Ana Karthaus  [ DW ]

13. 09. 2025. 11:05

Zašto se mentalno oboljeli često zaljubljuju jedni u druge?

Neki ljudi osjećaju potrebu da peru ruke 20 puta dnevno, neki zbog depresije ponekad danima ne mogu da ustanu iz kreveta. Trećima je teško da ukrote misli koje im se vrtoglavom brzinom vrte po glavi.

Više od milijardu ljudi pati od mentalnih bolesti. Ovo je u svom nedavnom izvještaju saopštila Svjetska zdravstvena organizacija (SZO).

To zvuči kao veliki broj. Istovremeno, ovaj podatak sugeriše da je većina ljudi na svijetu mentalno zdrava.

Ipak, čini se da se ljudi s mentalnim bolestima češće druže s onima koji takođe imaju mentalne bolesti. To pokazuje nova studija objavljena u časopisu „Nature Human Behavior".

Šizofrenija, depresija, anksioznost: Partneri su često istovremeno pogođeni

Za svoju studiju, istraživači su ispitali podatke gotovo 15 miliona ljudi. Pri tome su posmatrali devet kliničkih slika: šizofreniju, bipolarne poremećaje, depresiju, anksioznost, ADHD, autizam, opsesivno-kompulzivni poremećaj OCD, zloupotrebu droga i anoreksiju.

Ako je jednom partneru dijagnostikovano jedno od ovih devet oboljenja, vjerovatnoća je bila znatno veća da će i drugom partneru biti dijagnostikovana mentalna bolest. Često je to bila ista bolest.

„Pomislili biste da ako je neko anksiozan ili depresivan, traži partnera koji je stabilan i pruža sigurnost", kaže Robert Plomin, profesor bihevioralne genetike na King's koledžu u Londonu, koji nije radio na studiji. „Ali upravo je suprotno slučaj!"

Jedno od ograničenja studije, po njegovom mišljenju, jeste to što morate da pogledate dodatak studije kako biste utvrdili koliko je jaka ta korelacija. To je neobično i pomalo nepošteno, kaže Robert Plomin. Ipak, efekat je stabilan, a broj proučavanih osoba daje težinu studiji. 15 miliona ljudi – to je prilično impresivno, kaže on.

Slični rezultati u Evropi i Aziji

Prve naznake da se mentalno bolesne osobe češće druže s drugima koji su takođe mentalno bolesni pojavile su se 1960-ih. Međutim, studije sprovedene u to vrijeme bile su uglavnom male. Tek prije nešto manje od deset godina sprovedena je prva veća studija, iako je ona proučavala samo ljude iz sjeverne Evrope.

U ovoj studiji, tim koji je vodio istraživač populacije i genetike Čun Čije Fan iz Laureate Institute for Brain Research u Oklahomi želio je da sazna da li je ovaj obrazac odabira partnera prisutan u različitim kulturama. Stoga su prikupili podatke u tri različite zemlje: Danskoj, Švedskoj i Tajvanu.

„Iznenađujuće je bilo da su obrasci sličnosti gotovo identični bez obzira na zemlju", kaže autor studije Fan.

Razlike su pronađene samo za opsesivno-kompulzivni poremećaj, bipolarni poremećaj i anoreksiju. Na Tajvanu, na primjer, bračni partneri imali su veću vjerovatnoću da će oboje patiti od opsesivno-kompulzivnog poremećaja nego u sjevernoj Evropi.

Još jedno saznanje: Za većinu poremećaja vjerovatnoća da su partneri dobili istu dijagnozu ostala je stabilna decenijama. To pokazuju podaci iz Tajvana, prikupljeni tokom više od 50 godina. Za zloupotrebu droga vjerovatnoća se čak povećala. Samo se za opsesivno-kompulzivni poremećaj smanjila.

„I to uprkos činjenici da su se zdravstveni sistem, politika i društvo na Tajvanu značajno promijenili tokom ovog vremena", kaže Čun Čije Fan.

Zašto se mentalno bolesni ljudi često pronalaze

Ali zašto su mentalno bolesni ljudi češće u vezama s ljudima sličnih karakteristika? Postoje tri razloga za to: prvo, traže nekoga ko im je sličan. Drugo, zajedničko okruženje ih čini slično bolesnima. Treće, stigma vezana za mentalne bolesti ograničava izbor partnera.

Neko vrijeme se pretpostavljalo da je upravo prva opcija ta koja zbližava ljude, kaže autor studije Fan. Prema tome, ljudi biraju ljude sa sličnim karakteristikama za vezu. U tehničkom smislu, to se naziva „asortativni odabir partnera". Mogući razlozi za to mogli bi biti da druga osoba bolje razumije bolest. Ili da ih povezuju slične pozitivne karakteristike – na primjer, oboje su kreativniji od drugih ljudi.

Ono na šta studija ne može da odgovori jeste: Šta je bilo prvo – veza ili mentalna bolest? Za to bilo bi zanimljivo dugoročno posmatranje, kaže Robert Plomin.

Takođe ostaje nejasno: Da li je mentalno bolesnim supružnicima zapravo dobro u njihovom braku? Da li slično mentalno stanje predstavlja recept za dobar odnos, ili pogoršava bolest? I za ovo nedostaju dugoročna posmatranja.

Ukratko: Iz studije se ne mogu izvući nikakve preporuke za izbor partnera.

Djeca takođe pate (i oboljevaju)

Međutim, istraživači su otkrili da djeca čiji roditelji imaju istu bolest imaju dvostruko veću vjerovatnoću da će razviti mentalnu bolest u odnosu na djecu čiji je samo jedan roditelj pogođen.

„Izbor partnera povećava mogućnost prenošenja mentalne bolesti", kaže Fan. Efekat je bio posebno jak u slučajevima šizofrenije, depresije, bipolarnog poremećaja i bolesti zavisnosti.

Za ljekare i terapeute to znači da u liječenju uzimaju u obzir i porodicu. Partneri i djeca oboljelih često bi takođe mogli da imaju koristi od terapije.