Džesika Braun -  [ BBC ]

13. 10. 2025. 15:19   >>  15:20

Koliko je šećer stvarno loš po naše zdravlje

Izbacivanje šećera iz ishrane može da bude kontraproduktivno, veruju naučnici.

Ljudi koji jedu više slatkiša skloniji su da dobiju dijabetes tipa dva, bolesti srca i kancer.

Ali za to možda nije kriv šećer.

BBC Budućnost istražuje šta kažu najnovija otkrića.

Iako je to teško zamisliti, nekada su ljudi imali pristup šećeru samo nekoliko meseci godišnje tokom sezone voća.

Pre oko 80.000 godina, ljudi su jeli voće retko, budući da su, da bi ga ubrali, morali da se nadmeću sa pticama.

Danas nam je šečer dostupan tokom čitave godine, često je manje nutritivne vrednosti i dolazimo do njega vrlo lako - jednostavnim otvaranjem gaziranog soka ili kutije kukuruznih pahuljica.

Nije nam potrebno mišljenje eksperta da zaključimo da je savremeni unos šećera manje zdrav nego što je bio u prošlosti.

Ova supstanca postala je neprijatelj javnog zdravlja broj jedan: vlade ga oporezuju, škole i bolnice izbacuju, a eksperti savetuju da ga potpuno uklonimo iz naše ishrane.

Mogao bi i da bude uzrok povećanja rizika od dobijanja infekcija, zato što navodno suzbija rad imonog sistema, veruju naučnici.

Ipak, sposobnost tela da se bori protiv bolesti mnogo je komplikovanija od toga.

Do sada su naučnici imali problema da dokažu kako šećer utiče na naše zdravlje, odvojeno od hrana koja sadrži previše kalorija.

• Šta se dešava vašem mozgu kad iz ishrane izbacite šećer
• Šta je dijabetes i kako ga izbeći
• Da li je crna čokolada stvarno zdrava

Pregled istraživanja sprovedenih u poslednjih pet godina pokazao je da ishrana sa više od 150 grama fruktoze dnevno smanjuje osetljivost na insulin i tako povećava rizik od nastanka visokog pritiska i niova holesterola.

Ipak, istraživači su takođe zaključili da se ovo češće dešava kad je visok unos šećera u kombinaciji sa viškom kalorija.

Tako su štetne posledice po zdravlje „verovatnije“ zato što unos šećera povećava šanse za prisustvo viška kalorija, a ne zbog uticaja samog šećera.

U međuvremenu, sve je više argumenata da je šećer nepravedno proglašen opasnim, što izaziva zbunjenost.

Šećer obuhvata beli še ćer, zaslađivače, med i voćne sokove i dodaje hrani i piću da bi im se popravio ukus.

I složeni i jednostavni ugljeni hidrati sačinjeni su od molekula šećera, koji se razlažu varenjem u glukozu i koristi ih svaka ćelija u telu da bi proizvodila energiju i hranila mozak.

Složeni ugljeni hidrati obuhvataju žitarice celog zrna i povrće.

Prosti ugljeni hidrati se lakše vare i brzo ispuštaju šećer u krvotok.

U njih spadaju šećeri koji se prirodno mogu naći u hrani koju jedemo, kao što su fruktoza, laktoza, sukroza, glukoza, ali i drugi, poput visokofruktoznog kukuruzng sirupa.

Pre 16. veka, samo su bogati mogli da priušte šećer.

Postao dostupniji kako se trgovina razvijala.

Tokom 1960-tih, razvoj masovne prerade glukoze u fruktozu doveo je do nastanka visokofruktuznog kukuruznog sirupa, veštačkog zaslađivača koji je koncentrat glukoze i fruktoze.

Opravo ovu kombinaciju, neki stručnjaci za brigu o zdravlju smatraju najsmrtonosnijom, a upravo na nju mnogi ljudi pomisle kad razmišljaju o „šećeru".

Šećerni udar

Unos visokofruktoznog kukuruznog sirupa postao je deset puta veći između 1970. i 1990, više nego bilo koja druga grupa hrane.

To je pratilo povećanje gojaznosti, ukazuju istraživači.

U međuvremenu, zašećerena pića, koja obično koriste visokofruktozni kukuruzni sirup, bila su ključna za istraživanje koje se bavilo efektima šećera na zdravlje.

Jedna analiza 88 studija pronašla je vezu između uzimanja zašećerenih pića i telesne težine.

Ipak, iako se unos gaziranih sokova i dodatih šećera povećao zajedno sa gojaznošću u Americi, podaci ukazuju samo na široku korelaciju.

Postoje i drugačija mišljenja.

Neki eksperti ističu da je konzumiranje šećera u padu poslednjih 10 godina u zemljama u koje spadaju i SAD, a da je nivo gojaznosti samo u stalnom porastu.

Postoji isve veći broj ljudi sa gojaznošću i dijabetesom u oblastima u kojima ima vrlo malo visokofruktoznog kukuruznog sirupa ili ga nema uopšte, kao što su Australija i Evropa.

Visokofruktozni kukuruzni sirup nije jedina vrsta šećera koja se smatra problematičnom.

Dodati šećer, pogotovo fruktoza, može biti uzrok velikog broja zdravstvenih problema, poput bolesti srca.

Kad ćelije jetre razlažu fruktozu, jedan od krajnjih proizvoda su trigliceridi, vrsta masti koja se vremenom nagomilava u ćelijama jetre.

Prilikom dolaska u krvotok, može da dovede do pojave masti unutar arterijskih zidova.

Petaestogodišnje istraživanje potvrdilo je ovu tvrdnju.

Pokazalo je da su ljudi koji su konzumirali 25 odsto ili više dnevnih kalorija u obliku dodatih šećera bili više nego dvostruko skloniji da umru od srčane bolesti nego oni koji su konzumirali manje od 10 odsto.

Pojava dijabetesa tipa 2 takođe se pripisuje unosu dodatog šećera.

Dve velike studije iz 1990-ih pokazale su da su žene koje su konzumirale više od jednog gaziranog ili voćnog soka dnevno bile dvostruko sklonije da dobiju dijabetes.

Šećerna praznina?

Ipak, i dalje nije najjasnije da li to znači da je šećer taj koji izaziva bolesti srca i dijabetes.

Lik Tapi, profesor fiziologije na Univerzitetu u Lozani, jedan je od mnogih naučnika koji tvrde da je glavni uzrok dijabetesa, gojaznosti i visokog krvnog pritiska preterani unos kalorija i da je šećer naprosto samo jedna od komponenti toga.

Mnogi naučnici veruju da sam šećer ne izaziva gojaznost već da je, umesto toga, šećer samo jedan deo unosa kalorija.

„Veći unos kalorija na duže staze, dovodi do slaganja masti, insulinske rezistencije i masne jetre, kakav god da je sastav ishrane.

„Kod ljudi koji troše mnogo energije i imaju odgovarajući unos energije koji to prati, čak i ishrana sa mnogo fruktoze i šećera može da se toleriše", kaže on.

Sportisti, na primer, često imaju viši unos šećera ali nižu stopu kardiovaskularnih bolesti, jer visoki unos fruktoze može da se preradi tokom vežbanja kako bi poboljšali rezultate, objašnjava Tapi.

Sveukupno gledano, dokaz da dodati šećer direktno izaziva dijabetes tipa 2, srčanu bolest, gojaznosti ili rak nisu dovoljno uverljivi.

Da, veći unos se povezuje sa ovim stanjima.

Ali klinička ispitivanja moraju tek da utvrde da ih on stvarno izaziva.

Veruje se takođe da postoji zavisnost od šećera, ali se i ta tvrdanja može dodatno ispitati.

Britanski časopis sportske medicine 2017. objavio je nalaze da miševi mogu da dožive apstinentsku krizu ako ne unose šećer i tvrdio da ova supstanca proizvodi slične efekte kao kokain.

Ali, list je bio optužen za pogrešno tumačenje dokaza.

Ključna kritika odnosila se na to da su životinje bile ograničene na uzimanje šećera samo dva sata dnevno,

A ako bi im bilo dopušteno da gakonzumiraju požele, nije bilo zavisnosti.

Ipak, studije su pokazale i druge načine na koje šećer utiče na naš mozak.

Metju Pejz, istraživač u Svinbernovom centru za humanu psihofarmakologiju u Australiji, ispitivao je vezu između konzumiranja zaslađenih pića i markera zdravlja mozga utvrđenih MRI skeniranjem.

Oni koji su češće pili gazirana pića i voćne sokove imali su manji prosečni volumen mozga i slabije pamćenje.

Dva zašećerena pića dnevno uticalo je na starenje mozga za dve godine.

Pošto merio samo unos voćnih sokova, ne može da bude siguran da je šećer sam za sebe bio taj koji je uticao na zdravlje mozga, objasnio je Pejz.

„Ljudi koji piju više soka možda dele i druge navike koje utiču na zdravljje mozga.

„Na primer, isto tako manje vežbaju", kaže Pejs.

Jedna skorašnja studija pokazala je da konzumiranje šećera može da motiviše starije ljude da izvršavaju teže zadatke.

Istraživači su davali učesnicima piće koje je sadržalo malu količinu glukoze i tražili od njih da rade zadatke memorije.

Drugi učesnici su dobijali piće koje je sadržavalo veštački zaslađivač kao kontrolni faktor.

Naučnici su merili nivo angažovanja kod učesnika, njihove rezultate u pamćenju i njihovu vlastitu percepciju koliko su truda uložili.

Rezultati su pokazali da konzumiranje šećera može više da motiviše starije da izvode zadatke u punom kapacitetu, a da se ne osećaju kao da moraju više da se trude.

Povećani nivo šećera u krvi takođe je pomogao da se oni osećaju srećnije tokom izvršavanja zadatka.

Kašičica šećera

I dok aktuelni nalazi savetuju da dodati šećeri ne smeju da čine više od 5 odsto našeg dnevnog unosa kalorija, dijetetičarka Rene Mekgregor kaže da je važno biti svestan da je zdrava, izbalansirana ishrana različita za svakoga.

„Radim sa sportistima koji moraju da uzimaju više šećera kad rade intenzivnu sesiju zato što se lako vari, ali se brinu da krše smernice", kaže ona.

Za većinu ljudi koji se ne bave soprtom, istina je da dodati šećer nije ključan za zdravu ishranu.

Ali neki eksperti upozoravaju da ne smemo da ga smatramo toksičnim.

Mekgregor, među čijim klijetima su i oni sa ortoreksijom, opsesijom zdrave ishrane, kaže da nije zdravo etiketirati hranu kao „dobru" ili „lošu".

Pretvaranje šećera u tabu moglo bi samo da ga učini još privlačnijim.

„Čim kažete da nešto ne smete da uzimate, vi odmah to želite", kaže ona.

„Zato nikad ne kažem ni za šta da je zabranjeno. Reći ću da ta hrana nema nutritivnu vrednost", kaže ona.

Alan Levinovic, docent na Univerzitetu Džejms Medison, proučava odnos između religije i nauke.

Postoji jednostavan razlog zašto na šećer gledamo kao na zlo, kaže on.

Tokom istorije, stvari kojima teško možemo da odolimo predstavljali smo kao loše (setite se samo seksualnog zadovoljstva u Viktorijanska vremena), dodaje.

Danas mi to radimo sa šećerom da bismo stekli kontrolu nad nekim drugim žudnjama.

„Šećer pruža ogromno zadovoljstvo, zato moramo da ga doživljavamo kao veliki greh.

„Kad gledamo na stvari binarno, kao samo dobra ili loše, postaje nezamislivo da ova zla stvar može da postoji u umerenim količinama. Upravo to se dešava sa šećerom“, kaže on.

Posmatranje hrane u takvim ekstremima može da nas učini anksioznima u vezi sa onim što jedemo i da doda moralnu osudu na nešto toliko neophodno, i toliko svakodnevno, kao što odlučivanje šta da se jede, objašnjava.

Izbacivanje šećera iz ishrane može da bude kontraproduktivno,

Moglo bi da znači zamenjivanje nečim potencijalno još kaloričnijim.

Usred sve žučnije rasprave oko šećera, postoji rizik da se pomeša hrana i piće sa dodatim šećerom kojima nedostaju drugi esencijalni nutrijenti, kao što su gazirani sokovi, sa zdravom hranom koja poseduje šećer, kao što je voće.

Tina Grundin iz Švedske imala je problema sa ovom razlikom je.

Mislila je da je sav šećer nezdrav, kaže ona.

Ona je jela vegansku ishranu punu proteina i masti, za koju kaže da je dovela do poremećaja u ishrani koja nije dobila dijagnozu.

„Kad sam počela da povraćam posle obroka, znala sam da neću moći ovako još dugo.

„Odrasla sam plašeći se šećera u svim oblicima", kaže ona.

„A tad sam shvatila da postoji razlika između dodatog šećera i šećera kao ugljenog hidrata i prešla sam na ishranu bogatu fruktozom i skrobom sa prirodnim šećerom u voću, skrobu i mahunarkama.

„Od prvog dana osećaj je bio kao da se podigla magla i da sada mogu jasno da vidim. Konačno sam dala gorivo ćelijama, iz ugljenih hidrata, iz šećera", objašnjava.

I dok vlada neslaganje oko toga kako različiti tipovi šećera utiču na naše zdravlje, ironija je da bi moglo da nam bude bolje ako o tome manje razmišljamo.

„„Zaista smo previše zakomplikovali ishranu jer, u osnovi, ono što svi traže je osećaj ispunjenosti i savršenstva, ali to ne postoji", kaže Mekregor.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Šta je insulinska rezistencija i kako izbeći dijabetes
• Dajte deci manje šećera
• Zašto je izbegavanje naglog skoka šećera u krvi važno za gubitak težine