Zoran Arbutina  [ DW ]

06. 12. 2025. 10:57

Bundestag: Dejtonski temelji i evropska perspektiva BiH

U raspravi u Bundestagu, koja je bila ranije dogovorena, poslanici su naglasili da je Dejtonskim mirovnim sporazumom okončano ubijanje uBiH, ali je istovremeno ocenjeno da je tadašnja podela Bosne i Hercegovine na dve entitetske jedinice većinski paralizirajuća i otežavajuća za dalji razvoj zemlje.

Vadeful: Zalažemo se za perspektivu pristupanja EU

Podsećajući na veliki broj žrtava rata i ogromna razaranja, nemački ministar spoljnih poslova Johan David Vadeful (CDU) naglasio je da se „jedno od najmračnijih poglavlja tog rata – genocid u Srebrenici– duboko urezao u naše sećanje". Tada je međunarodna zajednica zakazala i „te odgovornosti smo mi vrlo svesni", rekao je ministar.

Sporazum iz Dejtona je ućutkao oružje, ali nije uspeo da „otkloni uzroke rata", naglasio je Vadeful. Doneo je stabilnost, ali nije zatrpao sve rovove. Takođe nije bio ni polazna tačka za pomirenje među ljudima u ovoj „izmučenoj zemlji" i doveo je do „betoniranja" načela etničke proporcionalnosti u svim sferama društva.

No, napominje Vadeful, to je „sasvim sigurno" jednim delom i odgovornost vodećih političara u BiH koji „vrlo rado pevaju etno-nacionalističke pesme". Jednim delom je to i zbog toga da bi prikrili kako oni više profitiraju od podele, delimično i lično, nego od pomirenja. Pritom, dodao je Vadeful, ne treba smetnuti s uma da i neki politički akteri izvan zemlje te tendencije podržavaju i podstiču – pre svih Rusija.

Nemački ministar se posebno zahvalio visokom predstavniku Kristijanu Šmitu na njegovom angažmanu u BiH i obećao mu i nadalje podršku nemačke vlade. Očuvanje suverenosti i celovitosti BiH su velika i važna dostignuća Dejtona i ostaju trajni ciljevi.

Vadeful je takođe istakao da savezna vlada podržava evropsku perspektivu Bosne i Hercegovine. „Dejton je bio tek početak procesa koji treba da omogući da zemlja sopstvenim snagama uđe u EU", rekao je ministar spoljnih poslova. Potrebno je odlučno delovanje aktera na terenu „preko svih granica, ka zajedničkom suživotu".

To se, međutim, ne odnosi samo na Bosnu i Hercegovinu, naglasio je njegov kolega Karl-Filip Zasenrat (CDU/CSU). Po njegovim rečima, ceo Zapadni Balkan ima jasnu perspektivu za pristupanje EU. „Svaki pojedinačni kandidat stoji sam za sebe i pristupa kada ispuni kriterijume iz Kopenhagena." Proces pristupanja nije samo proces ulaska u EU, „nego i proces održivog međusobnog razumevanja u regionu", rekao je Zasenrat.

Zemlji je potreban novi ustav

Dejton je bio provizorijum, rekao je Adis Ahmetović (SPD). Greška je bila što se nakon prvog koraka nije odmah razmišljalo i o drugom koraku, podsetio je pozivajući se na izjave bivšeg američkog diplomate Ričarda Holbruka.

„Bosni i Hercegovini je potreban novi, moderan i pravedan ustav", rekao je Ahmetović. On mora „svim ljudima u ovoj zemlji garantovati jednaka prava – bez obzira na njihovu etničku pripadnost". Taj ustav ne sme biti nametnut spolja, naglasio je. Ljudi u Bosni i Hercegovini već su prilično napredovali. Pogrešno je stalno isticati razlike.

Boris Mijatović iz stranke Zelenih sporazum je nazvao diplomatskim uspehom „za koji ću uvek biti zahvalan". Ali on je ostavio i prepreke o kojima se mora govoriti. Mir nije samo odsustvo nasilja, rekao je Mijatović, već i prisustvo pravde.

Sporazum je, nažalost, učvrstio etničke podele u zemlji. Blokade duž etničkih linija predstavljaju problem. Tri naroda, dva entiteta, jedna država: „U ovom obliku to je propalo", ocenio je. „Podržavamo Bosnu i Hercegovinu na putu ka EU, ali i u teškom zadatku priznavanja zločina, suočavanja s prošlošću i reformi koje su potrebne", rekao je Mijatović.

Levica: Krhki mir za fragmentiranu državnu tvorevinu

Dejton je stvorio samo krhki mir, a etničke i religijske podele još uvek nisu prevaziđene, rekla je Gekaj Akbulut (Levica). Bosna i Hercegovina je fragmentirana državna tvorevina. Sistem je trom, netransparentan i podložan korupciji, rekla je Akbulut. Od toga najviše profitiraju nacionalističke elite i njihova klijentela, koje nemilosrdno eksploatišu ljude i okolinu.

Iznad tog sistema stoji visoki predstavnik Kristijan Šmit (CSU), sa izvršnim specijalnim ovlašćenjima koje mu omogućavaju donošenje zakona i smenjivanje funkcionera. Ovo „kvazi-kolonijalno stanje" više se ne može podržavati, rekla je poslanica Levice. A šta radi Nemačka? Šalje Bundesver da osigura status kvo.

AfD: Jednako biračko pravo ne stvara nacionalnu državu

Ko traži napuštanje Dejtonskog sporazuma, rekao je Aleksander Volf iz desno-populističke Alternative za Nemačku (AfD), mora se zapitati koja je alternativa. „Ili, drugačije rečeno: ko pokušava da očuva mir, a ko doliva ulje na vatru?" Ko pokušava da uravnoteži narode, a ko jednostrano zauzima stranu. Evropski sud želi Bosni i Hercegovini da nametne jednako biračko pravo i tako doliva ulje na vatru, smatra Volf.

„Jednako biračko pravo ne bi stvorilo nacionalnu državu." Po njegovom mišljenju, to bi neminovno dovelo do etničkog glasanja.

„A time i do dominacije najveće etničke grupe – muslimanskih Bošnjaka. A hrišćanski Srbi i Hrvati u Bosni i Hercegovini „ne žele da postanu manjina u sopstvenoj zemlji", rekao je poslanik AfD-a.