Друштво

Б.Б.

29. 11. 2022. 11:11   >>  11:09 5

РМУШ

"Добро анализирати је ли корисно да будемо дио Отвореног Балкана"

Лидија Рмуш из Привредне коморе гостујући у емисији "Линк" Радија Црне Горе истиче да треба добро анализирати колико је корисно да уђемо у Отворени Балкан, с обзиром на то да смо увозно орјентисана земља и да ни до сада нијесмо имали много заштитних мјера за домаће производе.

Како је нагласила треба добро анализирати ситуацију, јер не знамо колико то може угрозити нашу пољопривредну производњу.

Истиче да је 52 милиона еура у агробуџету мало и да за тај дио привреде треба издвојити знатно више да би било резултата.

"Из буџета је то 1,5 или 1,7 одсто за пољопровреду што је јако мало, у региону се ти проценти крећу до 5 одсто и онда дају резултат. Те субвенције нијесу бачене паре, већ инвестиције, јер пољопривредник ствара производ и то утиче на бруто друштвени производ. Имамо маћехински однос према пољопривреди и због тога имамо оволико проблема и несташице хране коју морамо да увозимо, умјесто да површине које имамо искористимо кроз мјере агробуџета", каже Рмуш.

Напомиње да су ИПАРД програми ЕУ јако добра средства. Прошлим ИПАРД-ом држава је добила око 39 милиона, али је исплаћено само неких 11.

"Спори су процеси усвајања тих средстава, пољопривредници имају проблеме, јер треба урадити бизнис план, а највећи проблем је што мора да обезбиједи пуна средства за инвестицију, па тек онда да врши поврат средстава, а то мало који произвођач може. Пољопривредници морају да припреме доста документације и не могу да се снађу. А доста документације је потребно, јер су контроле ЕУ јако ригидне и ако открију да нешто нијесте урадили, онда су врло строги. Постоје помаци, па сада имамо фазне исплате или исплате аванса", каже Рмуш.

Сматра да држава треба да скрене пажњу ЕУ да се ова процедура поједностави, јер смо мала земља која тешко може да испоштује та правила. Очекује да у 2023. кроз ИПАРД 3 буде уложено у пољопривреду око 63 милиона еура и, како каже, то треба искористити.

Рмуш објашњава да зависимо до увоза, и од глобалних кретања цијена, али да смо, ипак, успјели да избјегнемо несташице хране.

"У наредном периоду постоји бојазан за пшеницу и кукуруз због лошег рода код свјетских произвођача, па може доћи до повећања цијене брашна и сточне хране. Предложили смо да држава у том случају обавезно реагује", истиче она.

Увоз свих намирница се, додаје, повећа током љетње сезоне, а ове године је издвојено више новца него прошле, али није количински повећан увоз, већ је на то утицало повећање цијена на глобалном тржишту.

Пратите нас на

Коментари 5

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије