[ BBC ]

23. 11. 2025. 19:32   >>  20:30

Od skloništa za beskućnike do svetski cenjene naučnice

Život Idžeome Učegbu pratilo je nekoliko neočekivanih zaokreta.

Idžeoma Učegbu je sišla sa aviona u London iz Nigerije sa tri ćerke, među kojima je jedna još beba, noseći samo jedan kofer i vrlo malo novca.

Vratila se u grad gde je rođena pre 30 godina da bi započela novi život.

U roku od nekoliko nedelja, zatekla se u skloništu za beskućnike, mučeći se da prehrani i zaštiti porodicu.

Danas je ona svetski poznata i priznata naučnica.

Njeno neverovatno putovanje bilo je obeleženo hrabrošću i otpornošću i sa nekoliko neočekivanih zaokreta i obrta.

Rani život

Kad su roditelji Idžeome stigli u Ujedinjeno Kraljevstvo iz Nigerije 1960. godine, njena majka je bila trudna.

Kada se ona rodila dali su joj ime koje simbolizuje nadu.

„Idžeoma znači 'dobro putovanje', i to ime su mi dali u nadi da će sve poći dobro za njih u novoj zemlji“, priseća se Idžeoma.

Njeni roditelji su bili univerzitetski studenti i zato je njihova ćerka kao beba bila ostavljena kod starateljske porodice u Kentu, okrugu na jugoistoku Engleske.

To je bila uobičajena praksa među studentima iz Zapadne Afrike koji su imali decu.

Idžeoma je provela četiri srećne godine sa ovom porodicom, za koju je verovala da je njena, sve dok jednog dana biološki otac nije došao po nju.

„Nisam imala pojma šta se dešava. Samo se sećam da je moja majka starateljka samo nestala, a da je moj otac bio tu", prepričava.

Njen otac se u tom trenutku već bio rastao od Idžeomine majke.

Idžeoma je imala 10 godina kada je saznala da joj maćeha nije biološka majka.

Pitanje bez odgovora

Idžeoma je na kraju upoznala biološku majku kad je imala 13 godina.

„Bila je veoma, veoma srećna što me je srela i veoma nervozna.

„Drhtala je kad smo se zagrlile. Za mene je bila neznanac, ali smo provele predivan vikend", priseća se.

U tom trenutku je Idžeoma bila jedna od šestoro dece, tako da je vreme koje je provela sa majkom, koja je živela sa mlađom sestrom, za nju bila potpuna promena ritma.

„Bila sam sama sa dvoje odraslih ljudi i imala sam njihovu potpunu pažnju. Išle smo u kupovinu i na kraju sam završila sa koferom punim poklona.

„Dovoljno je bilo samo nešto da pogledam, a ona bi me pitala: 'Da li to želiš?'"

Ono o čemu nisu pričali je zašto je njena majka bila toliko odsutna iz Idžeominog života.

„Osećala sam da će ako postavim to pitanje, odgovor za nju biti težak, a možda i za mene.

„Zato nisam pitala. Samo sam uživala u trenutku.“

Godinu dana posle susreta, njena majka se preselila u Sjedinjene Američke Države (SAD), gde je umrla ubrzo pošto je napunila 33 godine.

„Vrištala sam od bola.

„Nije mi palo na pamet da je više nikad neću videti“, priseća se profesorka Idžeoma.

Izgubila je starateljku, maćehu i biološku majku, ali je i dalje imala oca.

„On je bio istinski neverovatna osoba. Do kraja života je imao mnogo dece, ukupno 11, ali je uvek bio brižan prema meni.

„Nikad nije zaboravio moj rođendan, često se igrao sa nama, čitao nam priče i vodio nas u zoološki vrt“, kaže ona.

Priseća se i kako je on oduvek sanjao da se vrati u Nigeriju, ali je smatrao da ne može zbog građanskog rata sa Bijafrom.

„Vratiću se sledeće godine. Vratićemo se", priseća se njegovih rečenica, koje je često ponavljao.

• „Terali su me da se udam, nisam htela": Devojka koja je prkosila zloglasnom Boko Haramu
• Upoznajte žene odlučne da stanu na put trgovini ljudima
• Od bolničkog kreveta do treće Zlatne lopte: Ko je Aitana Bonmati

Preseljenje u Nigeriju

Idžeoma je odrasla u Britaniji u vreme kad je rasizam bio na vrhuncu.

Imala je odličnu nastavnicu koja joj je često govorila: „Možeš da uradiš sve što želiš“, ali je otkrila da joj je to baš teško.

„Nisam doživljavala sebe kao profesionalca, zato što nisam viđala nikoga poput mene u tim profesijama“, kaže ona.

Ali se to dramatično promenilo kad je njen otac konačno poveo porodicu nazad u Nigeriju.

„Napuštala sam sve svoje prijatelje da bih otišla na daleko mesto koje nisam poznavala“, kaže Idžeoma.

„Ponela sam se hrabro, ali se sećam kako sam ušla u kancelariju direktorke škole da joj kažem da odlazim i da sam briznula u plač.

„Bila sam neutešna, a da bi me oraspoložila, ona mi je rekla: 'Imaćeš sunčani Božić!', ja sam još više plakala.“

Ispostavilo se da čak ni sunce neće biti milosrdno prema njoj.

Ubrzo pošto je stigla u Nigeriju, pretrpela je tešku sunčanicu i ostala mesecima vezana za krevet.

Doktori su otkrili da je alergična na jako sunce.

Pogledajte video o ženama koje razbijaju stereotipe u Nigeriji

Promena perspektive

Kad je konačno mogla da krene u školu, stvari se nisu mnogo popravile.

„Bilo je veoma teško biti prihvaćen. Izgledala sam kao da imam teške opekotine, govorila sam čudno i nisam iskusila rat.

„Ljudi su govorili da sam se vratila samo zato što su se stvari popravile“, objašnjava ona.

Ali je oko nje i dalje bila „pustoš“, pogoršana hronično nepredvidljivim snabdevanjem električnom energijom i vodom.

U Velikoj Britaniji je bila među najboljim đacima u školi, ali bila je popularna.

U Nigeriji je morala da se navikne na nepoznate školske predmete.

„Nauka i matematika su jedini bili isti, tako da sam potražila spas u njima zato što sam ih razumela.“

To je bilo srećna okolnost po njenu buduću karijeru i, kad se danas osvrne, svesna je da joj je to probudilo želju da pohađa fakultet.

„To je najbolja stvar koja mi se ikada desila“, kaže ona.

Pronalaženje ljubavi

Sa 16 godina Idžeoma je upisala studije farmacije.

Kasnije je stekla master diplomu, udala se i dobila tri ćerke, ali se njen brak na kraju raspao.

To je bio jedan od razloga zašto se vratila u Veliku Britaniju.

Drugi je bio očekivanje da će tamo imati bolje prilike.

„Želela sam da postanem naučnica, a sa nigerijskom infrastrukturom je bilo teško“, objašnjava ona.

Ali malo ko je verovao u nju.

„Smejali su mi se, govoreći da neću imati dovoljno novca i da će me siromaštvo naterati da se vratim.“

Stigla je u London sa vrlo malo novca i njene tri ćerke, i ubrzo se obrela u skloništu za beskućnike.

Sve je bilo izuzetno nepouzdano.

„U jednom trenutku je 11 porodica delilo jednu spavaću sobu, a kuhinja je ponekad bila zatvorena i nismo mogle da kuvamo. Osoblje se ophodilo prema nama sa potpunim prezirom.

„Tamo sam ostala sedam meseci i kad sam otišla, osećala sam se kao da sam puštena iz zatvora", opisuje osećaj.

Uprkos nedaćama, kaže da nijednog trenutka nije pomislila da se vrati u Nigeriju.

Ubrzo je počela da traži pozicije doktorskih studija u nanotehnologiji, proučavanju sićušnih čestica.

Stipendija nije bila prevelika, ali je dobila podršku vlade da može da plaća stanarinu.

Tri godine kasnije, prisustvovala je konferenciji koja joj je promenila život „ponovo na nezamisliv način“.

Tamo je upoznala profesora Andreasa Šaclajna, nemačkog naučnika i posle samo četiri dana, kako kaže„ludo se zaljubila“.

Pogledajte video desetogodišnjoj komičarki iz Nigerije koja je majci kupila kuću

Značaj sićušne čestice

Na kraju se on preselio u Veliku Britaniju.

„Ostavio je sve da bi bio sa mnom“, kaže ona.

Profesor Šaclajn ne samo da je postao njen muž, već i profesionalni partner.

Zamislite nanočesticu toliko malu, nešto što je manje od hiljaditog dela debljine ljudske dlake i toliko preciznu da može da isporuči lek tačno tamo gde treba u telu, pojačavši efikasnost i smanjivši nuspojave.

Njih dvoje su upravo to i postigli.

„Kad uzmete lek, bilo oralno (kao tabletu) ili putem injekcije, on na kraju stigne u krvotok, a odatle to svih organa, ali to ponekad nije poželjno, zato što ne treba svi organi da budu pod dejstvom leka.

„Rešenje je u lekovima zasnovanim na nanočesticama“, objašnjava profesorka Idžeoma.

„Ako ove nanočestice budu gađale samo zahvaćene oblasti, a ne i zdrava tkiva, rizik od nuspojava je smanjen", dodaje.

Ta neželjena dejstva mogu da variraju od katastrofalnih posledica hemioterapije do zavisnosti izazvane lekovima prepisanim za teške bolove, kao što su morfijum ili fentanil.

Njih dvoje trenutno rade na razvoju nanočestica za isporučivanje leka u teško dostupne delove tela, kao što su pozadina oka i mozak.

Dok su klinička ispitivanja u toku, oni se nadaju da će izlečiti slepilo kapima za oči, transformisati sredstva protiv bolova i pomoći u rešavanju krize opioida.

Pronalaženje vremena za smeh

Idžeoma sada radi i na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL) i na Univerzitetu u Kembriždu, u Velikoj Britaniji.

Ali njena strast prema nauci ju je takođe navela da istraži humor kao način prenošenja njene poruke.

„Primetila sam da moje šale nailaze na bolje reakcije studenata.

„Zato sam odlučila da postanem bolja i upisala sam 10-nedeljni kurs komedije.“

To je podrazumevalo stend-ap nastup u londonskom pozorištu.

„Bilo je zastrašujuće, ali sam se na kraju fantastično provela", dodaje zadovoljno.

Ovo osećanje kao da prati putanju njenog dosadašnjeg izuzetnog života.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ela al-Šamahi o BBC seriji Čovek: 'Da razumemo ko smo i odakle potičemo'
• Alison Feliks: Bezbednost sportistkinja je 'stvarni problem'
• Istmo de Tehuantepek, meksički region gde su žene bile moćne vekovima
• Guna Jala: Ostrva na kojima žene vode glavnu reč
• Invaliditet može da bude „partner": Upoznajte Marijetu Mojašević
• Nobelova nagrada za ekonomiju Amerikanki za rad na rodnom jazu u platama