Б.Б. [ Мина ]

08. 01. 2023. 16:16   >>  16:13

УМХЦГ

Усмјеравање дјеце са инвалидитетом супротно принципима инклузије

У Црној Гори је усмјеравање дјеце са инвалидитетом у образовни процес супротно принципима инклузивног образовања, сматрају у цивилном сектору, док из Министарства просвјете тврде да надлежне комисије треба посматрати као механизам који предлаже услове у најбољем интересу дјетета.

Координаторка Студентске савјетодавне канцеларије Удружења младих са хендикепом (УМХЦГ) Анђела Миличић рекла је да је Закон о васпитању и образовању дјеце са посебним образовним потребама и сам процес усмјеравања потпуно супротан Конвенцији Уједињених нација о правима особа с инвалидитетом и принципима инклузивног образовања.

"Јер се на тај начин само поступа према дјеци с инвалидитетом, због њихове инвалидности, као личног својства, што је облик дискриминације", рекла је Миличић агенцији МИНА.

Она је казала да се из тог разлога не може рећи да се у Црној Гори спроводи инклузија, подсјећајући да и Закон о забрани дискриминације лица са инвалидитетом, као посебан облик дискриминације препознаје сегрегацију и груписање, које се дешавају у области образовања.

Како је саопштила, школе нијесу спремне као што би требало да буду спремне за свако дијете, већ се процјењују способности и могућности дјеце.

"То је констатовано и у Алтернативном извјештају о спровођењу Конвенције УН о правима особа с инвалидитетом у Црној Гори и што је потврдио и Комитет УН о правима особа с инвалидитетом", рекла је Миличић.

Она је казала да дјеца приликом тог поступка не бивају консултована, већ Комисије дају приједлоге који су "у најбољем интересу дјетета".

Како је истакла, у обзир се морају узети жеље и потенцијали ученика, као и начин на који ће му се пружити подршка како би стекао адекватна знања и резултате у школи.

Миличић је казала да је "процјена очуваних способности", која се тренутно врши, типичан примјер такозваног функционалног модела приступа инвалидитету.

"Сарадња Комисије и школе није на задовољавајућем нивоу, школа није на тај начин спремна да одговори на 'задате захтјеве', јер нема ни просторних (уколико говоримо да се настава одржава у неприступачној школи или учионици), кадровских (уколико нема адекватну техничку подршку, односно асистента, стручну подршку тј. психолога или педагога) капацитета", рекла је Миличић.

Највећи број ученика се упућује у стручне школе 

Она је подсјетила на анализу УМХЦГ-а из 2019. која је показала да највећи је број ученика с инвалидитетом, рјешењима Комисије за усмјеравање, усмјерен у средње стручне школе, и то углавном у оне у којима већ учи велики број дјеце с инвалидитетом.

Како је навела, у анализи су истакли случајеве у којима се дјеца рјешењима усмјеравају у одређене школе, након чега управе одбију упис ученика с инвалидитетом, образлажући то недостатком капацитета за образовање тог ученика, након чега ученик буде уписан у неку другу средњу школу, најчешће стручну.

"У неким школама, и поред донесених рјешења, стручне службе школе у консултацијама с родитељима не спроводе све мјере препоручене у рјешењу, будући да су, како наводе из школа, ставови родитеља да њиховој дјеци не треба одређени вид подршке", рекла је Миличић.

Она је казала да један од честих проблема које наставно особље истиче је недовољна или лоша сарадња с Комисијама за усмјеравање, због чега се на издавање неких рјешења о усмјеравању чека дужи период, иако дјеца већ похађају школу.

Како је саопштила, у неким рјешењима приликом усмјеравања у средњу школу, у тексту се наводи да је ученик имао врлодобар или одличан успјех у основној, а поред тога стоји да није елементарно описмењен и не познаје основне рачунске радње.

"Ово оправдава неке од ставова по којима је дјеци с инвалидитетом мјесто у средњим стручним школама, гдје су очекивања наставног особља 'нижа' и гдје је, према тим ставовима потребно мање труда да би ученик завршио школу", рекла је Миличић.

Како је истакла, то даље има негативан утицај на развој радних навика ученика, што им отежава даље образовање, а касније и запошљавање.

"На тај начин, могло би се сматрати да се образовање ОСИ своди на формалну активност школовања, али не и стицања знања која могу бити примјенљива и употребљива у пракси", рекла је Миличић.

"Дијете се прилагођава школи, а не школа дјетету"

Када је ријеч о сарадњи родитеља са Комисијом, према ријечима Миличић, анализа је показала да је присутно неприхватање инвалидитета од родитеља, али и да неки родитељи одбијају да њихова дјеца прођу процес усмјеравања и добију рјешења, да на тај начин не би била етикетирана.

"С друге стране, Комисија никада не укључује само дијете, нити испитује његове жеље, интересовања и потенцијале. Због свега наведеног, имамо ситуацију да се дијете прилагођава систему, односно школи, а не школа дјетету”, рекла је Миличић.

Како је навела, показало се и да наставно особље, због неинформисања или непостојања адекватних знања у раду с особама с инвалидитетом и приступом у комуникацији, неадекватно оцјењује ученике с инвалидитетом, који касније такав модел стицања знања очекују и током наставка даљег школовања, односно и када упишу факултет.

Све то, према ријечима Миличић, надаље утиче на њихову конкурентност на тржишту рада, запошљивост и стицање радних вјештина.

"За ОСИ нема мјеста на високим позицијама или у политици"

Она је казала да се захтјеви на тржишту рада брзо мијењају, а знања која стекну ОСИ током свог образовања, због недостатка адекватне подршке, како стручне тако и техничке, су недовољна да би задржали своје радно мјесто или се запослили на бољем радном мјесту.

"Опште је познато да немамо прилике ОСИ да видимо на високом позицијама доношења одлука, што није случај са другим европским земљама, гдје можемо да их видимо у политици или на неким другим позицијама од значаја у друштву", рекла је Миличић.

Она је навела да се из тог разлога мали број ОСИ се одлучује да буде самостално, да покреће свој бизнис или на породичан живот и осамостаљивање од своје примарне породице.

"Инклузија јесте лијепо замишљен процес, али се она у пракси не спроводи на прави начин који ће резултирати мањем степену сегрегације према ОСИ у образовном систему, у већем степену индивидуализације када је у питању рад с ученицима с инвалидитетом, уз адекватну стручну, психолошку подршку, примјену асистивне технологије и слично", сматра Миличић.

Гимназијалац Лука Војиновић (18) рекао је да је његово искуство са Комисијом позитивно, али да саме образовне установе нијесу спремне, нити приступачне, за дјецу са инвалидитетом.

"У мом случају, Комисија ми је помогла при упису у средњу школу док школа и тадашња управа нијесу нам изашле у сусрет, иако смо све почели да припремамо и обавјештавамо, шаљемо дописе и захтјеве годину унапријед", казао је Војиновић.

Из Министарства просвјете су казали да Комисија за усмјеравање у образовни процес предлаже програм васпитања и образовања у који се дијете усмјерава, као и обим и начин спровођења додатне стручне помоћи.

Та Комисија, како су рекли, даје предлоге у погледу потребе за ангажовањем асистента у настави, кадровске, просторне, материјалне и друге услове које школа или ресурсни центар у коју ће дијете бити укључено мора обезбиједити.

"Комисију именује орган локалне управе надлежан за послове просвјете, коју чине педијатар и љекари одговарајуће специјалности, психолог, педагог, дефектолог одговарајуће специјалности и социјални радник", рекли су из Министарства агенцији МИНА.

Основане комисије за унапређење процеса усмјеравања образовања за ОСИ

Према њиховим ријечима, у Црној Гори је основано 18 локалних комисија, а до сада је преко 3,2 хиљаде дјеце прошло ову процедуру, која се понавља приликом преласка с једног на други ниво образовања.

"Комисије не треба посматрати као етикетирајући механизам, већ као механизам који предлаже услове у најбољем интересу дјетета да би се у средини, образовно-васпитној установи утицало на околности које могу отежати функционисање дјетета усљед сметње у развоју", рекли су из Министарства.

Они су рекли да су у претходном периоду спроведене обуке чланова комисија на теме аутизма, интелектуалне сметње, АДХД, сметњи вида, проблема понашања, дислексије, дисграфије, комбинованих сметњи, асистенције у настави, интегрисаних одјељења, комуникација с родитељима.

Како су казали, како би комисије једнако поступале, припремљено је Упутство за уједначен рад.

"Комисија даје приједлог о усмјеравању на основу своје процјене, разговора са родитељима дјетета, као и на основу педагошке, едукацијско-рехабилитацијске, психолошке и друге документације које добија од одговарајућих установа", рекли су из Министарства.

"Сваки члан комисије из свог угла (педијатар, психолог, педагог, социјални радник, дефектолог) ставља нагласак на процес у коме се стичу и усвајају вјештине и знања потребна за свакодневни живот, цијени дјететов ниво развоја, потенцијал за учење и усвајање стандарда знања, лична својства, препреке и отежавајуће факторе средине", рекли су из Министарства.

Они су додали да сваки члан комисије, самим тим, свеобухватно даје препоруке образовно-васпитним установама из угла професије и струке како да приступи дјетету.

Они су подсјетили да је на основу члана 22 Закона о васпитању и образовању дјеце с посебним образовним потребама против рјешења органа локалне самоуправе може се поднијети жалба Министарству у року од 30 дана од дана пријема рјешења.

"Министарство је именовало другостепену комисију, коју чине: педијатар, дефектолог, психолог, педагог, социјални радник. У 2017. било је пет жалби, 2018. три жалбе, а 2019, 2020, 2021 и 2022 по двије жалбе", рекли су из тог ресора.

Они су казали да је мишљење родитеља је од пресудне важности, јер родитељи још у захтјеву за усмјеравање исказују своје виђење.

"Затим, Комисија кроз консултативан процес сагледава све околности, а посебно (примјера ради) када се ради о транзицији у средњешколско образовање, цијени интересовања и потребе дјетета", казали су из Министарства.