SLUČAJ MARJANOVIĆ

I.Cvejić: Kameleon u službi građana

Partijska mimikrija nije nova pojava u javnom životu tranzicione Srbije. Ljudi koji koriste sve oblike kameleonskog ponašanja u surovoj borbi za opstanak na vlasti. Zato bi Darvin u podnožju Rtnja imao još jednu priliku da na primeru tamošnjeg predsednika opštine dokaže kako evolucija favorizuje samo one koji imaju sposobnost prilagođavanja.

Пише: Види све колумне

Srbija je odgajila šampiona višestranačke demokratije i on se time ponosi. Ime mu je Nebojša Marjanović i predsednik je male opštine Boljevac, ispod planine Rtanj u istočnoj Srbiji. Za nešto više od mesec dana promenio je čak tri partije, ali kaže da je to u interesu građana!

Nebojša Marjanović je oličenje stanja svesti kod velikog broja građana Srbije, po kojem je u životu apsolutno nemoguće živeti bolje, ako nisi u partiji i to ne bilo kojoj, već onoj vladajućoj. Nebojša je čestim promenama partijskog dresa pokušao da prkosi i osnovnom principu demokratije – smenjivosti vlasti. Do pre mesec i po bio je član Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića, odatle je prešao u Novu demokratsku stranku, koju je tada osnovao Boris Tadić, da bi nekoliko dana nakon 16-martovskih izbora u Srbiji, na kojima je Vučićev SNS odneo veliku pobedu, Nebojša Marjanović prešao, naravno, u SNS.

On je do besmisla doveo društveni i politički angažman u Srbiji, tretirajući ga isključivo kao “vozilo” koje će mu omogućiti da što je duže moguće bude na funkciji prvog čoveka Boljevca. Često menjanje stranaka, kao donjeg veša, nije nažalost retkost u Srbiji i odavno se ne smatra naročito velikom društvenom sramotom. Smatra  se “snalaženjem” u teškim ekonomskim godinama, jer članstvo u partiji nosi odmah i veću mogućnost za društveno napredovanje, naročito u javnim službama.

Nijedna od partija ne prihvata odgovornost za patentiranje izuma partijskog članstva kao glavnog kriterijuma za zapošljavanje u javnom sektoru, iako doduše sve kažu da su i same u tome učestvovale proteklih godina. Naravno da jesu, jer kako bi drugačije javni sektor u Srbiji dostigao kolosalnih 780 hiljada ljudi.

Posebnu osetljivost na to kojoj stranci treba prići, a iz koje izaći, razvili su karijeristi u malim i nerazvijenim opštinama, kojih u Srbiji ima na desetine i u kojima su javne službe (administracija, policija, sud, škola, zdravstvo) ujedno i jedine u kojima ljudi nešto zarađuju, jer industrije u tim opštinama nema. Tako je i u Marjanovićevom Boljevcu.

Ljudi poput Marjanovića (njih je na stotine i hiljade) stekli su u takvim, teškim društvenim uslovima, posebne talente i veštine da prepoznaju momenat i promene partijsko okruženje, pa i da napuste partiju ako je potrebno i osnuju udruženje građana, pa – do sledeće prilike.

Ti predatori političke scene prošli su svojevrsnu tranzicionu evoluciju, na čijem početku su bili tek entuzijasti, ali su kroz borbu sa spoljnim uticajima (ekonomska kriza, nezaposlenost…) i kroz borbu protiv drugih entuzijasta očvrsnuli, promenili oblik i danas su surovi politički profesionalci. Mnogi su u toj evoluciji stradali, ali ne i Nebojša Marjanović i njemu slični. Od oko 25.000 ljudi koliko je zaposleno u administraciji lokalnih samouprava širom Srbije, najveći broj je svakako iz Marjanovićeve vrste.

Do besmisla je dovedeno i ponašanje političkih partija, koje bez problema u svoje članstvo umeju da prigrle takve ljude. Na prvi pogled, trebalo bi da im uskrate gostoprimstvo i člansku kartu, jer promena političkih stavova, ideoloških i socijalnih principa, što se obično dešava prilikom promene članstva u partijama, nije ljudski kvalitet koji bi bilo koja ozbiljna partija negovala u svojim redovima. Međutim i partije su prošle tranzicionu evoluciju u kojoj su prestale da budu gadljive na prebege iz programski i ideološki suprotstavljenih tabora. One žele jasne političke efekte, odnosno glasove i žele lojalnost. A to ljudi poput Nebojše Marjanovića dobro znaju i lako obezbeđuju.

Takav savez danas upravlja većim delom opština u Srbiji. Savez beskrupuloznih ljudi kojima je politika profesija s jedne strane i partija koje žele upravo takve ljude u svom lokalnom vođstvu. Tu nema ni ideologije, niti principa, a često ni elementarnog poštenja. Ali, malo ko za to mari, jer nije mnogo bolje ni u vrhovima vlasti, na koje se ovi sa "nižeg nivoa" ugledaju.