[ ПР Центар/М.Л.Б. ]

30. 09. 2022. 17:35   >>  17:35

АНАЛИЗА ЈУВЕНТАСА

Систем алтернативних санкција недовољно развијен

Условни отпуст мора бити унапријеђен док алтернативне санкције нијесу једнако ефикасне, а за реализацију појединих је потребан и већи степен учешћа државе у циљу побољшања жељених исхода.

То је поручено на представљању студија ”Анализа стања и препоруке у односу на поступак условног отпуста” и ”Систем алетрнативних санкција и пробације у Црној Гори – правни оквир и процес транзиције од издржавања казне од реинтегације у друштво”, које је израдила невладина организација (НВО) Јувентас.

Аутори студија су Јован Бојовић и Марија Радовић.

Државни секретар у Министарству правде Бојан Божовић, казао је да се о санкцијама генерално не може говорити уколико се занемари систем који мора бита адекватно постављен и уколико се занемари основни принципи и постулати заштите људских права.

„На ову тему би требало да се подсјећа чешће и вјерујем да је ово само један од увода“, поручио је Божовић.

Он је истакао да ће Министарство правде у наредном периоду уложити максималане напоре како би извршење санкција било у складу са савременијим и вишим стандардима.

Извршна директорица НВО Јувентас Ивана Вујовић, казала је да све алтернативне санкције нијесу једнако ефикасне, а за реализацију појединих је потребан и већи степен учешћа државе у циљу побољшања жељених исхода.

”Стога, можемо закључити да је систем алтернативних санкција недовољно развијен”, оцијенила је Вујовић.

Аутор студије Јован Бојовић, рекао је, између осталог, да Институт условног отпуста захтијева континуирану анализу, не само са теоријског већ и практичног аспекта, како би се дошло до његовог најоптималнијег законског рјешења и примјене.

„Стање које смо уочили у овој области говори нам да Институт условног отпуста није у довољној мјери јасан затвореницима, да не постоји институција која се у пракси бави условно отпуштеним лицима али и да судови имају значајнија одступања по питању статистике у односу на усвајање молби за условни отпуст“, навео је Бојовић.

„Помаци постоје, али је потребно додатно радити на унапрјеђењу система како бисмо имали приближно успјешан пенолошки систем као земље чланице Европске уније“, додао је Бојовић.

“Стога, држава мора више улагати у правосудни систем и јачање његових капацитета, али је потребно Измијенити Закон о извршењу казни затвора, новчане казне и мјера безбједности и прописати рок у којем суд одлучује о молби за условни отпуст“, рекао је Бојовић.

„Њих 66,7 одсто истакло мишљење да се представници Управе полиције налазе у повољнијем положају од њих у току давања мишљења о затворенику“, казао је Божовић.

В.д. генералног директора Директората за извршење кривичних санкција Стеван Брајушковић, истакао је значај учешћа НВО сектора у једном оваквом пројекту.

Он се осврнуо на недостатке Института условног отпуста, а са којим се Директорат за кривичне санкције и надзор у вршењу својих овлашћења сусреће.

Брајушковић је, између осталог, поменуо притужбе затвореника које се односе на неуједначену судку праксу када су условни отпусти у питању.

Он је истакао и нову Стратегију извршења кривичних санкција 2022-2026 на којој се ради, а гдје ће, како је појаснио значај сегмент представљати унапређенеј инстутуционалних капцитета Управе за извршење кривичних санкција и кадровских капацитета за за третман.

Начелница Сектора за третман – Управа за извршење кривичних санкција Драгица Рајковић, рекла је да је интересантно то да је проценат позитивно усвојених молби за условни отпуст у затвору за дуге казне значајно мењи него што је то у затворим за кратке казне.

„Од 138 мишљења која смо ми написали у овој години усвојена је 71 молба за условни отпуст, а у прошлој години условно је отпуштено из затвора за дуге казне свега 36 лица“, рекла је Рајковић.

Проблем, како је истакла, што је у почетку највећи условни отпуст био свега шест до седам мјесеци.

„Дошли смо ипак до тога да условни отпуст буде од једне године и девет мјесеци, што нам је свима било јако значајно. Сада већ свједочимо ситуацијама гдје су молбе за условни отпуст усвојене при остатку казне од неких пет година“, напоменула је Рајковић.

Студија, како је појаснила Радовић, даје приказ транзиционог процеса из затвора ка друштву, а све из угла самих затвореника и бивших затвореника.