12. 03. 2023. 07:22   >>  08:50 1

НАСИЉЕ

Батина је из пакла изашла

У петак вече стигле су узнемирујуће слике са Цетиња. Мета је био је предсједнички кандидат Јаков Милатовић. Сличне призоре дуго нијесмо гледали. Стигле су осуде и објашњења грађана који бурну реакцију оправдавају његовом улогом у догађајима од 5. септембра 2022. Важно је да се зна истина. Није компликовано. У свој тој причи, гдје свако држи своју страну лудости, срушен је табу неповрједивости права учесмика у изборној трци да представе свој програм.

Пише: Влатко Симуновић

Старији ће се сјетити премијера СФРЈ Анта Марковића. Е, тај у сличној стмосфери и сличним поводом није могао проћи до Вирпазара. Либерали нијесу могли доћи у Бијело Поље. Давно било. Принцип је исти. Све остало су субјективне процјене. Ако ни због чег другог, због тих је успомена Јаков Милатовић морао мирно ући у град, а грађани су одсуством с тог догађаја моглки послати поруку: Цетиње ноћас није дома.

Сурово је речено, али ствари тако стоје. Нешто се не да одбранити, а да су аргументи социјално прихватљиви и у складу с правилима отвореног друштва. Логика племенске задруге у обланди грађанског активизма? Ако је реакција групе људи на Цетињу догађај у домену гарантованог права на грађански протест - што је остатку Црне Горе преостало? Да сваки град и свака политичка или интересна фракција нађу своје “заштитника части и имена” - и мирна Сицилија. Насиље није рјешење. Никад и нигдје, насиље није рјешење!

Насиље у вријеме предсједничких и парламентарних избора ријетко се виђа ван земаља Јужне Америке и Африке. Углавном се везује за насљеђе војних хунти и параполицијски терор. У латинској Америци на предсједничке кандидате потегну ручне лансере противоклопних граната, на Цетињу кишобране. За сад...Не заборавите да је на почетку приче о једном страшном покољу међу Црногорцима и њиховом браћом која исповиједају друкчије законе речено: Ка из руге то би у почетку.

Памет, људи! Не заборавите да смо недавно забиљежили неколико примјера бестијалног, безумног насиља у Подгорици. Људи су забринути. Јуче су били протести. Брутално и насумично насиље?

Бесплодно, неродно, јалово и неиздашно третирамо као историју и насљеђе. Хватамо за џамадане око крхотина пропалога двадесетог вијека а неман је пред вратима. Ту су неман фашисти и комунисти прије стотину година детаљно разрадили. Јесмо ли друштво спремно да превенира сценарије по којима политичке токове креирају насиље и атмосфера страха?

НОВА ШКОЛА
Прво су маскирани момци претукли малољетника, у парку. Потом је, у играоници, брутално претучен тинејџер који је одбио да скине мајицу с прибнтом урбаних ликова - навијача фудбалског клуба Црвена звезда. На крају низа, за сада, појавио се снимак из двориште једне подгоричке основне школе. Настао је прије двије године. Мушкарац прилази школској капији. У друштву је женске особе која поздравља младиће који их дочекују. Пада ту пољубац у образ и поздрав...Њен пратилац је добио први ударац шаком у лице, други палицом по глави. Задаје му га, с леђа, млад мушкарац који је чекао у засједи. Жртва бјежи. Саплетен је и претучен.

Три случаја мучког насиља, осим извршитеља, имају још нешто заједничко. Противни су црногорској традицији и схватању части. Изведени су у духу деведесетих година. Дуго већ, имали смо подметнуте бомбе и сачекуше, али није било ничег што личи недјелима с потписом “црних тројки”. У држави гдје су униформисани полицајци на улици рјеткост и гдје њихово одсуство генерише доживљај слабости државе, у држави у којој медији и искуства “из друге руке” креирају однос грађанина према полицајцу - ти облици насиља су забрињавајући. Могао би то бити и облик психолошког притиска на крхку стабилност људи који живе овдје. Ми смо ту а полиција вам не може помоћи? Је ли то кључна порука? Ми који смо деведесетих “на страшном мјету постојали” нагледали смо се тих “мајсторија”. Увијек на нашу штету.

ОМЕРТА
Од Његоша и гвардије до недавно, некажњивост почињитеља насиља у Црној Гори често је гарантована снагом државе. Функционалан је и за југ Европе по злу чувен закон ћутања. Ако изостану адекватне санкције за насилнике из три акта насиља чији смо свједоци, неће то бити знак да је систем затајио. То би био сигнал да систем не функционише. Треба расвијетлити све детаље.

Један од оштећених је син успјешног пословног човјека. Да ли је пребијање његовог дјетета порука оцу и свим другим очевима с озбиљним пословним резултатима? Што им поручују?

Други дјечак је имао на себи мајицу с принтом симбола Црвене звезде. И наредног дана, на мјесту гдје је био пребијен биле су видљиви крвави трагови. Нанесене су му тешке тјелесне повреде. У чему је проблем? Клупске боје? Нација?

Најлекше је судити и пресуђивати “преко кољена”.
Кад су свјетло дана угледали материјали са сликама бруталностима црногорског полицајца над времешним албанским држављанином на прелазу Сукобин, хиљаду је ФБ витезова кликтало : Што бих им ја урадио да је ово мој отац!

Ниједан се, више но да не ваља, није огласио да осуди насиље над ђететом којем је штанглама по глави суђено због гардеробе с клупским обиљежјем.

Не треба прећутати ни “подвиге” ФБ сердари који потенцирају чињеницу да је отац једног од хулигана чиновник Управе полиције, што би требало, с њихове тачке гледања, бити знак да су “сви они тамо исти” и “од оца је остануло сину”. Сви до једног, ономад су одобравали бестијалности граничног полицајца над грађанима Албаније позивајући се “снагу државе”.
Ђе је дно?

ЗНАЦИ СУТОНА
Објављено је да је младић који је тукао сина подгоричког бизнисмена и малодобног навијача Црвене звијезде, син службеника Управе полиције. Саслушан је и пуштен на слободу. Поступајућа тужитељка да их је пустила да се брани са слободе. Послије бурне рекације јавности промијенила је одлику. Одређен је притвор.

Контрола над дјететом област његове дубоке интиме родитеља и с том се чињеницом ваља односити с посебном пажњом. Батину у руци или мајицу с “погрешним” принтом могло је имати им наше дијете. Из те позиције све се јасније види. Сви којима је у опису посла да пруже помоћ младим људима који у насиљу тражи рјешење или су му изложени морају бити на висини задатка. Око тога се не би смјели спорити. И трајно би морали архивирати праксу да насилнике штите утицајни “људи система”.

Опрез! Друштво смо које учи на својим грешкама. Кад повучемо неке аналогије, није ван памети сумња да смо као друштво у фази сутона. Дуг је списак имена преступника који су, у рату и миру, остављали за собом крававе трагове. Најчувенији су били су ђеца или блиска родбина официра јавних и војних служби безбиједности. У хроникама деведесетих забиљежене су све њихове младалачке бестијалности. Они су тамна божанства митологија с робним знаком “легенде деведесетих”.

Ништа што постоји као могућност озбиљне заједнице не игноришу. На развалинама двадесетога вијека тражимо рјешење за излазак из кризе изазване околностима коју наша, на начин старински форматирана памет не може рјешавати. Деценијама беремо горке плодове насјеђа тешке репресије креиране у тами центара моћи ван грађанске контроле. Све једначине с двије непознате у Црној Гори, од Петровића до “младе црногорске демократије” рјешаване су периферним, капиларним насиљем. Како то функционише свједоче филмови Живка Николића. У њима је раскринкана суштина “старе школе”. Чистоту “увјерења” екстремисти свих увјерења и опредјељења с посебним ужитком утискују батином. Батина је “емитер” порука људима који на ободу пакленог круга гедају и ћуте. Не морате вјеровати у владаре из сјенке да би помислили да ништа што рађа страх на нашем терену није насумично. Јесу ли насиља чији сно свједоци ових дана изузетак?

ПРЕДНОСТ ИСКУСТВА
Ако су изузетак, па су три безумна акта била су начин да своје “проблеме” ријешавају млади и обијесни момци, младим људима систем мора помоћи. Помоћ треба стићи прије негоо што и за њих и за нас буде прекасно. Зашто? Ако се на улицу нијесу “спустили” из неког опскурног регрутног центра који планира “креативне” операције узнемиравања јавности, себе и њих не спасавамо стављајући их у срце таме, у нови регрутни центар, у наше затворе. У њима ће им “заштиту” пружити прекаљени питомци “старе школе”. У њиховим су рукама. Тако се спирала зла, страдања и насиља наставља.

Живот нас не моли да будемо јаки. Живот нас томе научи. Имали смо кад научити. Начин да себи помогнемо постоји. Памет, људи! Батина је из пакла изашла. Има два краја.