Nina Verkhojzer  [ DW ]

05. 12. 2025. 13:28

Bundestag odobrio novi sistem služenja vojnog roka

U snežnoj mećavi, šesnaestogodišnja Karlota stoji na poligonu za obuku Grafenver i gleda kako samohodna Pancer-haubica 2000 ispaljuje bojevu municiju. Hladno je, ali i veoma bučno. Karlota mora da stavi čepiće za uši.

Za nju to nije tipičan dan: Dok njeni drugovi iz razreda sede u toploj učionici u Kelnu, ona je sama vozom otputovala u Bavarsku. U kasarni Oklopno-artiljerijskog bataljona 375 u Vajdenu, smeštena je u sobu, a dobila je i uniformu. Sada je u njoj po zimskoj hladnoći, stoji na poligonu s još dvadesetak mladića i devojaka.

Čitav tim mentora brine o mladima: nemački Bundesver ne štede na tome da regrutuje nov kadar. A Karlota želi da na licu mesta vidi da li je nemačka vojska zaista nešto što bi njoj odgovaralo. Zato i učestvuje u ovom programu koji je neka vrsta kratke prakse u jedinici, a koji uključuje vežbe od ranog jutra, kao i večeri provedene sa kolegama iz jedinice.

Učenica kaže da može sebe da zamisli kasnije u vojsci. „Za početak tri ili četiri godine, a ako mi se dopadne, onda i osam“, kaže Karlota za DW. Nije, međutim, pristalica uvođenja obaveznog vojnog roka: „Ne treba ništa forsirati. Bolje je ići dobrovoljno, nego biti prisiljen, jer u tom slučaju nema motivacija.“

Regruti će zarađivati više počev od januara

S tim se slaže i ministar odbrane Boris Pistorijus (SPD). Novim sistemom regrutacije on želi da motiviše više mladih ljudi da se dobrovoljno prijave za Bundesver. Jedan od tih podsticaja je i – bolja plata: od početka 2026. godine novi regruti dobijaće 2.600 evra bruto, što je pristojna suma. Za to moraju da odsluže najmanje šest meseci. Oni koji se obavežu na najmanje dvanaest meseci dobiće i subvenciju za vozačku dozvolu i to za automobil ili za kamion.

Nova vojna služba, koju je Bundestag usvojio ovog petka 5. decembra 2025, svojevrsna je kampanja za privlačenje mladih, kojom ministar Pistorijus prvenstveno želi da izbegne jednu stvar – povratak na obavezni vojni roku, čemu se njegove socijaldemokrate žestoko protive. Vojna služba ostaće dobrovoljna, „ako sve bude išlo kako očekujemo“, naglasio je Pistorijus u debati u Bundestagu.

Pitanje je, međutim, da li će biti moguće popuniti sav nedostatak kadra bez vojne obaveze? SPD to očekuje, ali su skeptični njihovi koalicioni partneri, konzervativni demohrišćani iz CDU i CSU. Oni bi više voleli da se vrati obavezan vojni rok, što je bilo na snazi u Nemačkoj do 2011. godine.

Bundesver ima za cilj da regrutuje 80.000 novih vojnika do 2035. godine. Tačni koraci za to utvrđeni su u novom zakonu. Ministarstvo odbrane moraće da izveštava Bundestag o napretku na svakih šest meseci. U svetlu pretnje Rusije, nemačke oružane snage porašće sa sadašnjih 182.000 vojnika na 260.000 – što je obaveza koju je Nemačka dala NATO. Dodatnih 200.000 rezervista takođe će biti na raspolaganju.

Prvo favorizovan, zatim odbijen: sistem lutrije

Spor oko vojne službe mesecima je delio vladajuću nemačku koaliciju. Među kontroverznim modelima koji su bili predmet diskusije bio je i „sistem lutrije“. Predlog da se lutrijom odredi ko bi morao da služi u Bundesveru posebno je razbesneo mlade ljude, jer su ukazivali da taj izbor potencijalno može da znači izbor ili života i smrti, a to ne bi trebalo da se vrši nasumično. Generalno, mlađa generacija se oseća ignorisano u šitavoj toj debati o vojnoj službi.

Oni koji ne popune upitnik suočavaju se s kaznom

Novi „Zakon o modernizaciji vojne službe“ koji je sada usvojen zato je rezultat kompromisa – vojna služba za sada ostaje dobrovoljna. Istovremeno, svi muškarci od 18 godina suočiće se s novim obavezama: od početka 2026. godine dobiće upitnik koji moraju da popune. U njemu bi trebalo da se izjasne da li su spremni da služe u Bundesveru, a biće i pitanje o fizičkoj spremnosti i obrazovanju. Pounjavanje upitnika za žene je dobrovoljno, jer one prema nemačkom ustavu ne mogu da budu regrutovane u vojnu službu.

Od sredine 2027. otići će se i korak dalje: lekarski pregledi postaće obavezni za sve muškarce rođene 2008. godine ili kasnije. Na osnovu te procene sposobnosti, u slučaju sukoba donosiće se odluke o tome ko bi mogao da bude regrutovan. Iako će lekarski pregledi početi 2026, nemačke oružane snage neće imati dovoljan kapacitet da obrade čitave starosne grupe sve do sredine 2027. godine.

Protesti đaka širom Nemačke

Proces obavezne registracije posebno je kontroverzan: kritičari ga vide kao prvi korak ka obaveznoj vojnoj službi. Takođe se plaše da će sistem lutrije biti vraćen ako se ne javi dovoljno dobrovoljaca. U tom slučaju, mogao bi da se uvede tzv. sistem regrutacije „zasnovan na potražnji“, u kojem bi deo mladića u svakom razredu bio regrutovan u zavisnosti od potreba Bundesvera. Odluka o tome da li će se u potpunosti ili delimično vratiti registracija je na Bundestagu.

Ovog petka, na dan kada je zakon usvojen, učenici u mnogim nemačkim gradovima izašli su na ulice: „Ne želimo da budemo zatvoreni u kasarnama pola godine svog života, obučavani u poslušnosti i učeni kako da ubijamo“, napisali su organizatori „Školskog štrajka protiv regrutacije“ u svom pozivu na demonstracije širom zemlje.

„Kao generacija osećamo se zapostavljeno i kao generacija ne vidimo zašto bismo morali da skačemo u rovove za saveznu vladu“, rekao je Leo Rajneman, učenik i jedan od organizatora protesta u Koblencu.

Raste broj prigovora savesti

Niko, međutim, u skorije vreme neće biti obavezno regrutovan – Bundesver će se oslanjati na dobrovoljce. I ostaje na snazi pravo svake osobe da odbije vojnu službu zbog prigovora savesti.

To pravo koristi sve veći broj Nemaca: do kraja oktobra, nadležni Savezni organ primio je više od 3.000 takvih zahteva – od onih koji još nisu služili vojni rok, ali i od vojnika i rezervista. Broj onih koji podnose prigovor savesti tako je dostigao novi maksimum, još otkako je regrutacija suspendovana 2011. godine.