[ Мина бизнис/ М.Л.Б. ]

14. 11. 2022. 15:40   >>  06:19 15

ВЛАДА УСВОЈИЛА БУЏЕТ ЗА 2023.

Веће плате и пензије, задужење до 600 милиона еура

Влада Црне Горе усвојила је Предлог закона о буџету за 2023. годину, који је пројектован на 2,85 милијарди еура. На почетку сједнице Владе премијер Дритан Абазовић је казао да је бужетом први пут предвиђен раст плата у јавној администрацији, просвјети и полицији. Предлогом буџета за наредну годину укупна социјална давања биће увећана за 45 милиона еура, 35 милиона је намијењено за повећање пензије. За повећање плата предвиђено је 67 милиона еура, казао је министар финансија Александар Дамјановић. Влада је утврдила Предлог одлуке о задуживању Црне Горе за 2023. годину којом је предвиђено задужење до 600 милиона еура.

Премијер Дритан Абазовић казао је да је предложеним буџетом предвиђен највећи капитални буџет који је Црна Гора икада имала и да он, уколико се не рачуна ауто-пут, износи нешто више од 200 милиона еура.

„Буџетом је први пут предвиђен раст плата у јавној администрацији, односно просвјети и полицији. Уводи се дјечији додатак за сву дјецу до 18 година, а предвиђена су и средства да свако новорођенче добије новчану накнаду од државе“, рекао је Абазовић.

Он је додао и да ће издвајања и субвенције за пољопривреду бити веће, а предвиђена је и помоћ за сваку општину на сјеверу Црне Горе, до милион еура за капиталне пројекте.

Абазовић је казао да предвиђено задужење подразумијева новац који би ишао у депозите, како би се обезбиједила сигурност у глобално непредвидивој наредној години.

„Ова Влада се ниједном није задуживала, извоз је ове године био 70 одсто већи него прошле, покривеност увоза извозом је на нивоу од 20 одсто, раст економије 7,7 одсто, а тренутни боравак туриста 45 одсто већи него у рекордној 2019. годину“, рекао је Абазовић.

Он је додао и да ће бруто домаћи производ (БДП) наредне године прећи износ од пет милијарди еура.

Никад више новца за социјалу

Министар финансија Александар Дамјановић саопштио је да је буџетски оквир за наредну годину 2,85 милијарди еура, што је 165 милиона еура више него ове, укључујући ребаланс. То, према његовим ријечима, има за циљ очување стандарда становништва, имајући у виду инфлаторне ударе и сво наслијеђе које удара на тај стандард.

„Социјална компонента је на историјском максимуму, па ће за социјално давање бити издвојено 756 милиона еура, што је никад већи износ, а ако се укључе и остала давања укупни трансфери за социјалну заштиту биће 785 милиона“, рекао је Дамјановић.

Он је додао да је опредијељено додатних 35 милиона еура за повећање пензија у наредној години, као и 67 милиона за повећање зарада у јавном сектору, укључујући просвјету, здравство и државну управу.

„То су мјере које нијесу популизам или надгорњавање, већ елементарне мјере очувања достигнутог нивоа животног стандарда“, поручио је Дамјановић.

За капитални буџет 35 милиона више

Он је навео да је за капитални буџет, ако се изузме ауто-пут, опредијељено 35 милиона еура више него ове године, као и да су њиме обухваћена 294 капитална пројекта.

„Средства од економског држављанства смо коначно интергисали у овај буџет и она ће бити искоришћена за подстицање равномјерног регионалног развоја“, рекао је Дамјановић.

Он је саопштио да су приходи веома конзервативно планирани и да ниједан цент није планиран у дијелу гдје нема законског основа.

„Они су конзервативно планирани, као и код БДП-а, а надамо се да ћемо на тај начин створити предуслове за додатне приходе. Постоји огроман простор пореског потенцијала у сузбијању сиве економије и то у дефинисању оних прихода који су раније испуштани“, казао је Дамјановић.

Он је поручио да се сузбијањем сиве економије и ширењем пореског обухвата смањује простор за додатно задужење.

„Просјечни раст планиран је на око четири одсто за наредну годину, због релативно високе основице ове године и негативних тенденција“, објаснио је Дамјановић.

Фалиће 705 милиона, задужење до 600 милиона еура

Он је казао да су недостајућа средства у буџету планирана на 705 милиона еура.

„Одлуком о задужењу предвидјели смо лимит од 600 милиона еура, имајући у виду да ће он бити много мањи, уколико се лимит који ове године имамо кроз ребаланс попуни у што већој мјери, односно уколико кроз задужење за ову годину створимо фискалну резерву за 1. јануар, како би много мирније дефинисали неопходна додатна средства за наредну годину“, објаснио је Дамјановић.

Он је додао да је мјера задужења, која је обезбијеђена одлуком парламента, мјера стварања фискалне резерве 1. јануара и у тој мјери тај лимит неће бити неопходан у потпуности.

„Изазов је да наредну годину изгурамо без додатних шокова, са растом привредне активности, приватним инвестицијама, доношењем одлука које се тичу капиталних ствари у Црној Гори, са рјешавањем нагомиланих проблема у предузећима, како би у наредним годинама ушли у период одрживих финансија“, рекао је Дамјановић.

Фонду здравства отплаћују дуговања

Сектор здравства има значајно учешће на нивоу јавне потрошње и чини 402 милиона еура, одосно 14% укупне јавне потрошње, саопштено је из Владе.

У односу на 2022. годину, издвајања су номинално на истом ниову, међутим расположива средства су реално увећана, имајући у виду да су ребалансом буџета у септембру 2022. године Фонду здравства опредијељена додатна средства у износу од 65 милиона еура, која су се односила доминантно да отплату акумулираних дугова Фонда, односно јавних здравствених установа.

"У оквиру наведеног износа опредијељена су додатна средства за потребе изградње и реконструкције објеката здравства у износу од четири милиона еура. Поред наведеног, Законом о буџету стварају се претпоставке обезбијеђивања додатних средстава за финансирање Пројекта изградње и реконструкције и опремања здравствених установа у Црној Гори у износу од додатних 55 милиона еура", поручују из Владе.