Filipa Roksbi - Reporterka iz oblasti zdravlja  [ BBC ]

20. 11. 2025. 10:00   >>  12:00

Stručnjaci upozoravaju: Ultraprerađena hrana globalna zdravstvena pretnja

Veliko istraživanje pokazuje da ultraprerađena povećava rizik od niza hroničnih bolesti, poput gojaznosti i depresije.

Stručnjaci upozoravaju da je potrebno uvesti hitne promene kako bi se smanjila upotreba ultraprerađene hrane širom sveta, jer ona predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje, navodi se u pregledu globalnog istraživanja.

Ističu da se način ishrane menja.

Sve manje jedemo svežu, celovitu hranu i posežemo za jeftinim, visoko prerađenim obrocima, što povećava rizik od brojnih hroničnih bolesti, poput gojaznosti i depresije.

U tekstu objavljenom u časopisu Lansent, istraživači poručuju da vlade moraju da „pojačaju napore“ i uvedu upozorenja i više poreze na ultraprerađene proizvode, kako bi se obezbedila sredstva za dostupniju i nutritivno kvalitetniju hranu.

Ipak, neki naučnici upozoravaju da ovo istraživanje ne može da dokaže da ultra-prerađena hrana direktno izaziva zdravstvene probleme i da je potrebno više istraživanja i kliničkih studija kako bi se to potvrdilo.

• Može da vam skrati život i naškodi zdravlju: Šta je ultraprerađena hrana
• Šta sadrži hrana u Srbiji
• Uvodi li Srbija GM hranu

Ultraprerađena hrana se definiše kao ona sa više od pet sastojaka koje ne biste našli u kuhinji, kao što su emulgatori, konzervansi, aditivi, boje i zaslađivači.

Primeri ultraprerađenih proizvoda su kobasice, čips, peciva, keks, instant supe, gazirana pića, sladoled i industrijski hleb.

Istraživanja pokazuju da je udeo ovih industrijskih proizvedenih namirnica u ishrani širom sveta u porastu, što znači unos previše šećera i nezdravih masti, a premalo vlakana i proteina.

Ovaj pregled dokaza o uticaju ultraprerađene hrane na zdravlje, koji je sprovelo 43 stručnjaka iz celog sveta na osnovu 104 dugoročne studije, ukazuje na povezanost ovih proizvoda sa povećanim rizikom od 12 zdravstvenih stanja.

Među njima su dijabetes tip 2, kardiovaskularne bolesti, bolesti bubrega i depresija.

Rastuća potrošnja ultra-prerađene hrane „menja ishranu širom sveta, potiskujući svežu i minimalnu prerađenu hranu i obroke", kaže profesor Karlos Monteiro, autor pregleda sa univerziteta u Sao Paulu u Brazilu koji je uspostavio Nova klasifikacioni sistem za kategorizaciju hrane.

„Ovu promenu u prehrambenim navikama podstiču moćne globalne korporacije koje ostvaruju ogromnu dobit favorizujući ultra-prerađene proizvode, uz snažan marketing i političko lobiranje koje potkopava efikasne zdravstvene politike usmerene na promociju zdrave ishrane", dodaje on.

Rešenje je „snažan, globalno koordinisan javnozdravstveni odgovor, nalik onom koji je svojevremeno suprotstavljen duvanskoj industriji“, ističe doktor Filip Bejker sa univerziteta u Sidneju.

Prema ovom pregledu, nedostaje kliničkih studija koje bi precizno pokazale kako ultra-prerađena hrana narušava zdravlje, ali ističe se da to ne bi trebalo da odloži preduzimanje mera za zaštitu ljudi širom sveta od potrencijalnih zdravstvenih rizika.

• Koliko proteina je previše i kako utiču na zdravlje
• Koliko je šećer stvarno loš po naše zdravlje
• Premalo ili previše soli - da li je takva ishrana jednako nezdrava

Neki naučnici ističu da je teško da se razdvoji uticaj ultraprerađene hrane u ishrani od drugih faktora, poput načina života, navika i finansijskog statusa.

Kritičari Nova klasifikacije tvrde da se previše zasniva na stepenu obrade hrane, a premalo na njenoj nutritivnoj vrednosti.

Na primer, integralni hleb, žitarice za doručak, jogurti sa malo masnoće, adaptirano mleko za bebe i riblji štapići svrstavaju se ultraprerađenu hranu, iako mogu da imaju značajne nutritivne koristi.

„Studija ovog tipa može da ukaže na povezanost, ali ne može sa sigurnošću utvrditi uzrok i posledicu", kaže Kevin Mekonvej, profesor primenjene statistike na Open univerzitetu.

„Ima prostora za sumnju i potrebna su dodatna istraživanja", dodaje Mekonvej.

Profesor dodaje da mu se čini verovatnim da „bar neke ultraprerađene namirnice mogu da povećaju rizik od pojedinih hroničnih bolesti, ali da to zasigurno ne znači da sve ultra-prerađene namirnice nose isti rizik.

Još uvek nije jasno šta tačno u ultraprerađenoj hrani izaziva i doprinosi razvoju bolesti.

Ipak, postoje i pozitivne strane prerade hrane, te da je hitno potrebno više istraživanja kako bismo razumeli njen uticaj na zdravlje, rekla je profesorka Džuls Grifin sa univerziteta u Aberdinu.

Iz Federacije za hranu i piće (FDF), koja predstavlja prehrambenu industriju, ističu da ultra-prerađena hrana može da bude deo uravnotežene ishrane, poput zamrznutog graška i integralnog hleba.

„Kompanije godinama sprovode promene kako bi hranu i piće koje kupujemo učinile zdravijim u skladu sa smernicama vlade", kaže Kejt Helivel, glavna naučna savetnica FDF-a.

Navodi da se količina šećera i soli u proizvodima koji se prodaju u prodavnicama i supermarketima smanjena za trećinu od 2015. godine.

Iz Naučno savetodavnog komiteta za ishranu u Velikoj Britaniji ove godine je saopšteno da je povezanost između veće konzumacije ultraprerađene hrane i loših zdravstvenih ishoda „zabrinjavajuća“.

Ipak, dodaje se da je nejasno da li su ove namirnice nezdrave zbog samog procesa prerade ili zbog toga što mnoge od njih sadrže mnogo kalorija, zasićenih masti, soli i šećera.

Trenutne preporuke britanske vlade za ishranu su da se jede više voća, povrća i vlakana, a da se smanji unos šećera, masti i soli.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Bizarni načini na koje hrana menja dejstvo lekova koje uzimamo
• U svetu ima više gojazne nego pothranjene dece: UNICEF
• Koja hrana izaziva gasove