Ј.Б.Ч.

29. 12. 2022. 06:58   >>  12:17 2

РАДУЛОВИЋ ЗА ПОРТАЛ

"Агробуџет не омогућава развој пољопривреде, мора бити дупло већи" 

Представник Покрета Европа сад Филип Радуловић каже да тренутни агробуџет не омогућава развој пољопривреде. Сматра да наредни мора бити макар дупло већи од опредијељеног агробуџета за 2023. годину. 

Радуловић је недавно саопштио да Црна Гора дневно увози више од милион еура хране.

Кометнаришући наводе Радуловића из Министарства пољопривреде су за Портал РТЦГ казали да је вриједност увоза ове године виша због инфлације које је, како наводе, у том сектору износила преко 20 одсто.

"У Црној Гори је увоз пољопривредних производа у првих десет мјесеци порастао врједносно 33% у односу на исти период претходне године. Раст вриједности у увозу је порастао највећим дијелом због инфлације, која је у овом сектору износила преко 20%", казали су из министарства. 

Према подацима Монстата, потрошачке цијене у новембру ове у односу на исти мјесец прошле године у просјеку су више 17,5%. За годину су највише поскупјели млијеко, сир, јаја, па хљеб, уље и месо.

Из Министарства пољопривреде наводе да су увезени производи најчешће ослобођени плаћања царине и цјеновно конкурентни домаћој производњи.

"Црна Гора је потписница низа међународних споразума о слободној трговини пољопривредних производа, а како су традиционални увозници државе ЦЕФТА и ЕУ са којима се обавља укупна спољно-трговинска размјена скоро 90%, такви производи су најчешће ослобођени плаћања царине и цјеновно су конкурентни нашој производњи", казали су из министарства.

Радуловић каже да податке о увозу милион еура хране дневно једино можемо смањити конкретним мјерама. 

"Као што су изградња откупних центара широм земље, гарантована цијена откупа производа од домаћих пољопривредника, смањење трошкова производње, повећање субвенција пољопривредним произвођачима, поједностављење процедура приступу средствима из агробуџета и из ЕУ фондова", казао је Радуловић, увјерен да ће то резултирати повећањем производње домаћих производа као и њиховог већег пласмана на нашем трижишту. 

Он је најавио да ће када тај покрет дође на власт отворити регионалне откупне центре и гарантовати фер цијене за домаће месо, млијечне производе, јаја, воће и поврће. 

За Портал РТЦГ истиче да би Влади у којој би били водећи чинилац, стратегија пољоприведе био један од дугорочних пројеката. 

"Сматрамо да би институционални услови, који би омогућили нашу стратегију развоја пољопривреде и производње хране, могли да се направе у првој години мандата, док би за реализацију пројеката био потребан цијели мандат владе", казао је Радуловић. 

Сматра да је тренутни агробуџет мали и да се са њим не може доћи до развоја пољопривреде. Указује да је црногорски агробуџет четири пута мањи од Словеначког. 

“Циљ нам је да унаприједимо област производње хране у нашој земљи зато сматрамо да наредни агробуџет мора бити макар дупло већи од предложеног за 2023. годину", наводи Радуловић. 

Напомиње да домаћу производњу можемо штитити константном подршком произвођачима путем кредитирања кроз оснивање гарантног фонда и развојне банке. 

"Такође, сарадња са туристичким сектором и трговачким ланцима, како би се боље пласирали и позиционирали домаћи производи, сматрам веома битним, а неопходно је инсистирати на квалитету и фаворизовању домаћих производа", казао је радуловић уз напомену да је Црна Гора земља као кандидат за чланство у ЕУ и има већ потписане уговоре о слободној трговини и било какво ограничење увоза не би било у складу са европском политком којој тежимо. 

Говорећи о заштити домаћих произвођача из Министарства пољопривреде истичу да је у 2022. години обезбијеђен 61 милион еура за пољопривредне произвођаче. 

"Од тих 61 милион еура већина је усмјерена на директна плаћања по хектару и произведеном грлу и инвестиције на пољопривредним газдинствима", казали су из министарства.

Радуловић сматра да је потребно развијати оне гране у којима имамо компаративне предности као што су виноградарство, маслинарство, производња воћа и поврћа и еколошке хране и више пажње посветити развоју сточарства али и секторима рибарства, производње меда, љековитог биља, чајева и слично.

Према подацима Министарства пољопривреде, Црна Гора располаже са 334 хиљаде хекрата пољопривредног земљишта. Од тога, како су казали, користи се 255,6  хиљада хекрата односно 76,6%. 

"Коришћено пољопривредно земљиште у 2021. години износи 255.564,4 ха, што у односу на 2020. годину представља пад од 0,9%. У укупном коришћеном пољопривредном земљишту преовладавају површине вишегодишњих ливада и пашњака са учешћем од 94,3%, док су оранице заступљене са 2,7%, стални засади 2,2% и окућнице 0,8%. У односу на 2020. годину у 2021. години површина вишегодишњих ливада и пашњака биљежи  пад за 0,9%, сталних засада за 0,2%, окућница 1,1%, док површина ораница биљежи пад за 2,4%. Укупна производња кукуруза за зрно у 2021. години износила је 2.631,4 т, што је за 3,3% више у односу на 2020. годину"; навели су они. 

"Повећање производње биљеже и сљедеће културе: црни лук (за 1,4%), парадајз (за 1,0%), краставац (за 2,2%), лубенице (за 9,3%) и диње (за 11,1%). У односу на 2020. годину повећана је укупна производња: шљиве (за 5,0%), јабуке (за 5,8%), крушке (за 2,0%), брескве (за 2,1%) и маслине (за 26,3%), док се смањила производња мандарине (за 4,0%). Укупна производња грожђа у 2021. години повећана је за 7,5% у односу на претходну годину", казали су за Портал РТЦГ из тог владиног ресора. 

Из министарства истичу да је преостало пољопривредно земљиште "државни потенцијал, на који ће се Црна Гора усмјерити у будућности".