Б.Ч.Ј. [ Мина ]

07. 01. 2023. 11:12   >>  11:32

ДРАКИЋ

Привреду оптерећују неликвидност, сива економија и дефицит кадра

Економска ситуација се у прошлој години може окарактерисати као изазовна, саопштила је предсједница Привредне коморе (ПКЦГ), Нина Дракић и додала да су кључни проблеми који оптерећују привреду неликвидност, сива економија и дефицит кадра са одговарајућим знањима.

“Економска ситуација у години за нама може се окарактерисати као изазовна како у свијету, тако и код нас. Екстерни шокови имали су снажан утицај на црногорску економију, чију су неповољну структуру додатно истакле кризе изазване пандемијом ковид-19 и ратним сукобима у Украјини”, казала је Дракић у интервјуу агенцији Мина-бизнис.

Она је навела да је корона криза указала на негативне аспекте доминатног заснивања привредног раста на услугама, прије свега туризму, будући да овај сектор зависи од међународне тражње то јест гостију из иностранства, који су изостали 2020. године.

“Сукоби у Украјини условили су поремећај на глобалном тржишту, с нагласком на енергенте, што је изазвало раст њихових цијена па тиме и све робе. На нашу увозно орјентисану привреду се ово итекако одразило, што је за посљедицу имало и високу инфлацију. Све у свему, обје кризе су нас наново суочиле са лошом структуром домаће привреде”, рекла је Дракић.

Према њеним ријечима, упркос препознатом потенцијалу за развој и унапређење сектора пољопривредне производње остали смо велики увозник хране како из земаља окружења, тако и шире.

“Непредвидивост пословног амбијента суочила је са бројним изазовима домаће привреднике. Стога треба исказати поштовање свима који под бременом кризе остварују завидне пословне резултате и даље развијају своје бизнисе”, казала је Дракић.

Она је подсјетила да, и поред тога што привреда послује у отежаном и изазовном окружењу, црногорска економија у овој години биљежи раст, у првом кварталу 7,1 одсто, у другом 12,7 одсто и трећем 3,2 одсто.

“Финална потрошња расла је 18,1 одсто, подстакнута високим повећањем личне потрошње домаћинстава (22,3 одсто), што је резултат раста реално расположивог дохотка, повећаног кредитирања становништва и опоравка туризма. Пад је остварен у сектору индустрије, односно снабдијевање електричном енергијом и грађевинарству усљед историјског максимума цијена инпута у првој половини прошле године”, прецизирала је Дракић.

Она је, говорећи о програму Европа сад, казала да је почетком прошле године почела имплементација пореских реформи која је имала значајан утицај на пословање у овој години.

“Подсјетимо да је то значило повећање минималне зараде на 450 ЕУР, укидање доприноса за здравствено осигурање, увођење неопорезивог дијела од 700 ЕУР, али и прогресивно опорезивање личног дохотка и добити. Поред тога, реформа је обухватила и акцизну политику, игре на срећу, као и непријављене приходе”, рекла је Дракић.

Према њеним ријечима, поједини сегменти реформе различито су утицали на пословање привредних субјеката зависно од дјелатности коју обављају, њихове величине, нивоа зарада, добити, те је тешко дати јединствену оцјену. Ипак, оно што се може са сигурношћу казати јесте да је пореска реформа већини привредних субјеката донијела смањење трошкова рада усљед укидања доприноса на здравствено осигурање и увођења неопорезивог дијела зараде.

“Раст зарада имао је директни утицај на повећање куповне моћи, односно личне потрошње домаћинства. Свакако, нагли раст тражње утиче на цијену производа, па је тако дошло и до инфлације. Премда су на раст инфлације утицали поремећаји на глобалном тржишту, чињеница да су те стопе у Црној Гори у прошлој години биле веће од оних у ЕУ и еурозони (ако се за базу узму цијене у преткризној 2019.), а што ранијих година није био случај, може довести у директну везу овај програм са наведеним исходом”, додала је Дракић.

Она је на питање да ли су макроекономске прогнозе за ову годину реалне, одговорила да се према прогнозама међународних институција у овој години за Црну Гору предвиђа раст од 2,5 одсто (ММФ) до четири одсто (ЕБРД).

“Стање у економији као што је наша, зависи доминантно од међународних кретања. Примјетно је да економска активност успорава у развијеним економијама, посебно у еурозони која је кључни извор тражње за робама и услугама са западног Балкана, као и извор инвестиција и дознака, те важно емитивно тржиште за туризам региона”, навела је Дракић.

С тим у вези, геополитичка нестабилност те даљи поремећаји на глобалним тржиштима могу утицати на евентуално неостваривање макроекономских пројекција за ову годину.

“Поред тога, додатан ризик остваривању пројекција за годину пред нама представља растућа инфлација. Наиме, само у новембру прошле године инфлација је достигла 17,5 одсто, а за 11 мјесеци износила је 12,7 одсто. У циљу заустављања општег раста цијена, може доћи до повећања каматних стопа, што такође представља фактор ризика, јер ће већи трошкови задуживања резултирати падом инвестиција и потрошње”, рекла је Дракић.

Она је, говорећи о кључним проблемима са којима се привредници сусријећу у свом пословању, казала да је неликвидност изазов са којима се привреда већ дужи временски период суочава.

“Наиме, укупан дуг по основу блокаде извршних дужника има тренд раста и износи скоро петину БДП-а. Стога је за привреду веома важно рјешавање проблема неликвидности што захтијева синергију свих заинтересованих страна (држава, привреда - банкарски сектор, судство), те унапређење законодавног и институционалног оквира”, објаснила је Дракић.

Такође, сива економија је још један од структурних изазова који значајно утичу на пословање привредних субјеката.

“Смањење обима сиве економије треба да буде приоритетна активност у отклањању ограничења раста приватног сектора. Поред експанзивне фискалне политике укључујући парафискалне намете, уз олакшице за новозапослене, што су подстицајне мјере за прелазак из сиве зоне у легалне токове, изузетно је важно успоставити конкурентан, стабилан и предвидив амбијент чему ће допринијети професионализација јавне управе”, рекла је Дракић.

Дефицит кадра са одговарајућим знањима и вјештинама присутан је у, како је навела, скоро свим секторима привреде, а најизраженији је у туризму, грађевинарству, ИЦТ-у, пољопривреди, саобраћају, те појединим областима прерађивачке индустрије.

“Неусклађеност система образовања и тржишта рада, манифестује се кроз неподударност понуде рада и тражње за радом, и најбоље се може санирати већим укључењем послодаваца и привреде у образовни систем”, сматра Дракић.

Поред тога, неопходно је унапређење дуалног система образовања, развијање и промоција концепта цјеложивотног учења, израда нових образовних програма за приоритетне секторе, развијање програма обуке, преквалификације и доквалификације незапослених особа.

“Поред реформе јавне управе, образовног система и свеобухватне системске усмјерености на сузбијање сиве економије и унапређење ликвидности привреде, дигитална трансформација представља један од предуслова за убрзани опоравак, односно раст конкурентности и развој привреде у наредном периоду. Уз све ово важно је да се привреда усмјерава ка зеленој трансформацији, будући да то поставља важан предуслов за учешће у ланцима снабдијевања”, рекла је Дракић.

ПКЦГ настоји дати допринос свим процесима који могу утицати на побољшање услова пословања и подршку привреди у смислу прихватања нових трендова.

“У том послу као заступник гласа пословне заједнице поуздан смо партнер креаторима политика”, закључила је Дракић.