Kejti Razal - BBC kultura  [ BBC ]

30. 11. 2025. 13:31   >>  14:50

Pati Smit: Ljubavno pismo kume panka ljudima koji su uticali na nju

U novim memoarima, Peti Smit piše o ljubavi, bolu, njenom muzičkom putu i otkriću pravog porekla.

Dua Lipa se divi njenim knjigama. Tejlor Svift je spominje u pesmi The Tortured Poets Department u stihu: „Ti nisi Dilan Tomas, ja nisam Peti Smit“.

Pedeset godina posle objavljivanja njenog drskog debija Horses, koji je definisao jednu eru, ponovo je na turneji i upravo je objavila nove memoare, pod nazivom Bread of Angels (Hleb anđeoski).

„Ideja da napišem ovu knjigu mi je javila u snu,“ kaže mi Smit.

U pitanju je fantastično čitalačko iskustvo – portret umetnice u srcu njujorške kontrakulturne scene sedamdesetih godina 20. veka.

Smit je tada drugovala sa Bobom Dilanom, Brusom Springstinom i pesnikom Vlijamom Berouzom.

Tokom tog uzbudljivog perioda, nastupala je u legendarnom klubu CBGS (iako klub „još uvek nije bio legendaran … bio je potpuno nepoznat,“ kaže mi).

Kako je sama pisala pesme, odbijala je da se povinuje mušicama muških producenata. „Nosila sam težak oklop, koji nije bilo lako probiti,“ kaže ona.

Njen prvi album Horses je bio upućen obespravljenima i odbačenima.

„To je i dalje bilo vreme kada ako bi klinac sa Srednjeg Zapada rekao roditeljima da je gej, oni bi ga se odrekli. Njujork je bio pun ljudi, kojih su se roditelji odrekli.“

Kada smo se srele, Smit je nastupala u londonskom Paladijumu u sklopu evropske turneje.

Izvođenje numera, koje su barem pola vek stare, pred publikom raznih uzrasta, među kojima su i mladi ljudi koji znaju sve stihove njenih pesama „izaziva suze, učini vas skromnijim“, kaže mi ona.

„Osetila sam kao da radim nešto korisno, a to je sjajno.“

Biti koristan je očigledno pokretačka snaga za Smitovu – pesnikinju, spisateljicu, aktivistkinju, ženu koja probija granica, čija himnična pesma People Have the Power je poziv svima da se pokrenu zbog ideja u koje veruju.

Napisala je pesmu sa suprugom, muzičarem Fredom Sonikom Smitom, koji je preminuo pre više od 30 godina u 44. godini.

Ta pesma je „njegov koncept“, rekla mi je, „i posvećena je ljudima budućnosti, za marševe, proteste i buđenje osećaja snage“.

Ona je od tada „bila na marševima, gde ljudi nisu znali da sam tu sa njima, pa su pevali ovu pesmu spontano“.

Srce joj se cepa, što Fred to nije doživeo. Ali takođe je to čini „ponosnom na njega i srećnom“.

Kada sam je pitala da li je knjiga ljubavno pismo posvećeno njemu, vidi se da je dirnuta.

Trideset godina posle njegove smrti, deluje kao da na spomen njegovog imena Peti može da zaplače.

Treba joj trenutak da sabere misli, a zatim kaže da „to nije osećanje tuge“.

• Zavirite u alternativni univerzum Kejt Buš
• Margita Magi Stefanović, „neponovljiva princeza" jugoslovenske rok scene
• Ejmi Vajnhaus, dragulj koji je prerano nestao

Njen najveći hit takođe ima veze s Fredom.

Studijski snimatelj, koji je radio za Brusa Springstina, ponudio joj je pesmu koju je ovaj muzičar odbacio da vidi da li bi ona mogla da osmisli tekst za nju.

Izbegavala je da presluša pesmu do jedne večeri, dok je čekala na nedeljni poziv od Freda, koji je živeo u Detroitu.

Pustila je traku i tad joj je sinulo: „Ovo je pravi hit“.

„Znala sam to, čim sam čula pesmu. Bila je u mom registru, savršena, senzualna, himnična.“

Napisala je stihove za Because the Night dok je čekala Fredov poziv, među kojima je „Da li sumnjam dok sam sama? Ljubav je zvono, telefon“ (Have I doubt when I'm alone? Love is a ring, the telephone). Njih dvoje su se kasnije čuli.

Smit je ostavila muzičku karijeru po strani kada je bila na vrhuncu, na evropskoj turneji gde su je obožavatelji jurili ulicama, jer se zaljubila u Freda. Odustala je od benda i vratila se prvoj ljubav – poeziji i blaženstvu bračnog života (par ima dvoje dece).

Knjiga je „ljubavno pismo mojim roditeljima, braći i sestrama, mom suprugu, bratu, svim ljudima poznatim i nepoznatim koji su me oblikovali“.

Sigurno je da je prerano izgubila puno ljudi koje je volela.

Ne samo Freda, već i njenog najboljeg prijatelja, fotografa Roberta Mejpltorpa, koji je preminuo od AIDS-a 1989. u 42. godini.

Njena knjiga Samo deca (Just Kids) prati njihov odnos, a pevačica Dua Lipa ju je opisala kao „neverovatnu priču i vremensku kapsulu kreativnosti u povoju, tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka“.

Brat Tod, koga je obožavala, takođe je preminuo u 45. godini.

U knjizi Hleb anđeoski (Bread of Angels), Smit opisuje odrastanje sa svojstvenom živošću.

Njena porodica se selila 11 puta pre nego što je napunila četiri godine.

Bili su izbačeni iz kuće u kojoj su živeli i prinuđeni su bili da smeštaj traže kod rođaka, jedno vreme su boravili u stambenom bloku prepunom pacova u Filadelfiji.

• „Esencija rokenrola": Kako je grupa MC5 uticala na pank generaciju
• CBGB: Oronuli njujorški klub iz 1970-ih koji je izrodio novu eru roka
• „U bendu Kleš, uglavnom, ništa nismo razbijali"

Ali iz knjige najviše izbija kako je negovala strast prema umetnosti od vrlo ranog uzrasta.

Dok je većina nas uvežbavala veštine fine motorike, igrajući se sa Lego kockicama, mlada Peti je postavljala značajna filozofska pitanja o životu i bila je opčinjena rečima.

Poezija, piše ona, „iscrtala je mapu koja je vodila do kraljevstva beskrajne mašte“.

Bila je opsednuta francuskim pesnikom Arturom Remboom, a sa 17 godina „glatko se prešaltala“ na Boba Dilana.

„Deluje kao da su stihovi oba ova pesnika napisani za pleme crnih ovaca, otpadnika koji pokušavaju da prežive u vremenima u kojima su se zatekli,“ kaže ona.

Kao što bilo ko od 1,4 njenih pratilaca na Instagramu zna, ona je umetnica celim svojim bićem.

Knjiga se detaljno bavi stvarima koje su oblikovale njenu ličnost.

Opisuje mi kako je kao dete pronašla fotografije iz časopisa Vog koje su je zadivile.

Bila je „šokirana, zapanjena, opčinjena“.

„Za mene je to bio čitav novi svet, ne umem da objasnim kako je to privuklo jednu sedmogodišnjakinju, koja je živela u kvartu gde je obitavala niža srednja klasa posle Drugog svetskog rata, ali to je za mene bilo stvarno.“

Sa devet godina obolela je od virusa tokom pandemije Azijkog grupa, doktor je rekao da najverovatnije neće preživeti, a majka joj je kupila set ploča Pučinijeve opere Madam Baterflaj i stavila ih pored njenog kreveta.

Smit najiskrenije veruje da joj je želja da sluša muziku pomogla da se oporavi.

Tokom jedine posete Muzeju umetnosti u Filadelfiji, mlada Peti se odušnjala u deo u kome je bio izložen Pikaso i „zaljubila se“. Postala je „sledbenica umetnosti“.

Njen voljeni otac ju je odveo u taj muzej.

Smit je bila bolešljivo dete, preležala je bronhijalnu upalu pluća, tuberkulozu, rubeolu, zauške i boginje zbog čega je često „bila dugo prikovana krevet“.

Majka joj je rekla da joj je otac spasio život kad je bila beba. Kašljala je od rođenja, a on bi je držao iznad korita iz koje je isparavala vrela voda kako bi lakše disala.

Ljubav koju je gajila prema njemu bila je očigledna. Kada su on i njena majka umrli, sestra i ona su uradile DNK test kako bi saznale više o njihovom poreklu.

Smit se tada suočila sa „šokantnim otkrićem“ da je njen biološki otac drugi čovek.

To je otkrila u memoarima.

„Lagala bih kad bi rekla da mi to nije slomilo srce.“

„To me je pomalo odvratilo od pisanja knjige, jer mi je bilo potrebno vreme da prihvatim tu činjenicu. Veliki deo knjige je posvećen moj ocu i tako je ostalo.“

„On će zauvek biti moj otac, ali sada imam dva oca.“

Otkrila je da je njen pravi otac Jevrejin „100 odsto Aškenazi“, čiji preci su proganjani iz Rusije u Ukrajinu, a odatle su otišli u Liverpul, zatim Njufaundled u Kanadi, da bi na kraju stigli u Filadelfiju.

„Ne znam puno o njemu,“ kaže mi. „Ali sve što sam saznala, deluje mi poznato. Prepoznajem sebe u njegovom licu. Videla sam samo nekoliko slika, ali to je taj stav. To mogu da osetim.“

Ovo otkriće joj ponudilo odgovore o „stvarima o meni koje ostatak moje porodice nema“.

Zahvalna je majci što je ceo život čuvala ovu tajnu.

„Moja majka je bila toliko sjajna, znala je tokom života da više volim oca, ali nikada nije rekla ni reč da bih ja mogla da osetim da on nije …. uradila je sve kako bi me zaštitila.“

Peti Smit mi je oduvek delovala beskompromisno. Samo pomislite na one sjajne fotografije iz sedamdesetih, koje probijaju granice roda.

U tom trenutku ona je bila na vrhuncu kao kul kontrakulturna figura.

Nisam znala šta da očekujem kada sam se srela s njom.

Predamnom je bila topla i saosećajna osoba, s intenzivnim estetskim osećajem i još jačom ljubavlju koju je gajila prema porodici.

Oblikovali su se gubici koje je pretrpela.

A njeno poetsko umeće je oblikovalo sve nas.

Žestoko podržava mlade izvođačice koje su krenule istim putem. Dua Lipa. Tejlor Svift.

One rade „pravu stvar“ kaže mi, jer muzičkom industrijom „dominiraju žene“.

Naziva ih „jakim devojkama, koje kao da su došle iz pesme The Kids Are Alright, sve devojke su okej, on se suočavaju sa puno stvari, ali to rade na najbolji način.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk