Б.Ч.Ј. [ Мина ]

01. 04. 2023. 11:30   >>  11:35

ПОТПРЕДСЈЕДНИЦА ЕИБ

ЦГ да капитализује напредак и не дозволи назадовање

Црна Гора је једна од најнапреднијих земаља у процесу приступања у погледу преговора о чланству у ЕУ и важно је да капитализује напредак и не дозволи назадовање због политичких неизвјесности, оцијенила је потпредсједница Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Лилиана Павлова.

„Међутим, за даљи општи напредак биће потребна политичка стабилност и конструктиван ангажман свих заинтересованих страна, што ће довести до успостављања стабилне владе и консензуса око кључних реформи“, рекла је Павлова у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.

Она је додала да ће те активности помоћи у привлачењу нових инвестиција и могућности за земљу, такође у оквиру Економског и инвестиционог плана који предвиђа значајна финансијска средства за регион, укључујући грантове и техничку помоћ.

Павлова је саопштила да је темпо економске експанзије у економијама Западног Балкана успорен и да је у прошлој години пао на 2,8 одсто годишњег раста, усљед шокова изазваних енергетском кризом и високом инфлацијом, након снажног опоравка послије пандемије од 7,8 одсто у 2021.

Остали структурни фактори ризика у региону укључују, како је казала, неповољне демографске прилике, високу стопу незапослености, висок удио сиве економије, политичку нестабилност и ограничења у финансирању.

Павлова је навела да би спор темпо транзиције на економију са нето нултом емисијом угљеника могао представљати ризик, јер предузећа немају подстицаје за озелењавање својих пословних модела.

„То је питање које треба ријешити, пошто физички климатски ризици већ утичу на десет одсто малих и средњих предузећа (МСП) у региону, према ЕИБ-овом Истраживању о предузећима. Оно открива да је 32 одсто предузећа у региону кредитно ограничено, варирајући од 18 одсто у Албанији до 47 одсто у Црној Гори. Према Истраживању о кредитирању банака ЕИБ-а, банке у региону очекују да ће морати да пооштре своје кредитне услове, посебно за сектор МСП, углавном због повећане перцепције и ниже толеранције ризика. То може бити забрињавајуће, јер је приступ финансијама, укључујући прекорачења, био извор отпорности за фирме током пандемије“, рекла је Павлова.

Она сматра да би зелена и дигитална транзиција такође могле да представљају прилику за компаније да напредују у глобалном ланцу вриједности, као и да искористе предности чврстих веза са ЕУ, као њеним главним трговинским партнером, који чини преко 70 одсто извоза у региону.

„Изгледи за чланство у ЕУ свих земаља региона омогућавају ефикасну имплементацију реформских програма, помажу стабилизацији политичког окружења и повећавају његову привлачност за стране инвестиције“, објаснила је Павлова.

Она је подсјетила да је ЕИБ, као снажан партнер Црне Горе, до данас уложио 1,1 милијарду еура, углавном за подршку транспортној мрежи, као и развоју МСП и других виталних сектора. Само од 2020. године ЕИБ је уложила 243 милиона еура како би помогла земљи да се брже опорави и унаприједила саобраћајну и водну инфраструктуру.

„У оквиру нашег огранка посвећеног активностима ван ЕУ – ЕИБ Глобал, активно радимо на јачању наших тимова и партнерстава, како бисмо помогли Црној Гори и другим земљама Западног Балкана да ефикасније користе расположиве фондове и техничку помоћ ЕУ“, рекла је Павлова.

ЕИБ је, како је подсјетила, прошле године потписала са Инвестиционо-развојним фондом (ИРФ) 50 милиона еура вриједан програм за финансирање еколошких и енергетски ефикасних инвестиција међу малим и средњим предузећима.

„Кредитна линија ће омогућити МСП да повећају ликвидност, као и да инвестирају у побољшање енергетске ефикасности, смањење енергетских губитака и зависност од фосилних горива. Такође, смо обезбиједили технички грант за јачање капацитета ИРФ-а, како бисмо помогли унапређење организационог и пословног модела фонда у складу са најбољом међународном праксом. На тај начин желимо да убрзамо раст приватног сектора и отворимо нова радна мјеста“, казала је Павлова.

ЕИБ је обезбиједио и грант за техничку помоћ за убрзање модернизације црногорског националног образовног система кроз надоградњу, изградњу и реконструкцију образовне инфраструктуре. Грант ЕИБ-а ће, како је објаснила, покрити техничку и савјетодавну подршку за припрему пројеката и процес јавних набавки, као и за развој националних стандарда за супервизију и евалуацију.

Укупна вриједност грантова техничке помоћи из сопствених средстава ЕИБ потписаних за Црну Гору у прошлој години достигла је 3,3 милиона еура.

„Желим да поменем напредак у вези са жељезничком дионицом Бар-Врбница коју ЕИБ финансира са 20 милиона еура, допуњено грантом ЕУ од 20 милиона који се каналише кроз Инвестициони оквир за Западни Балкан. Инвестиције у жељезничку инфраструктуру на тој дионици резултирале су повећањем безбједности саобраћаја и квалитета услуге превоза терета и путника“, навела је Павлова.

Она је додала да ће пројекат директно користити 1,2 милиона путника годишње и широј економији олакшавањем трговине, регионалне интеграције и одрживог раста. То ће омогућити и постепен прелазак на еколошки прихватљивије моделе превоза.

„Овај пројекат је дио Економског и инвестиционог плана Европске комисије за који се очекује да ће мобилисати до 30 милијарди нових инвестиција и помоћи у спровођењу кључних пројеката у оквиру иницијативе Глобални излаз. То је нова европска стратегија за подстицање развоја паметне инфраструктуре широм свијета која доноси до 300 милијарди еура инвестиција“, казала је Павлова.

Она је рекла да су МСП у региону кредитно ограничени и да им недостају финансијска средства за декарбонизацију и дигитализацију свог пословања.

„У свим земљама Западног Балкана, према анкетираним фирмама, неповољни услови задуживања за МСП остају главна препрека њиховом развоју. Приступ финансијама за иновативне фирме и новооснована предузећа посебно је отежан због недостатка кредитне историје и ослањање на нематеријалну имовину, што је тешко колатерализовати“, саопштила је Павлова.

Истраживање ЕИБ-а о инвестицијама за регион централне, источне и југоисточне Европе указује да су кризе изазване сукобом у Украјини и пандемијом довеле до поремећаја у међународној трговини, узрокујући сметње у пословању.

„Неке од кључних препрека које компаније истичу су смањени приступ сировинама и услугама, као и поремећаји глобалне логистике. Фирме у тим земљама су прилично опрезне када су у питању будуће инвестиције. Као дугорочне препреке за улагања они помињу општу неизвјесност, високе трошкове енергије и недовољно квалификовано особље“, казала је Павлова.

Она је навела да би ЕИБ, како би помогла компанијама у рјешавању тих питања, развила различите финансијске инструменте, као што је кредитна линија за црногорске фирме за увођење енергетски ефикасних и климатски одрживих пројеката.

„Сљедећи корак је увођење подстицајног кредита у цијелом региону, укључујући Црну Гору, за подршку дугорочном запошљавању и стручном оспособљавању људи из угрожених друштвених група. Поред кредита, компаније ће добити финансијску награду на основу учинка, ако испуне специфичне циљеве за подстицање лидерства, запошљавања и могућности професионалног развоја за жене, младе људе и маргиналне групе које се често суочавају са препрекама на тржишту рада“, рекла је Павлова.

Она је додала да та врста финансијског инструмента одражава способност ЕИБ-а да привуче додатна билатерална и ЕУ средства која се баве праведном и друштвено инклузивном трансформацијом.

Павлова је саопштила да је Европски инвестициони фонд покренуо гаранцијски инструмент за развој предузећа и иновације на Западном Балкану, са покрићем гаранције од 60 милиона еура, која има за циљ да повећа приступ финансијама за око четири хиљаде малих предузећа у контектсу текуће кризе.

„Такође бих жељела да поменем нове финансијске инструменте у оквиру Европског фонда за одрживи развој (ЕФСД+) за пројекте који поспјешују повезаност у региону. Они имају за циљ да пруже финансијску и техничку подршку општинама, комуналним предузећима, независним произвођачима електричне енергије, локалним и међународним фирмама, МСП и комерцијалним банкама за пројекте из области обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, транспортне и дигиталне мреже“, казала је Павлова.

Она је додала да је Групација ЕИБ, коју чине ЕИБ и Европски инвестициони фонд, до сада обезбиједила близу 5,6 милијарди еура за приватни сектор у региону, што чини скоро 50 одсто укупног обима кредитирања у региону од почетка. Ти фондови су подржали раст, опоравак и трансформацију МСП широм региона, уз очување око 800 хиљада радних мјеста.

„За Црну Гору смо, у сарадњи са домаћим комерцијалним банкама и ИРФ-ом, издвојили 710 милиона еура за мала предузећа од почетка нашег пословања у земљи. Први кредит са ИРФ-ом смо потписали 2012. године и од тада смо, захваљујући нашој успјешној сарадњи, заједно испоручили укупно 520 милиона еура који су подржали 1,2 хиљада пројеката“, рекла је Павлова.

Она је саопштила да планирају да прошире активности у Црној Гори и региону у оквиру ЕИБ Глобал, у блиској сарадњи са локалним партнерима, Европском комисијом и другим међународним финансијским институцијама.

„Желимо да нашу стручност и финансије приближимо Црној Гори и прилагодимо нашу подршку специфичним потребама земље, такође кроз појачано локално присуство и потенцијално успостављање локалне канцеларије у будућности. Што се тиче специфичних сектора, видимо важност даље подршке МСП како би се прилагодили новом економском окружењу и приближили зеленијем, инклузивнијем и дигитализованијем моделу пословање“, рекла је Павлова.

Она је додала да планирају и да наставе са инвестицијама из области образовања, одрживог транспорта као што је жељезничка инсфраструктура, али и да прошире финансирање на здравствени сектор.