право ускладити с правдом. И тамо ђе је мимо здраве памети врело, више неће ни капати.

МИ СМО ИХ ПУСТИЛИ

Сјећа ли се данас неко државног тужиоца Влада Шушовића? Катуњани кажу - докле на влас̓ дотле и на глас. Не сјећате се. А тај вам је деведесетих у законодавном дому Црне Горе казао: За шверц цигара и нафте нико у Црној Гори неће одговарати.

Фрешкије су успомене на тадашњег премијера Мила Ђукановића који је на истом мјесту казао: Колике су и гдје се налазе државне девизне резерве, то никада нећете сазнати.

Нико није кажњен и никада нијесмо сазнали. Некажњивост није институционализована али функционише. Зато се држава данас, ако да знак живота и покуша да заштити државне ресурсе, лако оптужи да се понаша као слон у стакленој радњи. Милионери, ако их држава стјера у ступицу, с висине држе придике о етици привредног пословања и неповредивости права на располагање имовином. Имовином стеченом у хајдучијама које су почињене уз благослов државе која је законима, закључцима и уредбама Владе деценијама креирала амбијент идеалан за остварења њихових “бизнис планова”. Ми смо их пустили. Безумна свјетина у торине се сама меће - тако је зборио Сула Радов Радуловић.

ПИТАЊА

Данас дугујемо себи одговоре на неколико питања. Зашто је држава за ситне новце распродала вриједне ресурсе? Ко треба за сноси одговорност за катастрофалне резултате процеса приватизације који је окончан колапсом привреде и осиромашењем стотина хиљада људи - наспрам којих се данас безочно кочопери стотињак побједника транзиције чија укупна имовина и удио компанија под њиховом контролом у БДП вишеструко превазилази учешће свих осталих грађана Црне Горе? Застаријева ли кривица доносиоца одлука које су грађане Црне Горе коштале стотине милиона еура и да ли је могућа ревизија уговора о закупима земљишта и хотела на најљепшим позицијама нашег дијела Јадрана? Зашто је држава немоћна у покушајима да се супротстави хајдучији грађевинске мафије која је похарала ресурсе у ријечном кориту Мораче?

Колико ће нас коштати неспретни покушаји исправљања транзиционих грјехова политичке елите чији су прваци распродали државу Црну Гору?

Да ли ће Владу која је овог прољећа најавила обрачун с уским кругом “пословне елите”којој приписује илегалне пословне праксе послужити почетничка срећа, па ће наши транзициони побједници изаћи из свог побједничког низа и ударити главом о зид државне администрације која неселективно примјењује законе? Како то може учинити? У духу народног сУдије и паметара речено: Не загоном но законом.

Не морају државни чиновници судити по првој страни на којој пише пљачка или исправљање неправде. Довољно је да знају да свако зашто има своје зато. И да се, баш као пијан плота, држе својих надлежности.

НОВИ ВАКАТ

Нови вакат рађа нови наук. Ставите се данас у позицију неког од радника с херцегновском адресом становања ангажованих у складиштима и хипермаркетима из Радановића. Они би у 6:50 требали бити на послу. Колико је то могуће ако Василије из Каменара испловљава у 6 сати? Првих двадесет стижу на вријеме. Сви остали касне. Хоће ли послодавци то толерисати? Како ће се то рефлеКтовати на њихово пословање. Бизнис не толерише хаос.

Ако мислите да је у реду што не функционише један ефикасан сервис, ставите се у позицију родитеља у Херцег Новом чија дјеца практикују да “ уфате ђир” с другу страну залива а посљедњу туру на релацији Лепетани - Каменари имају у 22 сата.

Заспи ако знаш на што је спремна младост и што је вожња око залива у ситне ноћне уре.

Ако мислите да је то у реду ставите се у положај туриста који планира да годишњи одмор проведе у Црној Гори. Ако би бирали између Туниса и Херцег Новог или Тивта чији су приступни путеви у саобраћајном колапсу - што би ви изабрали?

Дефинитивно, неки људи трпе због промјене оператера на релацији Каменари - Лепетани. Није свако дрво за држало. И док дебела изгори много ситних прегори. Крпи и трпи.

НАМЈЕРА

Један од сувласника д.о.о. Поморски саобраћај експониран је у медијима. Оставља утисак човјека увјереног да ће бити довољно да он и његови партнери пресавију папире и да их адвокатски приправник ангажован код канцеларије с именом неког од локалних вукова вјештих правним стварима донесе их на писарницу надлежног суда. Остатак ће одрадити институције. Ми би, ако је вјеровати говору његовог тијела, требали свједочити рутинском процесу с већ познатим исходом.

Укратко, можемо ми јавни интерес окачити свом мачку о реп - браћи Дејану и Жељку Бану, те њиховом пословном партнеру Жељку Михајиловићу биће исплаћене милионске одштете. Без трошкова за исплату плата запосленима, одржавања и амортизацију, без главобоље због писанија новинара које најчешће интересују ствари које не ни требало доводити у питање, без свакодневних малтретирања која подразумијева организација једног, по својој природи компликованог посла као што је поморски саобраћај, три послу вјешта човјека зарадиће, до посљедњег цента, све што би на рачун њихове фирме легло у случају да су наставили посао до момента који је прецизиран Анексом уговора из 2019. године када их је влада премијера Марковића, снагом свог Закључка, “частила” Анексом уговора који је истакао “уговором на неодређено”.

Чаршијске процјена казују да ће “с припадајућим каматама и судским трошковима, на конту д.о.о Поморски саобраћај, власници компаније имати нових 6 милиона еура”. Ако се све одигра по том, рецимо хипотетичком сценарију, вјерујете ли да се и то треба приписати почетничкој срећи?

Ни данас паре не муче но буче. Али, није ни држава данас слабо кљусе па да је свако јаше.