Б.Б. [ РТС ]

26. 05. 2023. 08:36   >>  08:36

ИСТРАЖИВАЊЕ НАСА-Е

Сатурнови прстенови у будућности неће бити видљиви телескопима

Како се наводи у новим истраживањима НАСА-е, Сатурнови прстенови у будућности неће бити видљиви људима који посматрају небо кроз телескопе.

Нова анализа података које је сакупила Насина мисија названа "Касини", која је кружила око планете између 2004. и 2017. године, дошла је до нових података старости Сатурнових прстенова, међу којима је и онај о томе – када би могли да нестану. Сва истраживања су објављена у три студије током маја.

Наш соларни систем и његове планете настали су прије отприлике 4,6 милијарди година, а научници су дуго расправљали о старости и пореклу Сатурнових прстенова.

Неки астрономи тврде да свијетли, ледени прстенови морају бити млађи од очекиваног, јер нијесу еродирани и потамњени интеракцијама с метеороидима током милијарди година.

Подаци из мисије „Касини" који су довели до нових открића, објављени су 15. маја 2023. године у часопису Икарус, који подржава теорију о Сатурновим прстеновима.

Додатне студије објављене су 12. маја у часопису Сциенце Адванце.

"Наш закључак је да су Сатурнови прстенови релативно млади – према астрономским стандардима, имају само неколико стотина милиона година. Ако погледате Сатурнов сателитски систем, постоје и друге назнаке да се тамо догодило нешто драматично у посљедњих неколико стотина милиона година. Ако Сатурнови прстенови нису стари као планета, то значи да се нешто догодило како би се формирала њихова невјероватна структура, а то је врло узбудљиво проучавати", рекао је Ричард Дурисен, професор астрономије на универзитету "Индијана Блумингтон".

Истраживачи вјерују да се седам прстенова Сатурна формирало још у доба док су диносауруси ходали Земљом. Сатурнови прстенови углавном се састоје од леда, а само мали проценат припада каменој прашини коју у свемиру стварају разбијени фрагменти астероида и микрометеороиди.

Комадићи, слични зрнцима пијеска, сударају се с честицама у Сатурновим прстеновима и стварају плутајуће крхотине док материјал прстена кружи око планете. Уочено је да прстенови губе много тона масе у секунди, што значи да им није преостало пуно времена, са аспекта астрономије.

Како се наводи у недавним истраживањима Сатурнови прстенови би могли да постоје још неколико стотина милиона година.

Током 13 година, "Касинијев" анализатор космичке прашине сакупио је 163 комада „прашине" која потичу изван Сатурновог система. Прстенови су били изненађујуће „чисти“, што је сугерисало да нису били способни да акумулирају вишак космичке прашине.

У међувремену, како се метеороиди инфилтрирају у прстенове, они гурају материјал унутар прстенова Сатурна великом брзином. Тако прстенови губе огромну масу у секунди, што значи да прстеновима није преостало много времена, мишљење је астронома. Истраживачи процјењују да ће прстенови постојати још највише неколико стотина милиона година.

"Показали смо да масивни прстенови попут Сатурновог не трају дуго. Може се спекулисати да су релативно слабашни прстенови остаци прстенова који су некада били масивни попут Сатурновог. Можда ће неко вријеме у не тако далекој будућности, астрономски говорећи, након што се Сатурнови прстенови сруше, више личити на ретке прстенове Урана", рекао је Пол Естрада, научник у Насином истраживачком центру Ејмс у Маунтин Вјуу у Калифорнији и коаутор све три студије.

Претпоставља се да су тамни прстенови око Нептуна и Урана некада били већи и свјетлији, као што су данас Сатурнови прстенови.

Научници још не знају са сигурношћу шта је створило Сатурнове прстенове, али могуће је да је гравитацијска нестабилност уништила неке од ледених прстенова који круже око џиновске планете, стварајући довољно материјала да се они повуку.

"Ако успјемо да откријемо шта се догодило у том систему прије неколико стотина милиона година да би се формирали прстенови, можда ћемо открити зашто Сатурнов мјесец Енцеладус избацује из својих дубоких океана облаке воде, леда, па чак и органског материјала", рекао је.

"Можда бисмо чак завршили проналажењем градивних блокова самог живота на Енкеладусу", закључио је професор Дурисен.