[ Рада Брајовић ]

27. 01. 2023. 07:08   >>  11:02 1

(ПО)МОЋ АПЛИКАЦИЈА

Козметика и опасни састојци: Читате ли шта купујете?

Натписи "органско" и "природно" нијесу гаранција да сте купили козметички производ без штетних или опасних састојака. Повјерење у познати бренд, цијена, непознавање хемијских супстанци, иако потрошачи тога често нијесу свјесни, могу довести до тога да у корпу "убаце" козметику спорног, понекад и опасног, садржаја. Магистарка козметологије, Јелена Божовић, за Портал РТЦГ истиче да органски производи не би смјели да садрже синтетичке боје и мирисе, синтетичке конзервансе, силиконе, парафине или друге нафтне деривате, већ у потпуности морају бити сачињени од природних сировина.

Не морате савршено познавати хемијски састав козметике, за вас то могу анализирати броје мобилне апликације, доступне и у Црној Гори, које скенирањем производа прикажу све састојке и означе их као "безбједне", "не тако добре", "опасне по здравље"...

Подгоричанка Анђела у куповину козметике однедавно иде уз апликацију, скенира оно што јој је потребно, а купује само најбоље оцијењене производе.

"Раније нијесам обраћала пажњу на састав препарата које користим, обично би то био бренд који дуже користим или нешто по препоруци. Из радозналости сам са другарицама почела да користим једну од апликација која указује на квалитет козметички производа и изненадила се", истиче саговорница Портала РТЦГ. 

Готово сва њена козметика, популарна на нашим просторима, садржала је макар један "не тако добар" састојак.

"Сада скенирам оно што купујем, гледам да су прозводи органски или са што бољом оцјеном", додаје Анђела. 

"Органско" на скоро свему

Имајући у виду да се безбједност дермокозметичких препарата у Европској унији схвата веома озбиљно, а листа ограничених и забрањених супстанци константно коригује, препарати који су прошли клиничко и дерматолошко тестирање у потпуности су безбједни за употребу. Научни комитети имају задатак да континуирано прате објављивање студија, процјењују безбједност и састав препарата који се производе у ЕУ.

Магистарка козметологије, Јелена Божовић, каже да се у Црној Гори прописи усаглашавају са онима у ЕУ. Ипак, примјећује да се ознака "органско" може наћи на свему, од креме до маске за косу.

Уз помоћ апликације, анализирали смо популарне козметичке препарате у Црној Гори и сазнали да готово сваки садржи неку спорну супстанцу.

У неколико тестираних крема за руке, вазелин је означен као ризичан/контроверзан производ. Божовић напомиње да је тај производ на бази минералног уља, али да би се добио у облику креме, која је и његов најтраженији облик, произвођачи користе разне методе прочишћавања.

"Вазелин може бити контаминиран полицикличним ароматичним угљоводоником (ПАХ). Истраживања показују да изложеност ПАХ – укључујући контакт са кожом у дужем временском периоду – узрокује канцер. Осим дејства парафина и такозвана МОСХ, МОАХ или ПОСХ једињења могу бити штетна по здравље", прокоментарисала је за Портал Јавног сервиса.

Међу спорним производима и потенцијалним ендокриним дисрупторима су, такође, силикон и салицилна киселина. Колико, заправо, треба да будемо забринути ако се они нађу у саставу производа које користимо и треба ли их избјегавати?

"Међу најчешће ендокрине дисрупторе или како их неки називају 'хормонске отрове' убрајају се фталати, диоксини, БПА (бисфенол А), поликлорирани бифенили (ПЦБ), атразини, перклорати, успоривачи пламена, метали (олово, арсен, жива), перфлуориране хемикалије, органофосфорни пестициди, гликол етери, парабени, фитоестрогени и нестероидни противупални љекови. Силикони су група полутечних супстанци, које се добијају из силиката. Иако је силикат главна компонента пијеска, не значи да су силикони природног поријекла. Силикати пролазе кроз значајне хемијске процесе, како би постали силикон. Ова група састојака је најпознатија по својим оклузивним својствима, а то значи да формирају баријеру на кожи, попут слоја, који је отпоран на влагу и ваздух", наводи Божовић.

Додаје да силикони имају широку примјену у козметици, те да они чине текстуру козметичког производа уједначенијом. Осим тога, у стању су да учине производ много отпорнијим и пластичнијим.

"Најчешћи силикон – диметикон – веома је 'тежак' за нашу кожу и ствара прилично густу нежељену баријеру Силикони ометају природан процес регенерације ћелија, који се одвија на 28 дана тако што формирају баријеру на кожи, која спријечава елиминацију мртвих ћелија и стварање нових. Као резултат, повећава се вјероватноћа развоја пигментације, акни, појаве бора и црвенила."

Салицилна киселина, према ријечима козметолошкиње, често се користи у медицинској козметици за израду препарата за нечисту кожу.

"Ова киселина има јако кератолитично дубинско дејство на површински слој коже, јер проузрокује перутање. Међутим, салицилна киселина може изазвати и алергијске реакције. Особе које су осјетљиве на салицил(аспирин), не би требало да користе салицилну киселину. То се односи и на труднице и дојиље. Нежељене последице салицилне киселине могу бити и иритација, нелагодност и контактни дерматитис", наглашава Божовић.

Апликације упозоравају на алуминијум хлорохидрат из дезодоранса, који, истиче саговорница Портала РТЦГ, дјелује као антиперспирант, односно спречава знојење и истовремено онемогућује тијелу да се ослободи штетних токсина којих би се у нормалним условима ријешило знојењем.

"Према мишљењу неких научника, ови токсини се нагомилавају у лимфним чворовима испод пазуха, што даље може довести до развоја канцера дојке. Важно је да се антиреспиранти не користе након бријања и депилације или ако има неких оштећења и иритација на кожи пазуха јер на тај начин соли алиминијума брже и лакше доспијевају у наш организам", истиче Божовић.

Као алтернативу истиче дездорансе који не садрже ни алуминијум (АЦХ), ни алкохол, ни парабене.

"Коришћење високо квалитетних природних препарата за његу коже, произведених искључиво од органских састојака, увијек су моја топла препорука, иако на жалост исти су права ријеткост на нашем тржишту", закључује Божовић.