Мина бизнис [ Р.Б. ]

21. 12. 2022. 14:31   >>  14:27 1

САОПШТИЛИ ИЗ КОМПАНИЈЕ

Аеродроми очекују нето добит од преко три милиона еура

Аеродроми Црне Горе (АЦГ) требало би да ову пословну годину заврше са нето добити од преко три милиона еура, што је око 30 одсто више у односу на претходну, саопштили су представници компаније.

Предсједник Одбора директора тог предузећа, Елдин Добарџић, казао је да су задовољни пословањем у овој години.

„Прелиминарни подаци показују да ћемо ове године имати добит која ће бити нешто преко три милиона еура, али у јануару очекујемо завршна књижења и тада ћемо подвући црту. Укупни приходи на крају децембра биће око 33 милиона еура“, рекао је Добарџић на конференцији за новинаре.

Он је навео да су оба аеродрома, подгорички и тиватски, ове године опслужили нешто преко 1,9 милиона путника, што је на 72 одсто рекордне 2019.

Бољи промет остварио је подгорички аеродром у односу на тиватски, због добро познатих геополитичких околности у Европи и изостанка неких традиционалних тржишта.

Добарџић је казао да три четвртине од укупног броја путника стижу компанијама Аир Сербиа, Аир Монтенегро, Wизз Аир, Рyанаир, Туркисх Аирлинес и Аустриан Аирлинес.

Стратешки успјех на који су у компанији посебно поносни представља повећање броја цјелогодишњих рута у односу на претходну годину.

„На Аеродрому Подгорица максималана број рута током ове сезоне је ишао до бројке од 32, док је тиватски покривао 28 рута. Током зимске сезоне, тај број је очекивано мањи“, навео је Добарџић.

Ипак, како је додао, на подгоричком аеродрому има 18 активних рута, и то Атина, Барселона, Београд, Беч, Берлин, Брисел, Будимпешта, Дортмунд, Истанбул, Краков, Љубљана, Лондон Станстед, Луксембург, Манчестер, Меминген, Милан, Рим и Загреб.

Аеродром Тиват је повезан са Београдом и Истанбулом.

Добарџић је саопштио да ће, према доступним пројекцијама, ова зимску сезона, која траје до марта наредне године, бити боља од рекордне 2019. године.

„Уз ограду да сада говоримо о прелиминарним анализама, под условом да се реализују све најаве, промет путника требало би да буде већи 12 одсто у односу на исти период 2019“, прецизирао је Добарџић.

Када су у питању потраживања компаније, он је објаснио да се она највећим дијелом односе на Монтенегро Аирлинес (МА) у стечају, 5,7 милиона еура, а ту су и дуговања за кредит код Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за реконструкцију терминалне зграде, дуг према Електропривреди (ЕПЦГ) и Управи прихода и царина (УПЦ), као и тужбе радника.

Добарџић је поручио да је компанија, и поред тога, ликвидна и солвентна.

Он је, говорећи о ситуацији када је због спора ЕПЦГ и компаније Унипром дошло до нестанка електричне енергије на подгоричком аеродрому, казао да су разматрали могућа рјешења, конкретно уградњу соларних панела, како до тога више не би долазило.

„Са представницима ЕПЦГ је прошле седмице у Никшићу одржан састанак и оквирно смо договорили да се крене у реализацију пројекта уградње соларних панела на подгоричком аеродорму“, навео је Добраџић и најавио да слиједи израда елабората.

Извршни директор компаније, Владан Драшковић, саопштио је да ће се приступ који ће бити на снази током наредне године, заснивати на трошковно одговорном пословању.

„Разлози за то се сврставају у двије категорије. Прва је општа неизвјесност коју прати геополитичка ситуација, гдје треба бити опрезан и у планирању прихода и контролисању расходне стране. Други елемент се односи на коначну одлуку у којем смјеру ће се аеродроми даље развијати, односно ко ће бити носилац развоја, држава или неки други управљачки модел“, навео је Драшковић.

На питање шта мисли о давању аеродрома у концесију, Драшковић је одговорио да је то ризичан модел у случају Црне Горе, јер немамо одговарајућу алтернативу у смислу путне, жељезничке или морске повезаности.

„Чињеница да имамо два аеродрома значила би предају контролног пакета једног важног дијела укупног репроланца наше туристичке привреде, трећем лицу. Треба добро измјерити одлуку, направити темељну анализу и на крају се одредити“, сматра Драшковић.

Он је на питање да ли може да потврди или демантује да је у компанији запослено 960 особа, 200 више у односу на период када је било претходно руководство, одговорио да нема тачан податак, али да је укупно нешто преко 900.

„Немам тачан одговор је ли тај број предимензиониран, и ако јесте, за колико. Мислим да важећу систематизацију у овом тренутку не треба дирати, осим у дијеловима оперативних потреба, а да коначну систематизацију треба радити након доношења одлуке куда даље у смислу развоја“, закључио је Драшковић.