Туфик Софтић, ТВЦГ

04. 02. 2023. 07:23   >>  14:31 4

ИМА ЛИ КРАЈА ПОХАРАМА

Све је исто, само шума нема

Удружење дрвопрерађивача из Плава поздравило је најаву да ће Влада кренути у борбу против шумарске мафије, али су упозорили да је погрешна рачуница која се могла чути ових дана у медијима, како ће држава од продаје 430 хиљада кубика дрвета у овој години зарадити нешто више од 9,8 милиона еура.

Према њиховим ријечима, од 430 хиљада кубика дрвета, ако је ријеч о чамовини, може се направити не десетак, већ 48 милиона еура, ако се прода само обловина, и то на лагеру у шуми.

"Ако се тих 430 хиљада кубика чамовине претвори у даску, патос или неки други финални производ, онда се то множи са пет, што значи да се од те количине дрвета може направити 240 милиона еура. То треба имати у виду, ако се говори о уласку у борбу против шумарске мафије. Овако, и још више су зарађивали привилеговани концесионари у протеклих двадесет година", кажу у НВО Удружење дрвопрерађивача из Плава.

Један до њих, који се бави столарством, и у посједу је мање столарске радионице, за Портал РТЦГ објашњава колику би он имао зараду од једног кубика чамовине, ако би је добио по цијени по којој је добијају концесионари.

"Ако бих ја кубик чамовине добијао за двадесет еура, на сјечу и вучу бих потрошио још 25 еура. То је 45 еура. Затим би ме транспорт до одредишта коштао још 15 еура, и добио бих коначну цијену од 60 еура. Од тог једног кубика чамовине, ја могу направити петоро врата, која могу продати за хиљаду и двјеста еура. Ако одузмемо ПДВ, односно 220 еура на ту цијену и одбијемо оних шездесет еура, колико ме коштао кубик, ја значи, имам чисту добит од 920 еура", каже овај предузетник.

Он истиче да су привилеговани концесионари по таквој рачуници радили двадесет година, с тим што треба имати у виду да су неко вријеме чамовину добијали по 13 еура за кубик, а буковину за 3,5 еура.

"Ако би узели сада да рачунамо производњу пелета, то би могло изгледати овако. Кубик буковине један концесионар сада плаћа 7,5 еура. Кубик буковине, осушен, тежак је 700 килограма. То значи да је за једну тону пелета потребан кубик и по. То је једанаест еура. Сјеча, вуча, транспорт и све остало је укупно шездесет еура. Цијена пелета је 350 еура за тону. То значи, није више ни пута пет, него пута шест или седам. Још ако извезе пелет, онда му се врати и ПДВ. Онда вам је јасно, зашто толика галама", каже овај дрвопрерађивач из Плава.

Он каже да су се ти људи који су зарађивали на такав начин милионе еура, појављивали као "добротвори или донатори, хуманисти који дају и за цркву и за џамију", и стварали такву слику код људи који не разумију каква је рачуница у позадини њихове зараде коју им је држава омогућивала.

"Закон није свето слово. Ако није добар, закон треба мијењати. Овакав начин газдовања шумама није био добар ни за кога, осим за концесионаре. И то треба мијењати, али радикално, не козметички. Не хвалити се у медијима како ће држава од 430 хиљада кубика ове године зарадити десет милиона еура. Та прича може проћи само код оних који не знају ову једноставну рачуницу", каже овај мали предузетник у области дрвопрераде из Плава.

Портал РТЦГ је недавно писао о томе да је Удружење дропрерађивача из Плава поднијело кривичну пријаву Специјалном државном тужилаштву (СДТ) против бившег директора Управе за шуме Нусрета Калача, власника приватног предузећа "Пеленгић трејд" из Бијелог Поља, као и других повезаних лица из Управе за шуме у Пљевљима и Подручној јединици у Плаву.

Они тврде да су ова лица учинила кривична дјела злоупотребе службеног положаја и несавјесног рада у служби, као и других евентуалних кривичних дјела која би тужилац током истраге утврдио.

Дрвопрерађивачи из Плава, њих шеснаест окупљених у невладино удружење, обратили су се недавно СДТ због тога што њихове раније пријаве Вишем државном тужилаштву у Бијелом Пољу, нијесу имале никакве разултате, нити су добили било какав одговор.

Они су тим поднеском извршили допуну кривичне пријаве која се односни на одјељење 9, Газдинска јединица Чакор – Виситор, у којој је концесионар изводио радове 2020. и 2021. године, а које није било предвиђено за сјечу, односно имало је сасвим другу намјену.

Концесионар, "Пеленгић трејд", ипак је ушао и извршио сјечу око пет хиљада кубика дрвета. На те неправилности први је указао бивши шеф Подручне јединице Управе за шуме у Плаву Ганија Јасавић, који је 2020. године одмах смијењен. Неко вријеме је провео на другим, нижим позицијама, а затим је пензионисан. Тада је проглашен за звиждача године, али му то није ништа помогло.

За посљедње двије деценије шумама на сјеверу државе газдовало је само неколико, на прсте једне руке се може пребројати, привилегованих приватних предузетника. Они су у те послове ушли практично сиромашни, да би у међувремену направили приватне империје, а новац из тих послова прелива се у грађевину и друге дјелатности, како у Црној Гори, тако и у другим државама.

У односу на тренутне цијене које плаћају концесионари, многи тврде да је посао са шумом најпрофитабилнији, чак уноснији и од шверца наркотика.

Портал РТЦГ је, тако, у посједу докумената који говоре да је, на примјер, концесионару ШИК "Полимље" из Берана, чији су власници исти као и "Бој комерцу" из Андријевице, цијене "кориговане", па умјесто да буковину плаћају 5,5 еура по кубику, сада плаћају 7,7 еура за кубик. Или, када се ради о чамовој грађи, кубик је са 16,5 повећан на 23 еура.

То је учињено почетком прије само четири мјесеца, односно почетком октобра, што би значило у вријеме највеће инфлације и кризе енергената. Иста ситуација је и са другим концесионарима, међу којим су "Пеленгић трејд" из Бијелог Поља.

Дрвопрерађивачи из сјеверних општина, сматрају да овим проблемом треба да се бави Специјално државно тужилаштво, и због тога су плавски дрвопрерађивачи поднијели кривичну пријаву том тужилаштву. Надају се да би то тужилаштво могло да заустави похару, или ћемо, како истичу, врло брзо, док се владе смјењују, моћи да кажемо – све је исто, само шума нема.