Б.Бу. [ Национална географија ]

25. 03. 2023. 11:48   >>  11:48

НОВЕ СТУДИЈЕ

Како помјерање казаљки на сату утиче на наш организам

Помјерање сата овог викенда ће код многих изазвати поспаност и умор, а да ли је могуће избјећи ове негативне посљедице љетњег рачунања времена?

 

Људи, животиње, биљке, па чак и гљиве имају свој унутрашњи сат. Он утиче на функције у организму и хемијске процесе у ћелијама. Животиње и биљке природно прате циркадијални ритам, који у просјеку траје од 22 до 25 сати. Људи су, с друге стране, мајстори у намјерном ометању свог фино подешеног унутрашњег сата. Било кроз рад у смјенама, журке које трају цијелу ноћ, путовања у друге временске зоне - или кроз прелазак са зимског на љетње рачунање времена и обрнуто.

Прелазак на љетње рачунање времена у прољеће је посебно непопуларано: јер с њим губимо сат времена. Неки људи добро подносе ову промјену, док је другима потребно више времена да успоставе нарушену равнотежу. Ово не изненађује ако се узме у обзир да наш унутрашњи сат између осталог контролише - циклус спавања и буђења, нивое хормона, крвни притисак, тјелесну температуру и метаболизам. То значи да се и најмање промјене одражавају на наше физичко благостање и менталне карактеристике.

Иако се о укидању промјене љетњег и зимског рачунања времена стално говори, она и даље постоји. За све становнике наше планете, поремећај унутрашњег сата два пута годишње је колико предвидљив, толико и неизбјежан. Али да ли постоје начини да се ублаже његове негативне посљедице или да се чак у потпуности избјегну? На ово и слична питања одговора др Хенрик Остер, директор Института за неуробиологију Универзитета у Либеку.

Др Остер, зашто нас промјена времена чини тако уморним?
Са преласком на љетње рачунање времена у прољеће - када губимо сат времена - ми нисмо у прилици да одспавамо онолико колико је нашем тијелу потребно. Ово је промјена коју у недјељу обично не примијетимо, стога тај дан одемо у кревет у уобичајено вријеме. Али у понедељак одједном морамо да устанемо сат раније. Ово доводи до тога да поједини људи акумулирају дефицит сна током прве недјеље, што се даље одражава на њихово здравље, добробит, перформансе и расположење.

Колико времена је потребно нашем тијелу да се прилагоди на љетње рачунање времена?
Обично неколико дана, осим ако не постоји још неки разлог због ког ће ова промјена постати тежа. Постоји једна слична ситуација након које се наш унутрашњи и спољашњи сат не поклапају: џет лег, када путујете у другу временску зону. С тим што је разлика између џет лега и промјене времена сљедећа: на дестинацији за одмор имамо другачије услове освјетљења, различите друштвене обрасце и другачије спољашње окружење него код куће. То није случај и са промјеном времена. Сунце не излази нагло сат раније, већ постепено. Због тога прилагођавање на љетње или зимско рачунање времена траје мало дуже. Када смо здрави и проводимо релативно много времена напољу, све је лакше. Ако то није случај или се наш систем не прилагоди добро, ствари могу да се пролонгирају.

Зашто неки људи пате више од других?
Ово је индивидуална ствар: какав је нечији хронотип - да ли је сова или раноранилац, и да ли се генерално лакше или теже прилагођава промјенама? Истраживања су показала да сове, односно људи који свој дан започињу касније, осећају посљедице промјене времена и недељу дана након помрења казаљки. Јер они и даље касно иду на спавање, али морају да устају раније, па се дефицит сна повећава за неколико минута сваког дана. У јесен је овај ефекат знатно мање изражен, јер не долази до недостатка сна усљед помјерања сата уназад.

Да ли је старост још један од фактора који се требају узети у обзир?
Старост дефинитивно може да утиче на боље прилагођавање. Најбољи примјер су тинејџери: многи од њих се не буде рано ујутру, али су многи будни и активни до дубоко у ноћ. Овакво понашање се испољава и у раним двадесетим и онда већина полако прелази у хронотип - ранораниоца. Сходно томе, како старимо, лакше се прилагођавамо љетњем рачунању времена. Ипак, овај ефекат се код старијих људи може умањити ако више нису потпуно здрави или покретни и стога мање времена проводе напољу. Свјетло је најважнији сигнал за подешавање сата.

Да ли одлазак у кревет раније, може ублажити негативне посљедице?
У прољеће ово може помоћи, како би потенцијални дефицит сна у понедјељак био мањи. Међутим, утврђено је да ово не функционише на начин на који то очекујемо јер обично у кревет идемо онда када се уморимо. А заспати сат времена раније уколико не осјећамо умор, није лак посао. Дакле, већина људи неће успјети, али ништа им неће штетити да покушају.

Постоје ли неки други трик да се промјена лакше поднесе?
Када је промјена времена у прољеће у питању, релативно мало тога се може учинити. Али оно што би требало да урадите јесте да одмах након помјерања сата ускладите своје оброке. То значи да треба да помјерите доручак, ручак и вечеру унапријед за један сат, већ првог дана тј. у недјељу. Вријеме конзумирања хране је важан фактор када је унутрашњи сат и наш организам у питању - за стомак, цријева, мишиће и срце. Нажалост, храном не можемо да утичемо и на рад нашег мозга, јер је њему пре свега потребно свијетло.

Имате ли неки савјет?
Ако желите да ускладите свој унутрашњи сат са новонасталом промјеном, најважније је да ујутру проведете довољно времена на свјетлости. У идеалном случају, изађите у шетњу напоље. Уколико ово није могуће, и свјетлост сијалица може помоћи. Насупрот томе, ако  се сат помјерио уназад тј. почело је зимско рачунање времена, светлу се морате излагати у вечерњим сатима. Дакле, да резимирамо - у прољеће, пуно свјетла ујутру и што је мање могуће увече - иначе се ефекат поништава, док је у јесен ситуација обрнута.

Са хронобиолошке тачке гледишта, да ли је препоручљиво укинути промјену времена?
Промјена је уведена ради уштеде енергије - у међувремену се показало да је она готово занемарљива. Медицински аспект на људе није драматичан, али јесте негативан. Затим, постоји и организациони аспект, који је можда и најштетнији. На примјер, у пољопривреди, гдје се ​​краве морају полако уводити у другачији ритам због муже, са промјенама се мора започети недјељу дана раније. Поред тога, ово утиче и на сатницу узимања љекова, поготово у болницама. Дискусија о томе да ли сат треба помјерити уназад или унапријед се покреће изнова и изнова, чак и у нашем институту. Јер компликује ствари без разлога, а хронобиолози и стручњаци за хрономедицину су заправо сви за то да се укине.

Ако се померње сата укине, да ли онда треба да буде подешено на љетње или зимско рачунање времена?
Све указује да је зимско рачунање заправо "нормално вријеме". Љетње рачунање времена је у реду и у њему нема ничег лошег, али ако бисмо према њему рачунали вријеме и зими - онда бисмо морали да устајемо сат раније, а то заправо нико не жели.