TEORIJA ZAVERE

I.Cvejić: CIA kao inspiracija

Realnost Srbije je srdačni sastanak Vučića i bivšeg šefa CIA u zgradi srpske vlade i njihov razgovor o milionskim američkim ulaganjima, a priča o rušilačkoj televiziji finansiranoj tajnim fondovima CIA je mračno naličje srpske realnosti koje i dalje postoji.

Пише: Види све колумне

CIA ponovo rovari po Srbiji! To je poruka nedavno objavljene priče u jednim bulevarskim beogradskim novinama u kojoj se osnivanje jedne kablovske TV dovodi u direktnu vezu s tobožnjom namerom CIA da sruši vladu u Beogradu!?

Mnogi su smehom propratili ovakvo pisanje Informera i s nekom vrstom perverzne sete setili se sličnih propagandnih akcija vođenih tokom Miloševićevih 90-tih protiv tadašnje prozapadne opozicije i medija. Mislili su da je makar takvo pisanje otišlo u istoriju i nepovrat.

Koliko je besmislena tvrdnja u štampi o tome da će jedna TV (u osnivanju) raditi na rušenju Vučića i njegove vlade (takođe u osnivanju), dokazuje i to što je budući srpski premijer samo nekoliko dana nakon "ekskluzivnog" teksta, primio upravo onog ko mu navodno radi o glavi. Reč je o Dejvidu Petreusu, nekadašnjem šefu CIA, koji danas zastupa investicioni fond KKR, koji je prošle godine kupio najveći regionalni kablovski provajder, srpsku firmu SBB za čak milijardu dolara. Ta kompanija pravi regionalni TV-kanal N-1, koji bi trebalo uskoro da startuje u Srbiji, Hrvatskoj i BiH.

Vučić je poželo dobrodošlicu američkoj kompaniji i obećao još bolje uslove za investiranje, a Petreus je najavio još dolara za investicije u Srbiji. Ne liči baš na razgovor predatora i žrtve, zar ne?

Ali, otkuda ideja i potreba da se s vremena na vreme posegne za večnom pričom o CIA i njenom, takodje večnom idejom da radi protiv Srbije? Jedino bi moglo da se razume da je takav tekst trebalo da bude omaž Branislavu Nušiću, jer se upravo ovih dana obeležava 150 godina od njegovog rođenja. Nažalost, to bi bilo previše sofisticirano za autore novinskog teksta.

Da li zaista iko misli da CIA zaista nema druge načine da radi protiv srpske vlade, nego je prinuđena da uloži veliki novac u televiziju kojom bi agitovala protiv Vučića? Da li SAD, a samim tim i CIA uopšte imaju razlog da budu nezadovoljni zbog političkih kretanja u Srbiji? Nemaju.

Kažu u novinskom tekstu, CIA želi da obori Vučićev rejting i spreči njegovo približavanje Rusiji!? Vučić, međutim, upravo važi za nekoga ko je naklonjeniji Zapadu nego Rusiji. Pre bi bio "svarljiv" novinski napis da Rusi otvaraju televiziju u Srbiji kako bi sprečili dalje Vučićevo približavanje Zapadu, mada bi i tako nešto izazvalo podsmehe.

Nema sumnje, međutim, da je mnoštvo ljudi u Srbiji s punom ozbiljnošću "popilo" priču o prljavim namerama Petreusa, N1 i CIA prema Vučiću. CIA je stari, provereni neprijatelj, čije pominjanje u kontekstu rušenja Srbije ili vlade garantuje veliki broj zadovoljnih čitalaca. Kao kada su naši preci iz praistorije svaku prirodnu pojavu za koju nisu imali objašnjenje pripisivali volji šumskih bogova, tako i danas kad god ne umete ili ne želite da ozbiljno i racionalno pišete o važnim društvenim poslovima, posežete za CIA-om i njenim, razume se, rušilačkim namerama. Niko nije uverljivije pisao o ovome od Nušića u "Sumnjivom licu" i Dušana Kovačevića u "Balkanskom špijunu".

Taj propagandni "ćorak" ipak ne može po ozbiljnosti da se meri s ne tako davnim sličnim slučajevima, kada je dovođenje medija, novinara ili NVO aktivista u vezu sa CIA moglo da znači ozbiljnu pretnju po zdravlje pomenutih. Još je u svežem sećanju spektakularna konferencija trojice potpredsednika srpske vlade (Šešelj, Ratko Marković i Milovan Bojić) s kraja 90-tih, na kojoj je objavljen navodni spisak saradnika CIA iz redova srpskih političara, medija i nevladinih organizacija. U to vreme pripremao se zakon protiv terorizma, kojim bi bila otvorena vrata za diktaturu Pinočeovog tipa u Srbiji, dakle legalizacija masovnih hapšenja i fizičkog progona tadašnje opozicije Miloševićevoj vlasti. 

Na sreću, Srbija je odmakla od takvog ambijenta, ali na nesreću i dalje veliki broj njenih građana to još nije shvatio, pa zato i i dalje "kupuje" priče o američkoj špijunskoj zaveri protiv Srbije. Realnost Srbije je srdačni sastanak Vučića i bivšeg šefa CIA u zgradi srpske vlade i njihov razgovor o milionskim američkim ulaganjima, a priča o rušilačkoj televiziji finansiranoj tajnim fondovima CIA je mračno naličje srpske realnosti koje i dalje postoji.

To je i dalje plodno tlo za uverenje da je Srbija i danas strateški važan prostor za sve geopolitičke planove najvećih svetskih sila i da kontrola nad njom znači i kontrolu nad celim evroazijskim prostorom, u najmanju ruku. Uverenje o opsednutosti svetskih centara moći Srbijom i njenim globalnim značajem tragično je sputava da iskorači prema realnosti, koja je daleko prozaičnija. Sklonost ljudi u Srbiji da razglabaju o svetskim zaverama uperenim protiv Srbije, kao izgovor da je uzalud raditi bilo šta na napretku i modernizaciji zemlje, u suštini je sklonost ka samodestrukciji.