Aleksej Kalmikov - BBC Rusija  [ BBC ]

13. 11. 2025. 08:09   >>  10:50

'Flota iz senke' i 'zombi tankeri': Kako Rusija izbegava naftne sankcije Zapada

Kremlj tvrdi da je Rusija „imuna“ na sankcije američkog predsednika Donalda Trampa koje su na crnu listu stavile njene dve najveće naftne kompanije.

„Flota iz senke“, „zombi tankeri“, ili „tankeri duhovi“.

Tako u Rusiji nazivaju brodove koji, uprkos sankcijama, prevoze milione barela nafte kako bi lovili kupce širom sveta za bagatelne ponude.

Na osnovu toga Kremlj tvrdi da je Rusija imuna na sankcije američkog predsednika Donalda Trampa i crnu listu na kojoj su njene dve najveće naftne kompanije.

Kao klijente ima iranske ajatolahe, venecuelanske generale, pa čak i oportunističke i beskrupulozne zapadne biznismene kojima je više stalo do profita nego do pretnje po životnu sredinu ili bezbednosti i, u nekim slučajevima, slobode.

Pa i slobode samih posada tih brodova, sve češće zaboravljanih i ostavljanih na moru mesecima ili čak godinama.

Aktivnost ove flote posebno je privukla pažnju posle invazije na Ukrajinu 2022. godine, zato što glavnu korist ima režim ruskog predsednika Vladimira Putina.

I to ne samo da bi krijumčario glavni ruski izvozni artikal i došao do gotovine za finansiranje njegove „ratne mašinerije“, kako je to Tramp rekao, već i za „hibridne“ operacije špijuniranja i sabotaže protiv zemalja NATO u Evropi, kao i sabotiranje podvodnih kablova i cevovoda koji im služe.

• Američke sankcije NIS-u: Oslobađa li se Srbija energetskog 'stiska' Rusije
• Može li jeftina nafta da pomogne Trampu u Ukrajini, kao nekad Zapadu u Hladnom ratu
• Šta znače američke sankcije ruskoj nafti i koga bi mogle da pogode

Rusija spada među tri najveća svetska izvoznika nafte, uz SAD i Saudijsku Arabiju.

Tokom 2024. Rusija je proizvela oko 10 odsto svetske nafte, podaci su američke Uprave za energetske informacije.

Pre rata u Ukrajini, skoro sav njen pomorski izvoz nafte vodili su zapadni tankeri, uglavnom grčki.

Trgovačke operacije vođene su u Švajcarskoj, a osiguranje je kupovano u Londonu.

Međutim, sada četiri od pet tankera koji nose rusku naftu nemaju osiguranje od jedne od 12 kompanija iz Međunarodne grupe za zaštitu i osiguranje, a koje pokrivaju oko 90 odsto svih teretnih plovidbi, procenjuju analitičari S&P Globala.

Smatraju da flota iz senke sada prevozi 80 odsto ruske nafte, uprkos zapadnim sankcijama.

„Rusija je izgradila flotu naftnih tankera iz senke koji joj omogućuju da izbegne sankcije“, kaže Bendžamin Hilgenstok, viši ekonomista iz Kijevske škole ekonomije.

„Ali oni su i stari, ne održavaju ih pravilno i malo je verovatno da su dovoljno obezbeđeni od izlivanja nafte.

„I, kako to biva, otprilike tri četvrtine ruskog izvoza nafte na moru mora da krene iz luka na Baltičkom i Crnom moru, što znači da ovi brodovi prolaze kroz evropske vode nekoliko puta svakog dana.“

Skoro svaki peti tanker na moru deo je ove flote iz senke, zarđalim brodovima koji plove pod opskurnim zastavama da bi krijumčarili naftu iz zemalja pod sankcijama.

Polovina nosi rusku naftu i naftne derivate, 20 odsto samo iransku i 10 odsto samo venecuelansku, ali preostalih 20 odsto nije vezano za samo jednu zemlju.

To znači da nose naftu koju proizvodi više od jedne sankcionisane zemlje.

Najveći brodovi, koji služe Rusiji, Iranu i Venecueli, prevashodno plove u Indiju i Kinu - najmnogoljudnije zemlje sveta i najveće pomorske uvoznike nafte i naftnih derivata.

U manje kupce ruske nafte spadaju Turska, Singapur i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Da bi zavarali trag, brodovi iz flote iz senke:

• prebacuju naftu sa broda na brod u međunarodnim vodama, gde je nadzor lučkih kontrolnih vlasti slabiji i ponekad pod lošim vremenskim uslovima, da bi prikrili poreklo tovara
• onesposobljavaju ili manipulišu automatski sistem identifikacije, koji emituje podatke kao što su položaj, brzina, kurs, ime, zastave i tip plovila, ponekad toliko nespretno lažirajući lokacije da izgleda kao da „brodovi plove preko kopna“, kao što je to radio Crni biser u filmskoj franšizi Pirati sa Kariba
• postaju „brodovi duhovi“, koji skrivaju podatke o vlasništvu, menjaju zastavu pod kojom su registrovani ili ne plove ni pod kakvom zastavom, pa čak i preimenuju čitav tanker nekoliko puta mesečno
• postaju „zombi brodovi“, oni koji emituju jedinstvene registracione brojeve Međunarodne pomorske organizacije zapravo dodeljene plovilima koja su određena za otpad, baš kao što je korišćenje identiteta mrtve osobe

Broj brodova pod lažnom zastavom porastao je za najmanje 65 odsto u prvih osam meseci 2025. godine, prema podacima pomorske analitičarske kompanije Vindvord.

Oni procenjuju da flotu iz senke danas čini oko 1.300 brodova.

Usluge registracije pod zastavom takođe su se vinule u nebesa.

Pritom, većina su naprosto prevare.

I dok su druge tehnički legalne, zemlje koje ih izdaju su nove u ovom poslu i nemaju volju ili sposobnost da nadziru kako se koristi njihova zastava.

„Globalno pomorstvo regulisano je tako da su zemlje sa zastavama zadužene da osiguraju da se svi pridržavaju tehničkih standarda i da je obezbeđivanje od izlivanja nafte adekvatno“, kaže Hilgenstok.

„Kad je, međutim, u pitanju ruska flota iz senke, govorimo o jurisdikcijama na koje naprosto ne možete da se oslonite da će vršiti tu funkciju.“

Tanker pod zastavom Benina, osumnjičen da služi kao lansirna rampa za letove misterioznih dronova koji su primorali na zatvaranje aerodroma u Danskoj, u oktobru 2025. zadržan je uz francusku obalu, rekao je za AFP državni tužilac u Brestu Stefan Kelenberger.

Posada je „odbila da sarađuje“ i „nije uspela da opravda nacionalnost broda“, kaže.

Borakej, koji je upravo promenio ime iz Pušpa, bio je i Odisej, Varuna i Kivala – i plovio je pod sedam različitih zastava.

Kad ga je presela francuska mornarica, nosio je 750.000 barela sirove nafte sa ruskog naftnog terminala u Primorsku, kod Sankt Peterburga, za Vadinar, u Indiji.

Sumnjalo se i na ruske upade dronom u vazdušne prostore članica NATO Švedske, Norveške i Nemačke.

A u četvrtak 6. novembra 2025. godine, briselski aerodrom bio je prisiljen da se privremeno zatvori, nakon što su primećeni dronovi u blizini i na drugim lokacijama, među njima i kod vojne baze, u Belgiji.

Rusija poriče da vodi „hibridni rat“ protiv ukrajinskih saveznika.

Kao rezultat istrage o Borakeju, zemlje NATO pokrenule su misiju Baltički stražar.

„Kapetani brodova moraju da shvate da će potencijalne pretnje po našu infrastrukturu imati posledice, među njima moguće ukrcavanje, zaplenjivanje i hapšenje“, izjavio je generalni sekretar NATO Mark Rute.

Velika Britanija, Danska, Švedska i Poljska kažu da proveravaju dokumente osiguranja na Lamanšu, u danskim moreuzima, Finskom zalivu i moreuzu između Švedske i Danske.

Estonija, Finska, Nemačka, Island, Letonija, Litvanija, Holandija i Norveška takođe su pristale da „ometaju i odvraćaju“ rusku flotu iz senke, kao reakciju na nekoliko neobjašnjivih presecanja kablova i podvodnih incidenata oko infrastrukture na Baltiku.

Ali brodovi flote iz senke mogu biti presretnuti samo u luci ili u okviru teritorijalnih voda, što je uska zona od 12 nautičkih milja od obale.

U međunarodnom vodama, to je mnogo teže, naročito budući da je Zapad vodeći svetski zagovornik slobodne plovidbe.

Pod principom „nevinog prolaska“, države mogu da presretnu samo brodove za koje veruju da ugrožavaju njihovu bezbednost.

Ruski političari su najavili da će bilo kakva neprijateljska akcija protiv tankera koji nose rusku naftu biti smatrana napadom na Rusiju.

A kad je Estonija pokušala da zadrži jedan naftni tanker, koji je u maju 2025. bez zastave plovio između Estonije i Finske, Moskva je poslala borbeni avion da kruži oko njega.

Ali flota iz senke bi mogla da predstavlja još veću pretnju od one po globalnu bezbednost.

Velike brodarske kompanije obično se rešavaju tankera posle oko 15 godina upotrebe.

Posle 25, oni obično završe kao otpad.

Ali to ne važi i za tankere flote iz senke.

U decembru 2024. ruske vlasti imale su problema da zadrže i do 5.000 tona nafte koju su u Kerčkom moreuzu izlila dva 50 godina stara tankera, oštećena u žestokoj oluji.

Viši ruski naučnik nazvao je ovo izlivanje najgorom „ekološkom katastrofom u zemlji“ u 21. veku.

„Ovo je prvi put da se nafta koja se koristi kao gorivo izlila u tolikoj količini“, rekao je za ruski dnevni list šef Ruske akademije nauka Viktor Danilov-Daniljan.

• Zašto je za svetsku trgovinu važan Ormuski moreuz
• Udarac „floti u senci": Zašto su važne nove sankcije SAD protiv ruskog naftnog sektora
• „Živog mog sina bio je žrtva za naftni profit kompanije BP“

Paravan kompanije u jurisdikcijama kao što su Dubai, od kojih neke finansiraju ruske naftne kompanije, prema Fajnenšel tajmsu, kupuju brodove na kraju njihovog radnog veka, destabilizujući tržište i obeshrabrujući ulaganje u nove tankere.

Proces brze kupovine i prodaje anonimnih ili novoosnovanih kompanija potom se koristi da se dalje prikrije odgovornost.

A ti tankeri se jednako loše održavaju kao što su regulisani – skloni mehaničkim kvarovima i izlivanjima – dok pokvareni ili isključeni transponderi takođe povećavaju rizik od sudara sa drugim brodovima u uskim vodama.

Ipak, ovaj visokorizični, tajni posao je izuzetno unosan.

Petnaestogodišnji tanker Suezmaks koštao je oko 40 miliona dolara, prema Ekskluziv šipbrokersu, dok, kako tvrdi S&P, mesec dana dugo putovanje koje nosi rusku naftu iz Crnog mora u Indiju može njegovom vlasniku da donese više od pet miliona dolara.

Vlasnici tih brodova običnu zaradu stave u džep, dok potencijalne gubitke prebacuju na ostatak sveta, budući da će bez osiguranja neko drugi morati da plati štetu u slučaju nesreće ili izlivanja nafte.

A čak i kada budu bile ukinute sankcije, ova tamna armada će nastaviti da plovi - i to u novim oblicima.

Obrisi „Flote iz senke 2.0“ već počinju da se naziru, piše industrijski časopis Lojds list, navodeći kao primer kineski teretni brod Heng Jang 9, iznova primećen na maršrutama između delova Ukrajine pod ruskom okupacijom i Istanbula, u Turskoj.

Pogledajte video o eksploziji gasovoda Severni tok i uticaj na životnu sredinu

Dodatno izveštavanje: Olga Savčuk, BBC Svetski servis

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Došao je i taj dan': Tramp odložio susret sa Putinom i uveo sankcije ruskim naftnim gigantima
• 'Marioneta Kremlja ne može da kupi imovinu Lukoila u inostranstvu': Vašington
• Amerika uvela sankcije Naftnoj industriji Srbije
• Kako Zapad pomaže Rusiji da finansira rat protiv Ukrajine
• Dva ruska tankera potonula u Crnom moru, izlila se nafta
• Ruska reka pocrvenela: Posledice ekološke katastrofe „osećaće se decenijama“