Andreas Nol  [ DW ]

26. 11. 2025. 09:45

„Nova era“: Francuska želi da privuče mlade ljude u vojsku

Koje i kakve bi žrtve Francuska mogla da podnese u potencijalnom sukobu Zapada i Rusije? Oni koji su do sada razmišljali samo o mogućim finansijskim doprinosima, prošle nedelje dobili su pojašnjenje od novog načelnika generalštaba. Obraćajući se stotinama gradonačelnika, general Fabijen Mandon rekao je da se Rusija priprema za sukob sa Zapadom do 2030. „Ako naša zemlja posustane jer nije spremna da izgubi svoju decu, da ekonomski pati ili nazove stvari pravim imenom – onda smo u opasnosti“, upozorio je najviše rangirani francuski vojnik.

Neki opozicioni političari reagovali su s ogorčenjem na generalov poziv na žrtvovanje. Međutim, Mandon je samo istakao cilj na kojem francuska vlada već dugo radi. Predsednik Emanuel Makron upozorava na najveću pretnju Francuskoj od 1945. Vladini zvaničnici više puta su spomenuli rizik od „velikog rata visokog intenziteta“ u Evropi unutar ove decenije. Nova bezbednosna strategija zemlje, usvojena ovog leta, navodi da Francuska ulazi u „novu eru“.

Stručnjaci se slažu da francuske oružane snage trenutno nisu adekvatno pripremljene za takav scenario. Postoji evidentan manjak osoblja i opreme. Francuska se zato odlučila na značajno jačanje svoje vojske – i to uprkos visokom nacionalnom dugu. Kada je Makron preuzeo dužnost 2017. godine, budžet za odbranu iznosio je nešto više od 30 milijardi evra. Planira se da će se do 2027. više nego udvostručiti – i biće 67 milijardi evra.

Te milijarde se ne troše samo na novo oružje. Profesionalna vojska, koja trenutno ima oko 200.000 aktivnih vojnikinja i vojnika, takođe će da raste. Broj raspoloživih rezervista već se povećao sa otprilike 28.000 u 2014, na više od 47.000 u 2025. godini. Do 2035. moglo bi da ih bude i 105.000. To širenje baze odvija se nezavisno od suspenzije vojnog roka. Ponovno uvođenje Makron je isključio kao mogućnost – i iz političkih i iz organizacionih razloga. Francuska će zadržati svoju profesionalnu vojsku, ali predsednik preferira svojevrsni srednji put. Kako bi on trebalo da izgleda?

Dobrovoljni vojni rok 2.0

Prema izveštajima medija, Makron namerava da tokom ove nedelje najavi uvođenje nove, plaćene dobrovoljne vojne službe (service militaire volontaire). Novi vojni rok treba bi da zaživi 2026. godina. Prema još uvek nepotvrđenim planovima, prvih 3.000 mladih moglo bi da se javi na obuku u kasarni u roku od nekoliko meseci. Očekuje se da će se njihov broj povećati na 10.000 do 2030. godine, a zatim na 50.000 godišnje.

Nova, plaćena služba (navodno se radi o sumi između 900 i 1.000 evra mesečno) očigledno je osmišljena tako da traje 10 meseci, a namenjena je mladim Francuzima starim oko 18 godina. Zajednička vojna obuka različitih društvenih grupa namenjena je jačanju društvene kohezije i nacionalnog identiteta. Zvanično, projekat se opravdava ciljem učvršćivanja „kohezije nacije“. Osim vojnih veština, „usađuju“ se i vrednosti poput discipline, timskog rada i patriotizma.

Ako su informacije koje trenutno kruže među poslanicima tačne, dobrovoljci će nakon vojne obuke biti raspoređeni isključivo u zemlji. Tako bi, na primer, mogli da zamene i profesionalne vojnike koji već godinama patroliraju gradskim centrima, železničkim stanicama i aerodromima u sklopu „Operacije Sentinel“.

Nakon napuštanja aktivne službe, obučeni dobrovoljci mogli bi da budu dostupni oružanim snagama kao rezervisti, čime bi se poboljšala sposobnost snaga i omogućilo povećanja broja vojnika u slučaju potrebe. Dobrovoljna mobilizacija jednog dela svake nove generacije mogla bi da pomogne u zadovoljavanju potrebe za „masom“ potrebnom za održavanje kapaciteta u slučaju sukoba, rekao je ovog leta general Pjer Šil, načelnik glavnog štaba francuskih kopnenih snaga.

Podrška opozicije

Za razliku od pregovora o budžetu, gde vlada i opozicija do sada nisu uspele da postignu dogovor, dobrovoljna vojna služba ima širu podršku. „Ako 10 odsto od 50.000 dobrovoljaca godišnje ostane u oružanim snagama, vojska će već imati bazen od 5.000 relativno dobro pripremljenih pojedinaca“, komentarisao je konzervativni političar Sedrik Perin iz redova Republikanaca, koji predsedava Odboru za spoljne poslove i odbranu u Senatu.

Je suis favorable au rétablissement d'un service national sous la forme d'un service militaire. Sa suspension par le président Chirac a été une erreur.

Cela doit rester un objectif à terme, en commençant par un service militaire ouvert aux volontaires. pic.twitter.com/jXQwLZeKMs

— Jordan Bardella (@J_Bardella) November 19, 2025

Žordan Bardela, vođa desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN), takođe podržava projekat koji je Makron okvirno predstavio još letos. Međutim, taj trenutno najpopularniji političar u Francuskoj dobrovoljni vojni rok vidi samo kao prvi korak prema ponovnom uvođenju obavezne regrutacije, što je obustavljeno još 1997. tokom mandata predsednika Žaka Širaka. Reakcije na levoj strani političkog spektra znatno su rezervisanije.

Uspostavljanje programa dobrovoljnog služenja vojnog roka bio je jedan od predsednikovih omiljenih projekata još mnogo pre ruske invazije na Ukrajinu. Dve godine nakon njegove prve izborne pobede, 2019. godine pokrenuta je Opšta nacionalna služba (SNU, skraćenica za Service National Universel) za maloletnike između 15 i 17 godina. S građanskim vaspitanjem, ceremonijama podizanja zastave, sportom i obaveznim nošenjem uniforme, taj program itekako podseća na osnovnu vojnu obuku. Međutim, orijentisan je na civile i ima za cilj promovisanje društvene kohezije. Oni koji žele, međutim, mogu dobrovoljno da apsolviraju i vojnu komponentu nakon osnovnog programa.

SNU, koji se u suštini sastoji od dvonedeljne prakse za jačanje timskog duga, nije bio nešto naročito uspešan. Pre godinu dana, Revizorski sud kritikovao je, između ostalog, to da je program, sa oko 40.000 učesnika, mobilisao samo jedan deo ciljanih starosnih grupa, u svakom slučaju daleko ispod željenih brojki. Posledica je bila da se finansiranje programa kontinuirano smanjivalo. Nedavno je premijer Sebastijen Lekornu najavio gašenje programa SNU tokom sledeće godine.

Preduslov za dobijanje vozačke dozvole

Iako bi finansijski aspekti mogli da budu nezgodna stvar, novi dobrovoljni vojni rok verovatno će imati bolje izglede za uspeh od SNU. Za razliku od obrazovnog programa za mlade, on ima jasnu vojnu svrhu. Ciljna grupa je starija i motivisanija, služba je plaćena, a vojska tradicionalno uživa visok nivo javne podrške u Francuskoj. I na kraju, bezbednosna situacija danas znatno je ozbiljnija.

Informacije o novoj dobrovoljnoj službi neizbežno će doći do mladih ljudi. Nakon obustave regrutacije, uveden je „Dan obrane i građanstva“ (journée défense et citoyenneté), tokom kojeg se oružane snage predstavljaju svim mladim Francuzima. Taj obavezni događaj za one od 16 do 25 godina starosti je naime preduslov za dobijanje vozačke dozvole u Francuskoj.