Inza Vrede  [ DW ]

10. 11. 2025. 08:21

Veliki povratak močvara?

Otac poljoprivrednika Heninga Vojgta, koji ima imanje u blizini obale na istoku Nemačke, počeo je pre četvrt veka da navodnjava nekada isušenu močvaru.

„Obrađujemo 350 hektara livada. Većina toga je veoma vlažna“, priča Vojgt. Seno sa njihove močvare koristi se za dobijanje ekološke energije iz bioelektrane.

Vojgt i otac spadaju među pionire koji u Nemačkoj obrađuju močvarna zemljišta. Vekovima su se močvare isušivale, tako da se danas samo oko dva odsto nekadašnjih močvara nalazi u prirodnom stanju.

Pohranjuju više CO₂ nego šume

„Nemačka je jedna od zemalja na svetu koja je najviše isušila močvare“, kaže Franciska Tanenberger, jedna od najpoznatijih istraživačica močvara.

To je veliki problem. Iako samo sedam odsto poljoprivrednog zemljišta u Nemačkoj otpada na bivša močvarna tla, s njih dolazi skoro 40 odsto svih poljoprivrednih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Ispod vlažne površine močvara pohranjene su ogromne količine ugljenika, što ih čini važnim faktorom u zaštiti klime.

Iako močvare pokrivaju samo tri odsto Zemljinog kopna, pod njima je pohranjena trećina ugljenika nastalog na planeti. To je dvostruko više nego što pohranjuju sve šume sveta.

Isušene močvare – klimatski zagađivači

Kada se močvare isuše, ugljenik dolazi u dodir sa kiseonikom. Stvara se CO₂ koji isparava u atmosferu. Tako nekadašnje močvare, umesto da štite klimu, doprinose globalnom zagrevanju.

A upravo se to sada dešava: isušene močvare danas izazivaju više emisija štetnih gasova nego svetski avio-saobraćaj.

„Srećom, u drugim delovima sveta još je oko 85 odsto, dakle zaista vrlo veliki deo močvara, u dobrom, prirodnom, vlažnom stanju“, kaže Tanenberger.

Ponovno vlaženje

Većina isušenih močvara nalazi se u Evropi. Ovde se mnoga od tih bivših močvarnih područja koriste kao oranice ili šume, a delom su na njima izgrađena i naselja.

Za pogođene poljoprivrednike to je pitanje egzistencije. „Zašto bismo ponovo vlažili ako nemamo nikakvu dodatnu vrednost?“, pita Karsten Padeken iz Poljoprivredne asocijacije u Donjoj Saksoniji.

Njegovih 500 goveda pase u oblasti Vesermarš, na zemljištu koju je delom nekada bilo močvarno.

Za mnoge poljoprivrednike ponovno navodnjavanje nije realna alternativa za obezbeđenje egzistencije. „Većina za to ne želi ni da čuje“, kaže Padeken.

Postoji mnogo ideja kako bi se močvare mogle koristiti. Dok neki projekti računaju na energetsku upotrebu močvarnih biljaka – na primer za proizvodnju biogasa ili toplote, kao u slučaju poljoprivrednika Heninga Vojgta – drugi ispituju proizvodnju građevinskih i izolacionih materijala od trske, rogoza ili šaša. No oba načina korišćenja još nisu u široj upotrebi.

Problem „kokoška ili jaje“

Reč je o problemu kokoške i jajeta. Sve dok ne postoji veća ponuda takvih proizvoda, za njima neće biti ni potražnje. A bez veće potražnje ne isplati se baviti uzgojem tih kultura i tako stvarati veću ponudu.

Ali čak i ako bi se pojavila velika potražnja, poljoprivrednici koji još nisu ponovo navlažili svoja zemljišta ne bi mogli brzo da je zadovolje. Naime, potrebno je nekoliko godina da se na takvim površinama ostvari prinos.

Takvu veliku potražnju nada se da će postići poljoprivrednik Vojgt uz pomoć jedne od najvećih nemačkih prodavnica, onlajn-kataloga Oto. Ta firma je obećala da će u sirovine za kartonsku ambalažu dodavati biljke uzgajane na močvarnim područjima.

Subvencije su nužno potrebne

Iako je za Vojgta uzgoj na močvarnom području već izvor prihoda, on se u velikoj meri finansira putem subvencija Evropske unije. To je teško održiv poslovni model, jer su poljoprivredne subvencije ograničene na pet godina.

Uprkos svim problemima, Tanenberger kaže: „Trend je sasvim jasan – oni koji se sada pripreme i istraže kako može funkcionisati korišćenje vlažnih močvara, srednjoročno i dugoročno biće u boljoj poziciji.“

Već sporazum između nemačke Savezne vlade i pokrajina iz 2021. predviđa da se do 2050. sva močvarna područja, koliko je moguće, održavaju vlažnim.

Danska je već korak dalje i planira da naplaćuje emisije gasova sa efektom staklene bašte iz poljoprivrede.

Kada bi se takvo što primenilo u Nemačkoj, emisije CO₂ iz isušenih močvara skupo bi koštale poljoprivrednike. Ali ako bi im se plaćala naknada za emisije čije su nastajanje sprečili navlaživanjem i očuvanjem močvara, to bi ih moglo podstaći na revitalizaciju područja.