Džesika Braun - BBC Budućnost  [ BBC ]

12. 10. 2025. 11:31   >>  15:40

Premalo ili previše soli - da li je takva ishrana jednako nezdrava

Skoro svaka populacija širom sveta troši dvostruko više soli nego što bi trebalo i to škodi zdravlju, upozoravaju stručnjaci.

Neki naučnici tvrde da je ishrana sa premalo soli jednako opasna kao i unos mnogo soli.

Šta je realnost?

Turski kuvar Nusret Gokče je 2017. godine postao viralan posle videa kako začinjava ogroman odrezak sa prstohvatom soli.

Video je imao milione pregleda na internetu i doneo mu nadimak „salt bae“.

Ali pažnju nije privukao samo njegov osećaj za detalj.

Mi smo naprosto opsednuti solju uprkos upozorenjima.

Skoro svaka populacija širom sveta troši dvostruko više nego što bi trebalo i to usput škodi zdravlju.

Ali poslednjih godina sve je popularniji argument koji dovodi u pitanje decenije istraživanja i baca novo svetlo na pitanja koja su i dalje bez odgovora o našem omiljenom začinu.

Natrijum, ključni element koji može da se nađe u soli, od suštinske je važnosti da bi naše telo održalo ukupnu ravnotežu tečnosti, prenosilo kiseonik i hranljive materije.

On omogućava našim nervima da pulsiraju od naelektrisanja.

Ali većina populacija istorijski jede više soli nego što se preporučuje i zdravstvene vlasti širom sveta imaju problema da nas ubede da ga smanjimo.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) predlaže ograničavanje trošenja natrijuma na manje od dva grama dnevno, što je oko pet grama soli natrijum hlorida.

Prehrambene smernice za Amerikance predlažu odraslima da ograniče unos na manje od 2, 3 grama natrijuma dnevno, ili na oko jednu kafenu kašičicu soli.

Istraživanje iz 2022. godine zaključilo je da je umereni unos natrijuma (između tri i šest grama dnevno) najbolji kad je u pitanju rizik od srčane bolesti, u poređenju sa ishranom sa niskim i visokim količinama natrijuma.

Smernice britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS) preporučuju da odrasli ne uzimaju više od šest grama soli dnevno, računajući i količinu koja je već u kupljenoj hrani i onu koju sami dodajemo tokom ili nakon kuvanja.

U Velikoj Britaniji, prosečna konzumacija soli bliža je 8,4 grama dnevno, dok je u SAD 8,5 grama.

• Kako so deluje na organizam
• Da li svi treba da uzimamo vitaminske suplemente
• Da li je gluten (baš uvek) neprijatelj našeg tela

U međuvremenu, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je prosečan unos soli u svetu skočio na skoro 10,8 grama dnevno.

Samo četvrtina našeg dnevnog unosa dolazi od soli koju sami dodajemo u hranu, ostatak je skriven u kupljenim namirnicima, a u koju spadaju hleb, sosovi, supe i neke kukuruzne pahuljice.

Zabuna se javlja i što na etiketama na hrani proizvođači često navode sadržaj natrijuma umesto soli, što može da navede da pomislimo da unosimo manje soli nego što je stvarno slučaj.

So čine natrijum i od hloridni joni.

U 2,5 grama soli, ima oko gram natrijuma.

„Ljudi nisu svesni ovoga i misle da su natrijum i so ista stvar.

„Niko vam ovo ne govori ove informacije“, kaže Mej Simpkin, nutricionistkinja.

Oko 40 odsto natrijuma koji konzumiraju ljudi u Americi potiče od hrane kao što su pica, suhomesnati proizvodi, buritosi i takosi, pikantne grickalice, živina i burgeri, podaci su američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

Pogledajte kako novosadski naučnici od poljoprivrednog otpada prave protein

Rizici po zdravlje od unosa previše soli

Istraživanja su pokazala da previše soli izaziva visok krvni pritisak, što može da dovede do moždanog udara i srčane bolesti.

Stručnjaci su u načelu saglasni da su dokazi protiv soli ubedljivi.

Naša tela zadržavaju vodu kad jedemo soli, povećavajući krvni pritisak sve dok je bubrezi ne pročiste.

Previše soli tokom velikog vremenskog perioda može da izvrši pritisak na arterije i dovede do produženog visokog krvnog pritiska, poznatog kao hipertenzija, koja izaziva 62 odsto svih moždanih udara i 49 odsto događaja koronarnih srčanih bolesti, ukazuju iz SZO.

Ona procenjuje da je preterani unos natrijuma odgovoran za 1,89 miliona smrti u svetu svake godine.

Jedna meta-analiza 13 studija objavljenih tokom 35 godina pokazala je da postoji 17 odsto veći rizik od potpune kardiovaskularne bolesti i 23 odsto veći rizik od moždanog udara od konzumiranja dodatnih pet grama soli dnevno.

Korist po zdravlje od smanjenog unosa soli

Smanjenje unosa soli može da ima obrnuti efekat.

Padu krvnog pritiska verovatno je doprinelo smanjenje unosa soli za 1,4 grama, što je zauzvrat doprinelo padu od 42 odsto fatalnih moždanih udara i 40 odsto pada broja smrti uzrokovanih srčanom bolešću, podaci su osmogodišnje engleske Zdravstvene analize.

Skorije kliničko ispitivanje objavljeno 2023. godine pokazalo je da ishrana od niske količine natrijuma za nedelju dana imala efekat smanjenja krvnog pritiska koji može da se uporedi sa lekom koji se najčešće daje pacijentima sa visokim krvnim pritiskom.

Međutim, istraživači koji su sprovodili ove studije često su zaključivali da je teško sasvim razdvojiti efekte jedenja manje soli od drugih prehrambenih i životnih navika.

Oni koji su svesniji vlastitog unosa soli skloniji su da sveukupno jedu zdravije, više vežbaju, puše manje i piju manje alkohola.

Selektivna ispitivanja koja porede ljude koji jedu mnogo sa onima koji jedu malo soli mogla bi da utvrde uzrok i posledicu.

Ali vrlo malo takvih studija postoji zbog zahteva za finansiranje i etičkih posledica.

„Selektivna ispitivanja koja pokazuju efekat soli na telo gotovo je nemoguće izvesti“, kaže Frančesko Kapučo, profesor kardiovaskularne medicine i epidemiologije medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Voriku.

„Ali takvih ispitivanja nema ni za gojaznost, ili pušenje, a za njih znamo da vas ubijaju", ukazuje Kapučo, autor osmogodišnjeg pregleda.

U međuvremenu, zapaženih dokaza ima u izobilju.

Japanska vlada pokrenula kampanju da ubedi ljude da smanje unos soli krajem 1960-ih.

Njihov unos se smanjio sa 13,5 grama na 12 grama dnevno.

U istom periodu došlo je do pada krvnog pritiska i 80 odsto smanjenja smrtnosti od moždanog udara.

U Finskoj je dnevni unos soli krajem1970-ih opao sa 12 na čak 9 grama do 2002. godine, a došlo je i do pada broja smrti od moždanog udara i srčane bolesti za 75-80 odsto u istom periodu.

Kako unos soli utiče na svakoga drugačije

Dodatni faktor koji komplikuje stvari je da se efekti unosa soli na krvni pritisak i zdravlje srca razlikuju od pojedinca do pojedinca.

Studije su pokazale da naša osetljivost na so varira, na šta utiču različiti faktori kao što su etničko poreklo, godine, indeks telesne mase, zdravlje i porodični istorijat hipertenzije.

Neka istraživanja su pokazale da su oni sa većom osetljivošću na so ugroženiji od krvnog pritiska povezanog sa solju.

Neki naučnici sada tvrde da je ishrana sa malo soli jednaki faktor rizika za sticanje visokog krvnog pritiska baš kao i veliki unos ovog sastojka.

Postoji kriva u obliku slova J ili U sa pragom na dnu, gde rizik ponovo počinje da se penje.

Jedna meta-analiza, na primer, pronašla je vezu između malog unosa soli i kardiovaskularnih događaja i smrti.

Istraživači su tvrdili da je uzimanje manje od 5,6 grama ili više od 12,5 grama dnevno povezano sa negativnim zdravstvenim ishodima.

Studija objavljena 2020. godine, pokazala je da je strogo ograničavanje unosa soli povezano sa lošijim zdravljem kod pacijenata sa srčanom problemima, naročito među mlađim i nebelačkim ljudima.

Suhomesnati proizvodi kao što su ćuretina, šunka i pečena govedina imaju oko 1,5 grama soli po porciji, dok dve kriške hleba od celog zrna pšenice može da doda još 0,6 grama.

Studija sprovedena na više od 170.000 ljudi imala je slične nalaze: vezu između „niskog" unosa soli, definisanu kao manje od 7,5 grama, i povećanog rizika od kardiovaskularnih događaja i smrti kod ljudi sa hipertenzijom ili bez nje, za razliku od „umerenog“ unosa do 12,5 grama dnevno (između 1,5 i 2,5 kašičice soli).

Taj umereni unos je i do dvaput veći od britanskog preporučenog dnevnog unosa.

Smanjenje unosa soli sa visokog na umereni umanjuje rizik od visokog krvnog pritiska i nema drugih zdravstvenih koristi mimo toga, zaključak je Endrjua Mentea, vodećeg autora studije.

Povećanje unosa soli sa niskog na umereni mogao bi takođe da bude od pomoći.

„Pronalaženje savršene tačke u sredini je dosledno sa onim što biste očekivali od bilo kog osnovnog hranljivog sastojka - na visokim nivoima imate prezasićenost, a na niskim nivoima nedostatak.

„Optimalni nivo uvek može da se nađe negde na sredini", kaže on.

Nisu svi saglsani sa njim.

Kapučio je nedvosmislen po pitanju toga da smanjenje unosa soli snižava krvni pritisak kod svakoga, ne samo kod ljudi koji jedu previše.

Talas studija koje poslednjih godina donose kontradiktorne zaključke je mali, uključuje učesnike koji su već nezdravi i oslanja se na falične podatke, dodaje.

Njegova studija koristila je na učesnicima test na urin posle večernjeg posta umesto „zlatnog standarda“ raspoređivanja nekoliko testova na 24-časovni period.

Sara Staner, naučna direktorka u dobrotvornoj ustanovi u Britanskoj fondaciji za ishranu, saglasna je da su dokazi da smanjeni unos soli kod ljudi sa hipertenzijom snižava krvni pritisak i rizik od srčane bolesti čvrsti.

Nema mnogo ljudi koji unose tako malo soli kao što je tri grama, što je nivo koji neki u ovim istraživanjima zovu opasno niskim.

To bi bilo teško postići zbog nivoa soli u hrani koju kupujemo, ukazuje Staner.

„Veliki deo soli koju unosimo je u svakodnevnoj hrani“, kaže ona.

„Zbog toga je reformulacija u celom lancu snabdevanja hranom najuspešniji pristup smanjenju nacionalnog nivoa soli, kao što je bio slučaj sa Velikom Britanijom", objašnjava.

Stručnjaci imaju oprečna mišljenja i oko toga da li visoki unos soli može da bude poništen inače zdravom ishranom i vežbom.

Neki, kao što je Staner, kažu da ishrana bogata kalijumom, koga ima u voću, povrću, orašastim plodovima i mlečnim proizvodima, može da pomogne i smanji negativne efekte soli po krvni pritisak.

Ceu Mateus, viši predavač Ekonomije zdravlja na Univerzitetu u Lankasteru, savetuje da prioritet bude spoznaja o skrivenoj soli u našoj ishrani umesto da pokušavamo u potpunosti da je izbegnemo.

„Problemi koje imamo sa previše soli mogli bi da budu slični sa onima povezanim sa premalo, ali i dalje moramo da uradimo više istraživanja da bismo razumeli šta se tu tačno dešava. U međuvremenu, zdrav čovek će umeti da reguliše male količine“, kaže Mateus.

„Treba da budemo svesni da je previše soli zaista loše, ali da ne smemo potpuno da je eliminišemo iz naše ishrane", dodaje.

Istraživači u dokumentu iz 2022. godine zaključili su da je umereni unos natrijuma od 3-6 grama dnevno najbolji za smanjenje rizika od srčane bolesti, u poređenju sa ishranom sa niskim i visokim nivoom natrijuma.

Uprkos skorašnjim studijama koje tvrde da postoje potencijalne opasnosti od ishrane sa niskom količinom soli, i pojedinačnim razlikama u osetljivosti na so, najrazrađeniji zaključak iz postojećih istraživanja je da previše soli definitivno povećava krvni pritisak.

Ostatak uzmite sa zrncem - znate već čega.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Da li je bezbedno jesti proklijali krompir, crni i beli luk
• Vodič za zdravlje creva: Šta jesti, a šta izbegavati
• Da li je loše piti kafu uz obrok
• Može li ultraprerađena hrana da izazove preranu smrt
• Zašto je izbegavanje naglog skoka šećera u krvi važno za gubitak težine
• Zbog čega je brašno od semenki mahunarki zdravije za ljude