О.З.  [ ПР Центар ]

16. 01. 2023. 16:01   >>  16:01

УМХЦГ

Питања жена с инвалидитетом укључити у политике из области родне равноправности и инвалидитета

Питања жена с инвалидитетом треба да се укључе у политике из области родне равноправности и политике из области инвалидитета јер је то једини начин да оне буду дио свих процеса који се тичу њих и њихових права, поручено је на конференцији Удружења младих са хендикепом Црне Горе (УМХЦГ).

Извршна директорица Удружења младих са хендикепом Црне Горе (УМХЦГ) Марина Вујачић напоменула је да се у протеклом периоду баве правима жена, са посебним акцентом на жене с инвалидитетом.

„Само се власти у Црној Гори мијењају, али се не мијења однос према женама, према родној равноправности и однос према насиљу. Испратићемо и ову власт без резултата, али и са назадовањем у овим областима", сматра Вујачић.

Према њеним ријечима, политике из области родне равноправности не третирају, на прави начин, питања жена с инвалидитетом.

„Једнако је проблематично да у политикама у области инвалидитета се адекватно не препознају жене с инвалидитетом, већ се посматрају као хомегена група, иако сви међународни документи и њихови комитети констатују да су оне у додатно неповољнијем положају и често вишеструко дикриминисане", додала је Вујачић.

Како је казала, власти у Црној Гори никада на адекватан начин нијесу третирали ова питања, иако су годинама из УМХЦГ достављали сугестије и предлоге у овој области се ништа није десило, а уз то надлежна министарства не разумију појам интерсекцијске дискриминације.

„Вољела бих да владине инстутуције, извршна и законодван власт буду ажурни у обавезама према грађанка и грађанима у истој мјери као када су у питању њихове зараде“, закључила је Вујачић.

Извршна директорица Центра за женска права Маја Раичевић рекла је да жене нијесу хомогне цијелина, већ врло хетерогена група.

„Има жена са специфичним потребама које врло често нијесу препознате и уважене у званичним документима и политикама“, казала је Раичевић.

Према њеним ријечима, имајући у виду актуелну институционалну и политичку кризу морају се користити други механизми који су потребни како би увели теме које се тичу положаја жена као важне за демократизацију друштва.

„Иако се негдје помене родна равноправност она није заснована на релевантним статистичким подацима, анализма, истраживањима, а мјере које се предлажу су често генеричке и не узимају у обзир специфичне потребе жена у Црној Гори“, рекла је Раичевић.

Према њеним ријечима, кроз овај пројекат желе да укажу на све оне мјере које су неопходне како би сви живјели квалитетније и боље и како би имали једнак приступ ресурсима.

„Морамо да се боримо да се тема родне равноправности препозна као важна у процесу интеграција. Пред нама је велики посао и морамо сви да сарађујемо како би наши мехенизми били функционални“, закључила је Раичевић.

Током конференције представљени су резултати и препоруке из Публикације о родној равноправности и укључивању жена с инвалидитетом у ЕУ интеграције.

У опису стања бројних стратешких документа констатован је да су ОСИ, укључујући и жене и дјевојчице с инвалидитетом трпе различите облике дискримиминације и насиља, али ниједним документом није планиран довољан броја адекватних мјера за превазилажење наведених проблема и умањење посљедица које оне изазивају због дугогодишњег нерјешавања.

Један од закључака јесте и да се секторске политике не баве у довољној мјери питањима жена с инвалидитетом, а не предузимају се никакве додатне (посебне) мјере за подстицање њиховог укључивања важним друштвеним процесима, укључујуц́и и процес европских интеграција.

Препорука је да је неопходно, прије свега, усвојити ново, унапријеђено и измијењено законодавство у областима људских права и заштите од дискриминације, приступа правди и једаког признања лица пред законом.

Осим Стратегије за деинституционализацију, неопходно је унаприједити Програм за постизање родне равноправности, посебно у сегменту који директније и адекватније мора укључити питања жена с инвалидитетом.

Новом Стратегијом заштите од насиља би требало дефинисати мјере које се односе на подизање капацитета институција које се баве родном равноправношћу, заштитом од насиља, као и правима ОСИ.

Такође је препорука да би требало планирати тренинге и обуке за пружаоце услуга у области заштите од насиља, као и обуке за оне који припремају и креирају политике и који раде на њиховом спровођењу.

У току дискусије констовано је да није само довољно формирати Директорат за заштиту ОСИ од дискриминације, већ да запослени у њему морају имати довољно искуства у области људских права.

Подсјећају да је Директорат, док је постојао, имао троје ангажованих, а да се након одређеног времена тај број свео на двоје људи.

Учесници у дискусији сагласни су да није било воље за побољшање права ОСИ, као ни у прихватању препорука у којима су предлагене конкретне мјере како би се побољшао положај жена с инвалидитетом.

Поручују да је потребно мијењати законе јер црногорски законодвани систем не препознаје доста тога што је већ увелико пракса у Европи.

У завршном излагању, Вујачић је оцијенила да су људска права много више маргинализована него у периоду прије десет година.

„Ми сада имао стагнацију за коју можемо слободно да кажемо да је то корак уназад“, закључила је Вујачић.

Конференција је завршна активност пројекта Једнакост - различите и видљиве (Еqуалитy - диверсе анд висибле) који се спроводи уз подршку Реактор - Истраживање у акцији и партнера у оквиру пројекта Унапређивање родне равноправности у процесу придруживања ЕУ, који је финансиран од стране Европске уније, а кофинансиран од стране Шведске агенције за међународни развој и сарадњу.