М.М.Љ. [ Мина Бизнис ]

18. 03. 2023. 12:05   >>  12:05

ПОСЛОВАЊЕ ЦГЕС

Рекордна нето добит у прошлој години од 21,4 милиона еура

Црногорски електропреносни систем (ЦГЕС) завршио је прошлу годину са нето добити од 21,4 милиона еура, од чега ће, у складу са законском регулативом, око 15 милиона у наредним годинама вратити кроз корекције крајњим корисницима, односно потрошачима електричне енергије.

Предсједник Одбора директора те компаније, Александар Мијушковић, казао је да је прошлогодишњи резултат компаније био рекордан, односно 27 одсто већи у односу на 2021.

„Користи од ове добити ће имати не само наши власници, него и сви потрошачи, јер смо ми регулисана дјелатност коју контролише Регулаторна агенција за енергетику и закон. Тако да ћемо око двије трећине овог профита, што износи око 15 милиона, вратити у наредним годинама крајњим корисницима кроз корекције, односно кроз смањење тарифе за пренос“, рекао је Мијушковић у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.

Он је додао да је забиљежен значајан раст прихода од алокације прекограничних капацитета, напоменувши и да није дошло до поскупљења електричне енергије, између осталог и због смањења тарифе за пренос и доброг пословања ЦГЕС-а.

Мијушковић је објаснио да су и акционари ЦГЕС-а – држава Црна Гора, италијанска Терна и Електромрежа Србије, задовољни оваквим начином пословања, као и резултатима које су постигли у сарадњи са њима и уз немјерљиви допринос запослених.

Говорећи о најзначајнијим пројектима који су реализовани у прошлој години, Мијушковић је саопштио да се, од када је дошао на мјесто предсједника Одбора директора, залагао за завршетак пројекта 400 киловолтног (кВ) далековода од Ластве до Пљеваља.

„То је изузетно комплексан и тежак пројекат за изградњу, јер имамо много препрека, прије свега имовинско-правне односе. Међутим, радимо на томе и сматрам да ћемо га до краја године завршити“, додао је Мијушковић, подсјећајући да је то дио једног велког пројекта, Транс-балканског коридора, који се протеже од Румуније преко Србије, Босне и Херцеговине до Црне Горе и даље ка Италији.

Он је рекао да се нада да ће то бити окидач и за другу жилу подводног кабла према Италији.

„,Ми смо у међувремену одрадили дио повезивања трафостанице Ластва, на који је прикачен и кабл, тако што смо од наше трафостанице “Подгорица 2“ направили нови далековод до Чева и спустили се доље у Ластву. Далековод од Ластве даље иде према Требињу, чиме смо повећали сигурност напајања кабла“, објаснио је Мијушковић.

Такође, ЦГЕС је завршио и градњу 400 киловолтног далековода према Пљевљима, у дужини од око 100 километара, чиме су побољшали рад система и растеретили га у дијелу Никшића и оном везано за хидроелектрану (ХЕ) „Перућица“.

Мијушковић је истакао и реализацију пројеката који се тичу обнављања и реконструкције високонапонске опреме, за шта су добили грант од Европске уније (ЕУ).

Када је ријеч о бенефитима енергетског кабла између Црна Горе и Италије, Мијушковић је прецизирао да укупни приходи од алокације прекограничних капацитета од његовог пуштања у рад износе око 72 милиона ЕУР, а да су само у прошлој години били преко 40 милиона ЕУР.

„Ради поређења, 2009. године, док кабл није био у функцији, наши приходи од продаје прекограничних капацитета су износили четири милиона, тако да смо само у прошлој години имали десет пута више прихода од кабла“, саопштио је Мијушковић.

Он је оцијенио да је то добар пројекат и похвалио сарадњу са италијанским оператором преносног система Терном.

„Сами кабл је уједно и повезивање са европским тржиштем, омогућава развој инфраструктуре и производних јединица у читавом региону. Сви су наслоњени на тај кабл и ми смо постали једно право европско чвориште“, рекао је Мијушковић.

Говорећи о пројектима које ЦГЕС планира да реализује у овој години, Мијушковић је казао да настављају са пословањем и да се труде да раде најбоље што могу.

„У наредних пет година биће инвестирано 195 милиона еура“, најавио је Мијушковић.

ЦГЕС ће улагати у мрежу и у смарт грид пројекте, као и у побољшање инфраструктуре.

Он је подсјетио и да је компанија недавно потписала Меморандум о разумијевању са албанским оператором преносног система, у вези са напајањем Улциња, који је једини град који није повезан из два смјера.

„На том састанку смо договорили да Улцињ једним 110 киловолтним далеководом спојимо са Велипојем. Мислим да је то добра прилика да се у Улцињу осигура добро напајање, између осталог и због туристичке сезоне“, објаснио је Мијушковић.

Такође, ове године очекује се и завршетак далековода од Ластве до Пљеваља и пуштање у погон трафостанице 110/35 кВ „Жабљак“.

„Такође смо у завршној фази откупа двије трафостаице за аутопут - Мрке и Матешево. То је пројекат од 17 милиона и очекујемо његову финализацију кроз потписивање уговора о кредиту са једном од банака“, закључио је Мијушковић.