Т.Г.

23. 12. 2022. 20:28   >>  20:35

ГОРДАНА РАДОЈЕВИЋ

"Годишња инфлација у новембру 2022. године износила 17,5%"

Бивша директорица Управе за статистику МОНСТАТ Гордана Радојевић оцијенила је да су неуобичајене појаве које су примјетне у званичним подацима о економским токовима за 2022. годину, посебно у трећем кварталу, утицале на успоравања реалне стопе раста БДП-а са 12,7% на 3,2% у трећем кварталу 2022. године.

Она је навела да је "историјска" стопа незапослености од 13% у трећем кварталу 2022. године, уз истовремено највећи пад запослености у сектору пољопривреде, водопривреде и шумарства од 25% у односу на исти квартал 2021. године;

"Раст броја запослених у сектору грађевинарства за 81% у трећем кварталу 2022. године, уз истовремен пад реалне стопе БДП-а грађевинарства од 22,8% и извршених ефективних часова рада за 3%". Пад стопе незапослености на историјски минимум од 3%, уз истовремено повећање дугорочне незапослености (лица која траже посао 12 мјесеци или дуже) са 9,7% (трећи квартал 2021. године) на 9,9% у трећем кварталу 2022. године", навела је Радојевић.

Истакла је и  да номинални раст просјечне зараде за 33,6% у првих девет мјесеци 2022. године односно повећање домаће тражње, није покренуо раст производње примарног и секундарног сектора.

"Напротив, негативна реална стопа раста БДП-а у истом периоду, евидентна је у свим примарним и секундарних секторима ( пољопривреда, шумарство, водопривреда, индустрија и грађевинарство), док са друге стране увоз биљежи рекордни ниво. Историјски нивои извоза роба (156 мил. еура) и  увоза роба (999 мил. еура) у трећем кварталу 2022. године, довели су до рекордног минуса или дефицита од 843 мил. еура у робној размјени са иностранством. Ако се изузме утицај инфлације, укупан увоз роба и услуга је реално повећан за 24,8%, укупан извоз за 23,1%, а негативан салдо за 29% у првих девет мјесеци 2022. године", казала је Радојевић.

Навела је да негативан салдо у укупној размјени роба и услуга са иностранством од 84,6 милиона еура у трећем кварталу 2022. године, изузетак је у временској серији о овој појави, иако је, како каже Радојевић, туризам остварио одличне резултате у погледу прихода од страних туриста у истом пероду. 

"Наиме, у посљедњих десет година, са изузетком 2020. године, увијек се у трећем кварталу биљежио суфицит односно позитиван салдо у размјени роба и услуга са иностранством и то у просјеку око 145 милиона еура. Промјене у залихама увећане за 194% у првих девет мјесеци 2022. године, а у трећем кварталу достигле су рекордну вриједност од 124,2 милиона еура од када постоји временска серија за ову појаву", оцијенила је Радојевић.

Навела је да инвестиције биљеже пад од 2,7% у првих девет мјесеци 2022. године, док су у односу на период прије пандемије смањене за 25%, сходно подацима званичне статистике о структури БДП-а.

"Годишња инфлација у новембру 2022. године износила је 17,5%. У односу на период прије пандемије (2019. година), цијене производа и услуга личне потрошње у Црној Гори данас су у просјеку више за 21,5%. Цијене хране у просјеку су више за 40%, у односу на период прије пандемије, због чега је становништво са нижим дохотком под ударом инфлације знатно изнад просјечне од 21,5%", навела је Радојевић.

Истакла је да рекордан раст извозних цијена од 35% у трећем кварталу 2022. године, уз увећање цијена произвођача индустријских производа из увоза за 12,4%.

Радојевић је истакла да је за "разумјевање 'историјских' кретања на тржишту рада, потребна детаљна анализа, која за сада није могућа, јер због методолошких измјена анкете о радној снази Управе за статистику, подаци о тржишту рада нијесу упоредиви са претходним годинама, осим са 2021.годином".

"Такође, морамо имати у виду да прилив становништва из Украјине и Русије има значајан утицај на кретања на тржишту рада односно раст укупне запослености, јер статистички концепт укупне запослености укључује и стране држављане који раде у Црној Гори или из Црне Горе", казала је Радојевић. 

Навела је да "имајући у виду да је трећи квартал најзначајнији квартал у погледу обима економске активности, као и једини период када економија Црне Горе генерише суфицит у размјени роба и услуга са иностранством, што се није десило у трећем кварталу 2022. године, то је црвени аларм и позив на озбиљан опрез".