Политика

Мина [ Р.Б. ]

07. 10. 2022. 12:01   >>  12:02 9

РАЈЗИНГ РАЈНКЕ

Забрињава степен подјела у црногорском друштву

Црногорски лидери, који су пропустили да јасно и јавно осуде руску агресију на Украјину, показали су да не дијеле евроатлантске вриједности, казала је амбасадорка Сједињених Америчких Држава (САД) у Црној Гори Џуди Рајзинг Рајнке. Она је, на отварању 12. 2БС Форума у Будви, рекла да је забринута због степена подијељеност у црногорском друштву.

“Забринута сам више него икад. Вјерујем да мултиетичност и мултиукутруалност треба да буду снага Црне Горе. То треба да јој омогући да се ухвати у коштац са недаћама. И даље различитост видим као снагу Црне Горе. Поштовање различитости остаје у бити идентитета Црне Горе“, казала је Рајзинг Рајнке.

Према њеним ријечима, када друштво не толерише разлике, оно постаје ослабљено и неспособније да се суочи са изазовима.

Рајзинг Рајнке је подсјетила да је, када је почео њен мандате, ДПС 30 година владао Црном Гором.

“Грађани су у августу 2020. показали да желе промјене које ће донијети конкретне резултате за добробит бирача и, најважније, конкретне активности у борби против корупције. Августа 2020. године смо гледали демократију на дјелу", рекла је Рајзинг Рајнке.

Она је казала да је, када је Русија покренула рат против Украјине, безбедносна сарадња постала значајније него икад

“Права пријетња долази од владе која се партијски стави изнад државних интереса. Безбједна Црна Гора треба једнако да третира све грађане", навела је Рајзинг Рајнке.

Она је оцијенила да напад Русије није само напад на Украјину, већ на поредатк заснован на безбједности.

“Када имате агресора, немате редовно стање. Морамо наставити економски и дипломатски притисак на Русију и наставити да подржавамо Украјину”, истакла је Рајзинг Рајнке.

Она је похвалила одлуку Црне Горе да осуди лажни референдум Русије у Украјини, као и заједничку изјаву предсједника Мила Ђуакновића.

“Са друге стране, они црногорски лидери који су пропустили да јасно и јавно осуде руску агресију, показали су да не дијеле наше евроатлантске вриједности”, истакла је Рајнке.

Предсједница Управног одбора Атлантског Савеза Црне Горе, Милица Пејановић Ђуришић, сматра да су рефлексије агресије на Украјину јасно уочљиве у цијелом региону Западног Балкана, гдје Русија са врло разгранатом мрежом својих проxyја наставља са деструктивним активностима које имају за циљ дестабилизацију и угрожавања стабилности и сигурности региона.

Према њеним ријечима, додатно су мотивисани клеронационалистички и великодржавни идеолози и структуре које теже да регион врате у 90те.

„Наратив којим се доводе у питање демократска права, људска права и слободе, нашао је снажно упориште у нашем региону, уз значајан утицај на политичку динамику која се карактерише политичком нестабилношћу, уз јачање међусобних антагонизама са потенцијалом да доведу до угрожавања ионако крхког мира и стабилности у региону", рекла је Пејановић Ђуришић.

Она је упозорила да су недостатак демократских капацитета и слабе институције, као и мањак фокуса западних партнера, олакшали приступ актерима који кроз дестабилизацију региона Западног Балкана желе да додатно угрозе ЕУ и НАТО.

Пејановић Ђуришић је казала да је Црна Гора најочигледнији примјер, гдје се настоји креирати друштвени амбијент у коме ће бити доведен у питање грађански концепт, секуларизам и антифашистичке вриједности на којима почива савремена црногорска држава, а све са намјером да се доведе у питање одрживост Црне Горе као државе.

„Све нас мора забринути чињеница да је земља која је била најреалнији кандидат да постане наредна чланица ЕУ и која је деценијама имала улогу фактора стабилности у региону, у тако кратком периоду постала, дубоко поларизована и да се налази у озбиљној политичкој и институционалној кризи“, оцијенила је Пејановић Ђуришић.

Она је истакла да је Црна Гора недавно осјетила и разарајућу моћ сајбер напада, који је такође показао да црногорска администрација и инфраструктура није била припремљена како би државни системи били адекватно заштићени од такве пријетње.

Пејановић Ђуришић казала је да то свакако мора изазвати чуђење кад се има у виду чињеница да је држава од 2015. године изложена у континуитету таквим врстама напада у сајбер простору.

„Организовани криминал, корупција, дубоко укоријењен партитократски приступ у државној администрацији, присуство актера који за рачун других држава настоје да Црну Гору учине дијелом српског, руског, иног света, све је то допринијело креирању амбијента у коме је криза оваквих размјера уопште и била могућа“, рекла је Пејановић Ђуришић.

Она је казала да, уз чињеницу да након стицања независности нијесмо у довољној мјери били посвећени јачању демократије и институција у земљи, одговорност за тренутну ситуацију превасходно сносе политичке елите које се очигледно нијесу снашле у условима политичке транзиције након избора 2020. године.

„Тако су и питања попут реформи, које су предуслов за чланство у ЕУ, инфлације, енергетске кризе, климатских промјена, занемарена, па негативни извјештаји о напретку у приступању ЕУ не представљају изненадјење“, сматра Пејановић Ђуришић.

Она је казала да 24. фебруар, кад је почела отворена и ничим изазвана руска агресија на Украјину, означава крај једне ере, као и свјетске и европске архитектуре безбједности каква је успостављена након Другог Свјетског рата.

„Неки то називају и крајем савремене историје, за шта сигурно постоје ваљани аргументи имајући у виду сада већ јасну чињеницу да се суочавамо не само са нападом на Украјину, већ са директним покушајем да се доведу у питање укупне вриједности демократије, слободних појединаца и друштава“, оцијенила је Пејановић Ђуришић.

Он је рекла да се све то дешава у условима који су, нарочито последње двије деценије, оптерећени фундаменталним промјена у свјетској економији.

Пејановић Ђуришић казала је да у таквом већ прилично хаотичном окружењу руска инвазија на Украјину представља прекретницу за укупне политичке и безбједносне односе, међународну економију и глобални енергетски систем, са ефектима које није могуц́е ограничити на један регион или их задржати у географским границама једне земље.

„Далекосежне посљедице овог новог типа хибридног рата коме свједочимо укључују бројне елементе, међу којима су озбиљна хуманитарна криза, сајбер напади и економске потешкоц́е, као и дезинформационе и пропагандне кампање, геополитичке тензије око снабдијевања енергијом, уз латентну, све озбиљнију пријетњу од нуклеарног рата“, навела је Пејановић Ђуришић.

Она је рекла да, дјелујући са позиција рушења међународног поретка уз инсистирање на „сфери утицаја“ у свом сусједству и ефективно ограничавање суверенитета сусједних земаља, Русија оправдање за агресију тражи на погрешним адресама, демонизујући Запад, НАТО, САД.

„У таквом приступу, који је у потпуном нескладу са реалношћу, изгубила је из вида спремност украјинског народа да брани своју домовину, а посебно солидарност на глобалном нивоу у одбрани слободе и демократских вриједности“, сматра Пејановић Ђуришић.

Према њеним ријечима, јачање транс-атлантског савезништва управо и представља једну од најзначајнијих међународних реакција на украјинску кризу.

„НАТО се проширује, чланице су јединствене у односу према Русију, ресурси су увећани, чиме се и аргументацијиа о угрожености Русије од НАТО претворила у своју супротност“, навела је Пејановић Ђуришић.

Она је подсјетила да, заједно са својим партнерима, и Црна Гора снажно подржава Украјину, саосјећајући са жртвама и разарањима којима је украјински народ изложен.

„Вјерујем да грађани Украјине немају дилема у том погледу и да је управо то разлог што је Предсједник Зеленски спремно прихватио нашу иницијативу за учешће на овогодишњем Форуму, за шта му дугујемо посебну захвалност“, додала је Пејановић Ђуришић.

 

 

Пратите нас на

Коментари 9

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије