Viktorija Gil, Kejt Stivens and Gvindaf Hjuz - BBC Njuz - tim za nauku  [ BBC ]

15. 09. 2025. 18:13   >>  19:36

Tajne Južnog okeana skrivene u blatu sa morskog dna

Naučnici će podeliti i analizirati uzorke blata da bi utvrdili kako je ljudska aktivnost - u koje spadaju i čitav vek industrijskog lova na kitove - uticala na Antarktik i ostatak naše planete.

Zašto bi se bilo ko usudio da prkosi hladnoći od koje trnu ruke, ledenim vetrovima i nemirnim morima - ponekad radeći po čitavu noć - samo da bi iskopavao blato sa morskog dna Antarktika?

Upravo je ovo međunarodni tim posebno avanturistički nastrojenih istraživača radio početkom ove godine na zabitom Antarktičkom poluostrvu, u misiji čiji je cilj bio da otkrije vekovima skrivene naučne tajne o Južnom okeanu.

Naučnici iz čitavog sveta sada će podeliti i analizirati ove dragocene uzorke blata kako bi utvrdili kako je ljudska aktivnost - u koje spadaju i čitav vek industrijskog lova na kitove - uticala na Antarktik i ostatak naše planete.

Ovo istraživanje je deo globalnih napora da se razumeju odnosi između okeana i klime.

Istorijat okeanskog života

Istraživači su koristili specijalnu bušilicu za jezgro - pomalo nalik ogromnoj ljuštilici za jabuku - vezanu za istraživački brod, kako bi bušili u dubinama i do 500 metara.

Sakupili su više od 40 dugih jezgara, iliti cevi, taloga sa morskog dna sa lokacija oko poluostrva.

Ovo je jedno od najbogatijih staništa morskog života na Antarktiku i ključna tačka za ribarenje, turizam i - pre nego što je zabranjen osamdesetih - industrijski lov na kitove.

Sakupljanje taloga pruža uvid i tragove o prošlosti, „poput istorijske čitanke“, objasnila je glavna istraživačica doktorka Elisenda Baleste sa Univerziteta u Barseloni.

„Ono što živi u morima danas, šta je živelo u morima u prošlosti i dokazi uticaja nas ljudi zabeleženo je u čitavim slojevima taloga tokom vekova“, rekla je ona.

Očuvanjem i datiranjem tih slojeva, i analizom šta sadrže, istraživači mogu da izgrade sliku istorijata antarktičkog morskog života.

Kad se nađu na brodu, jezgra se zamrzavaju i prebacuju u Barselonu i laboratoriju doktorke Baleste.

Odatle će se pažljivo izvučeni komadi ovog antarktičkog blata slati u nekoliko akademskih institucija širom sveta.

Naučnici će skenirati i datirati slojeve taloga, utvrditi kakve mikropske živote sadrže, izmeriti nivoe zagađenja i izračunati koliko ugljenika je pohranjeno u blatu.

To je deo misije - Institut za konveksni morski pejzaž - koja obuhvata univerzitete i istraživačke ustanove iz celog sveta koje istražuju kako bolje razumeti vezu okeana i klime.

Kler Alen, okeanografikinja iz Britanskog antarktičkog instituta koja proučava prošlost Antarktika duže od 20 godina, rekla je da su jezgra poput ovih posebno vredna.

„Pre 1950. godine - pre nego što je postojala bilo kakva sposobnost monitoringa na Antarktiku - jezgra taloga i jezgra leda jedini su način da dobijemo uvid u bilo koje od klimatskih ili fizičkih svojstava koje su se vremenom menjala“, rekla je ona.

Otisak DNK iz lova na kitove

Sveže sakupljeni uzorci koji se pohranjuju za analizu DNK moraju da se čuvaju na temperaturama dovoljno niskim da se zaustave svi biološki procesi.

Doktorka Baleste ih je izvukla iz industrijskog zamrzivača gde se pohranjuju da bi nam ih pokazala, veoma kratko.

„Čuvaju se na minus osamdeset da bi se sprečilo njihovo propadanje“, objasnila je ona.

Ovi parčići morskog dna - zamrznuti u vremenu na temperaturama koje čuvaju genetski materijal - koristiće se za ono što je poznato kao ekološka DNK analiza.

To je naučna oblast koja se ubrzano razvila poslednjih godina.

Ona pruža istraživačima mogućnost da izvlače genetske informacije iz vode, tla, pa čak i vazduha, kao da su otisak prsta života utisnut u životnu sredinu.

Doktor Karlos Prekler, sa Univerziteta kralj Abdulah u Saudijskoj Arabiji, predvodi ovaj deo istraživanja i pokušaće da izmeri kako je skoro čitav vek industrijskog lova na kitove na Antarktiku uticao na okean i našu atmosferu.

Ugljenik - kad se ispusti u atmosferu kao ugljen dioksid - zagreva našu planetu poput ćebeta.

Stoga, dok se svet muči da smanji te emisije, bilo kakav napredak koji apsorbuje i zaključava značajne količine ugljenika mogli bi da pomognu da se zauzda globalno zagrevanje.

„Mi znamo da kitovi imaju mnogo ugljenika u vlastitim telima, zato što su to ogromne životinje“, kaže doktor Prekler.

Ono što njegove kolege i on žele da znaju jeste koliko se tog ugljenika zakopava u morsko dno - i odvaja od atmosfere - kad te životinje uginu.

„Možemo da izmerimo DNK kitova i ugljenik u talogu“, objašnjava doktor Prekler.

„Dakle, možemo da izmerimo šta se desilo pre nego što je industrijski lov na kitove uklonio većinu kitova iz Južnog okeana“, dodao je on.

To će, tvrde istraživači, pružiti merilo za to koliko kitovi - samim postojanjem, veličinom i živeći prirodne živote - uklanjaju ugljenika iz naše atmosfere i pomažu u borbi protiv klimatskih promena.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto okeani postaju tamniji
• Okeani rekordno topli, posledice po planetu strašne, kažu naučnici
• Kako kitovi pomažu da se ohladi Zemlja
• Zbog čega okeani postaju kiseliji, a ribe se sve češće sele
• 'Tračak nade' za morski život na konferenciji UN o okeanima
• Zašto je sve teže videti moćne Himalaje