Jelena Subin - BBC novinarka  [ BBC ]

11. 11. 2025. 10:16   >>  12:50

Jesu li Slovaci u Srbiji prepušteni sami sebi

U Srbiji živi 41.730 Slovaka, podaci su sa poslednjeg popisa, međutim stiče se utisak da nemaju podršku ni zvaničnog Beograda ni Bratislave.

Zidovi obojeni u plavo, sa nepravilnim utisnutim jarkim cvetovima od molerskog valjka, tek nešto tamnije boje.

Veliki bračni krevet prekriven strogo zategnutim teškim prekrivačem, prepeglanih ivica oštrih kao nož.

U ovoj tradicionalno opremljenoj izložbenoj prostoriji u Padini, vojvođanskom mestu gde žive gotovo isključivo Slovaci, dočekuju me Jasmina Šimak, Elena Svakova i Jano Svak.

„Organizujemo izložbe slika čuvenih naivaca, prikazujemo tradicionalnu nošnju, a gosti mogu da čuju može da se čuju muziku i probaju hranu“, kaže Elena, koja je nedavno sa suprugom kupila kuću stare porodice Masarik iz ovog sela.

Međutim, višemesečna kriza u Srbiji umešala je politiku i u živote pripadnika slovačke nacionalne manjine.

Moja veza sa Slovacima

Masarikov dom u Padini nalik je kući moje strine Slovakinje, i u obe se osećao oštar miris naftalina.

Porculansko lice lutke sa maramom na glavi uvek me je čudno gledalo sa zategnutog kreveta.

Koliko mi je bila lepa, toliko sam je se i plašila.

Nikada mi nisu dali da se igram sa njom.

Lutka je bila ukras tipičan za slovačke domove, a ne za igranje.

Odrasla sam slušajući slovački jezik koji su pričali kada su hteli jedni drugima da kažu nešto što nije imalo veze sa nama.

I to mi je kao detetu bilo čudno.

Čudna mi je bila reč i manjina.

Za mene, koja živim sa njima oduvek, deluju vrlo zatvoreno, organizovano, vredno i neupadljivo.

Naročito – neupadljivo.

Tako je bilo sve dok se letos nije desio Bački Petrovac.

Vojvođanski Slovaci iz ovog mesta pobunili su se zbog uplitanja politike u izbor za predsednika Matice Slovačke krajem maja 2025.

Nezavisni kandidat Juraj Červenak pobedio je Jasnu Kohutovu koju je predložila Srpska napredna stranka, na izborima za predsednika Matice.

Mediji su tada pisali da su iz SNS-a vršili pritiske na delegate i njihove porodice.

U već podgrejanoj atmosferi početkom avgusta, tokom održavanja Slovačkih narodnih svečanosti, grupa muškaraca, navodno povezanih sa vladajućom SNS, napala je organizatore manifestacije, gde je bila i izložba fotografija snimljenih na antivladinim protestima.

Ubrzo se oglasio i Robert Fico, premijer Slovačke.

„Događaji u Bačkom Petrovcu tokom Slovačkih nacionalnih svečanosti unutrašnja stvar su Srbije i nemaju nikakve veze sa statusom slovačke nacionalne manjine u Srbiji.

„Slovaci u Srbiji su politički podeljeni, kao i ostali državljani Srbije“, napisao je Fico, na društvenim mrežama.

Tako se se Slovaci zamerili i vlastima u Beogradu, a i u Bratislavi.

Srbi i Slovaci nisu nikada ratovali, izričit je Juraj Červenak, novoizabrani predsednik Matice slovačke u Srbiji.

„Slovaci u Srbiji imaju ista prava kao i Srbi i tu nema problema.

„Jedino što niko od nas nema to su demokratski izbori, ovo društvo je zrelo za to", kaže Červenak za BBC na srpskom.

Sukob koji se dogodio u Bačkom Petrovcu nije bio između Srba i Slovaka, već protiv onih koji su bliski vlasti, kaže.

U Srbiji živi 41.730 Slovaka, podaci su poslednjeg popisa iz 2022.

„Slovaci su na ove prostore došli još za vreme Austrougarske, pre 280 godina.

„A onda smo raznim ratovima i igrarijama postali nacionalna manjina“, kaže Červenjak.

Pripadamo slovačkom narodu, ali imamo srpsko državljanstvo, dodaje.

Jedino rivalstvo je možda među ljubiteljima kobasice.

Gurmani kažu nema bolje od „petrovačke“, a često se nadmeću ko pravi bolji kulen - Sremci ili Slovaci.

Probala sam oba i ne bih da biram.

Slovaci u Bačkom Petrovcu

I u Bačkom Petrovcu ima te posebne plave boje, ovaj put kapije iza koje je veliko prostrano vojvođansko dvorište.

Dok ulazim unutra, Mihal Spevak, jedan od osnivača obnovljene Matice slovačke, rukom mi pokazuje niz ulicu.

„Više od polovine kuća je prazno.

„Iselili su se u Slovačku ili neku drugu zemlju“, kaže Spevak.

Uvodi me u sobu koju je preuredio da bude deo bogate porodične zbirke.

Čuva je i rado pokazuje gostima, i domaćim i stranim.

„Moja porodica je na ovo područje došla 1745. godine, zbog ekonomskih i verskih razloga.

„Evangelisti su tada ovde imali veći stepen slobode“, izgovara u dahu i pokazuje mi najstariji predmet u kući - porodičnu Bibliju iz 1746. godine.

Dok priča o životu Slovaka, u glasu mu se osete ljutnja, bes i nezadovoljstvo.

Suprotstavio se ljudima koji su branili Slovacima da uđu u pozorište gde se održavala izborna sednica Matice Slovačke.

„Jedina institucija koja nije pod kontrolom države Srbije jeste Matica slovačka.

„Bila je to velika borba, ali Matica je uspela da sačuva samostalnost“, kaže Spevak.

Do sada na izboru rukovodioca Matice slovačke nikada nije problema.

„Slovaci žive u neizvesnosti i strahu.

„Za nas nije zainteresovana država kojoj plaćamo porez, a Slovačka vodi takvu politiku sa Srbijom da neće da vidi naše probleme.

„Mi smo nacionalna manjina bez bilo čije zaštite“, kaže Spevak, a potvrđuje i Ruženka, njegova žena.

Od 11.512 ljudi u Bečkom Petrovcu, skoro 7.000 su Slovaci, pokazao je popis 2022.

Ipak, moji domaćini kažu da u Bačkom Petrovcu ima oko 400 slobodnih slovačkih kuća.

„Sve je manje dece koja uče na slovačkom.

„Od 2000. godine počinje erozija stanovništva u Srbiji, ljudi su ostajali bez posla i morali su da se rasele“, objašnjava Spevak.

Teskoba je i na Ruženkinom licu.

„Ne možemo ni na koga da se oslonimo.

„Nema više zajedništva između Srba i Slovaka u Bačkom Petrovcu, ponašamo se jedni prema drugima kako moramo, pozdravimo se i to je to.

„Ranije smo živeli opuštenije, ali je ova vlast sve to promenila“, oštro kaže Ruženka.

Široke ulice i centar grada u Bačkom Petrovcu prilično su puste.

Šta kaže matica?

Vlada Slovačke je u stalnom kontaktu sa sunarodnicima u Srbiji, kažu u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Svake godine slovačka manjina u Srbiji dobija približno petinu subvencija od izdvajanja za sve Slovake u inostranstvu, što je 2024. bilo oko 550.000 evra.

Ulaže se u obrazovanje - Slovačka nudi državne stipendije na univerzitetima u Slovačkoj i za postdiplomske studije.

Svake godine 40 mladih Slovaka iz Srbije ode na studije u Slovačku.

Ipak, Slovačka ne komentariše i ne meša se u domaće političke događaje u Srbiji, gde je tokom leta „Slovački nacionalni festival u Bačkom Petrovcu bio politizovan prezentacijom fotografija sa antivladinih protesta", poručuju iz Ministarstva spoljnih i evropskih poslova.

„Ovaj čin nije predstavljao zvaničnu izložbu ili prezentaciju u okviru festivala već neovlašćenu provokaciju koja nije registrovana.

„Vredna kultura naših sunarodnika iz Bačkog Petrovca postala je bojno polje opozicije i koalicije koja nažalost samo ekspoloatiše slovačku nacionalnu manjinu za eskalaciju domaćih sukoba."

Protest i prikazivanje takvih fotografija bili su u direktnoj suprotnosti sa ciljevima organizatora ovog kulturnog događaja i bez odobrenja policije, napominju.

• Kovačica, vojvođansko mesto gde se prepliću umetnost i poljoprivreda
• Kako žive manjine na Kosovu i zašto retko ko tu vidi budućnost za decu
• Ko su Kalmici, Mongoli koji su živeli u Malom Mokrom Lugu pre jednog veka

Slovaci u Padini

Trava u slovačkim selima skoro uvek je podšišana maltene do savršenstva.

Bio je četvrtak, pijačni dan u Padini, selu u Južnobanatskom okrugu, gde Slovaci čine 99 odsto stanovništva.

Starije žene u širokim suknjama i na biciklima jure kroz centar sela.

Svuda je zelenilo i čini se kao da je svaki list obrisan i bez trunke prašine.

Dok šetam selom, a posebno u Masarikovom domu, koji čuva tradiciju i istoriju padinskih Slovaka, imam osećaj da sam deo slike nekog naivnog slikara.

Nije, međutim, uvek sve bilo živopisno i veselo kod Slovaka u Padini.

„Mogućnost da lakše odu u Slovačku odvela je više od 4.000 ljudi u ovu zemlju.

„Sada u selu živi oko 4.700 ljudi, a nekad ih je bilo više od 7.500, maltene polovina je otišla u Slovačku“, kaže Jasmina Šimak iz Padine.

„U Padini svi rade, dok se deca školuju.

„Žene iz Padine imaju višedecenijsku reputaciju da su vredne i uredne“, kaže Elena Svakova.

Sve je više i fakultetski obrazovanih žena.

„Tokom dana možete da ukradete maltene celu Padinu, jer nema nikog, svi su na poslu", kaže.

Mnoge kuće su prazne, a sada mogu da se kupe i za 40.000 evra sa imanjem.

„Padina je osnovana 1806. godine i ne mislimo da smo nacionalna manjina, živimo na ovim prostorima odavno“, kaže Šimak.

I dok razgovaramo o njihovoj vezi sa Slovačkom, kratko mi komentarišu ono što ih više žulja, a to je zatvoreni Dom kulture.

Sazidan je 1980-ih, i ljudi iz Padine su ga sami gradili, a onda je pre desetak godina zatvoren zbog renoviranja.

„Rekonstrukciju su dali nekim ljudima koji nisu iz Padine i nisu ni završili, a to što su uradili je loše.

„Da smo bili agresivniji imali bismo dom kulture, ovako deca ne znaju šta je pozorište, šta je film, jer nemaju gde da odu“, kaže.

Deca iz Padine idu u Osnovnu školu „Josip Broz Tito“, ispred koje se nalazi i bista doživotnog predsednika socijalističke Jugoslavije.

Ovde, izgleda, nikome nije palo na pamet da je zameni, kao u ostatku zemlje.

„Slovačka je škola i sve se uči na slovačkom", kaže Šimak.

Slovaci u Kovačici

Kovačica je berovatno najpoznatije mesto u kom živi velika zajednica Slovaka.

U poslednjih osam decenija dala je pedesetak priznatih naivnih slikara, proslavljenih u čitavom svetu.

U ovoj opštini kod Pančeva od 21.178 ljudi, 8.676 izjasnilo se da su Slovaci.

Nedeljom mnogi idu u crkvu na liturgiju.

„U crkvu se ide porodično“, kaže Bači Pindro iz Kovačice.

Više od 90 odsto Slovaka članovi su Slovačke evangeličke crkve augzburške veroispovesti (SEAVC), koja je važan deo njihovog nacionalnog identiteta već vekovima.

„Crkva je odigrala izuzetno važnu ulogu ne samo kao verska institucija, već i kao čuvar nacionalnog i kulturnog nasleđa", kaže Martin Jan Javornik, član i predstavnik SEAVC u Srbiji unutar Saveta Svetske Luteranske Federacije.

Redovna bogosluženja na slovačkom održavaju se nedeljom u gotovo svim parohijama.

„Crkva nikada nije nastojala da širi veru među Srbima.

„Srpski narod je Slovacima omogućio da slobodno ispovedaju veru i da, kroz obrazovanje i crkvu, neguju jezik i kulturu", kaže Jan Javornik.

Vernici učestvuju u radu crkve kroz simbolične članarine i dobrovoljne priloge, dodaje.

Prvo naselje pod imenom Kovačica pominje se 1751. godine, a u narednim decenijama prve slovačke porodice stižu u Banat.

Sa Srbima, kaže Pindro, žive dobro.

„Poslednjih decenija ima i mešanih brakova Slovaka sa drugim narodima, a ranije toga nije bilo toliko.

„Recimo, ovi iz Kovačice uglavnom su se ženili devojkama odavde, isto je i sa Padinom, nije tako često bilo da neko iz tog sela uzme devojku iz drugog mesta, ali i to se menja“, kaže Pindro.

Šeretskim osmehom govori da postoji rivalstvo između Slovaka iz Padine i Kovačice, naročito oko devojaka.

„I jedni i drugi ih čuvaju za sebe“, smejući se kaže.

Vredne ruke Slovakinja

Padina i Kovačica su „rudnici vrednih žena koje idu u Beograd da rade", opisuje mi Pindro Slovakinje koje održavaju domaćinstva.

„Ima ih mlađih i starijih, ali ono što je najbitnije, porodice imaju veliko poverenje u njih".

Kaže da je i njegova majka radila, prvo je čuvala decu u Beogradu, a onda vremenom počela i da vodi računa o kući vlasnika.

„Mislim da svaki dan ode iz Kovačice u Beograd nekih 15 autobusa, ali to nije sve, jer neko ide kombijem ili automobilom", kaže.

Jedno od najčešćih slovačkih ženskih imena je Zuzana, objašnjavaju mi.

„Žene koje rade u Beogradu često zovu Zuske, što je Zuzana od milja", kaže Šimak.

Kako Slovaci iz Slovačke gledaju na Slovake iz Srbije

U Slovačkoj se čude da postoje Slovaci van matične države, a naročito u Srbiji, gotovo istim rečima su mi objasnili.

„Nije isti baš ni jezik kojim govorimo, mi smo naš slovački malo posrbili.

„Ali oseti se razlika između slovačkog koji se priča Kovačici ili Padini ili u Bačkom Petrovcu, recimo", kaže Jasmina Šimak.

Kada joj je ćerka studirala u Slovačkoj, svi su bili iznenađeni kako dobro priča njihov jezik, a nije odande.

„Narod u Slovačkoj nije mnogo informisan i maltene ne znaju da mi ovde postojimo".

Nadaju se većoj pomoći.

„Država Slovačka nešto malo daje za kulturu, ali niko ne vodi računa o ljudima kao, na primer, na način na koji Mađarska čuva Mađare u drugim zemljama", zaključuje Pindro.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Veliki Trnovac i trnoviti put do tasa na poslaničkoj vagi
• Potomci Podunavskih Nemaca u Srbiji: 'Želela sam da vidim odakle su mi baba i deda'
• Šta su ljudska prava u 300, 500 i 1.000 reči
• Priča o vojvođanskoj Nemici koja je preživela ustaške logore
• Upoznajte Lužičke Srbe, etničku manjinu koja u Nemačkoj opstaje stotinama godina