[ M.L.Б. ]

27. 12. 2022. 13:09   >>  20:13 4

СКУПШТИНА ПОДРЖАЛА

Уставни суд да утврди да ли је Ђукановић повриједио Устав

Скупштина Црне Горе подржала је Предлог за покретање поступка за утврђивање да ли је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић повриједио Устав. За тај предлог гласао је 41 посланик владајуће већине. Како је саопштила предсједница Скупштине Данијела Ђуровић предлог ће бити достављен Уставном суду, који и доноси коначну одлуку о томе да ли је предсједник државе прекршио Устав. Подсјетимо Уставни суд је тренутно у блокади.

Раније је укупно 41 посланик старе-нове парламентарне већине, поднио Скупштини Црне Горе Предлог за покретање поступка за утврђивање да ли је предсједник Црне Горе Мило Ђукановић повриједио Устав.

У Предлогу се наводи да "након изгласавања неповјерења 43. Влади Црне Горе 19. августа 2022. године, предсједник Црне Горе није предложио Скупштини мандатара за састав нове Владе".

"То је његова, стриктно прописана Уставом, обавеза и тиме је повриједио Устав, члан 95 став 1 тачка 5. Предсједник Црне Горе повриједио је члан 95 тачка 5 Устава Црне Горе јер није позвао на разговоре о мандатару за састав Владе све представнике политичких партија заступљених у Скупштини Црне Горе. Наиме позив нису добиле партије: Демос, Уједињена Црна Гора, Права Црна Гора, Радничка партија и Савез грађана ЦИВИС, а што је предсједник био дужан да учини", пише у Предлогу.

Како се наводи у документу "Ђукановић није позвао на разговор ни Миодрага Лекића који је договором парламентарне већине добио подршку 41 посланика да буде мандатар за састав нове Владе Црне Горе, а који је предсједник партије Демос и њен представник, што је како се наводи у Предлогу јасна повреда највишег правног акта".

"Такође, сасвим је неуставно његово позивање на потписе посланика као услов за предлог мандатара јер таква обавеза по Уставу не постоји. Из јавне подршке свих чинилаца парламентарне већине од 41 посланика, Ђукановић се могао недвосмислено увјерити да Миодраг Лекић има неспорну подршку да буде мандатар за састав Владе. Према томе, то је била општепозната ствар која се у праву додатно не доказује", пише у Предлогу.

Напомињу да је "предсједник Црне Горе обавезан да по Уставу предложи мандатара, а да је нарочито важно да конкретној особи повјери мандата када постоји горе наведена подршка кандидату, што он није учинио, већ неуставно одбио да га предложи, иако је имао јаван и очигледан увид у сагласност свих партија парламентарне већине око тог питања о чему га је 19. септембра 2022. године, дакле прије истека времена од 30 дана након изгласавања неповјерења влади Дритана Абазовића, у име свих странака парламентарне већине и 41 посланика, дописом обавијестио предсједник Нове српске демократије, Андрија Мандић".

"Посебно указујемо да је рок од 30 дана да предсједник додијели мандат дефинисан само након конституисања Скупштине, али не и након што Влада изгуби повјерење. Та чињеница је на крају, иако то није уставна обавеза потврђена и потписима 41 посланика, који су, такође достављени предсједнику Црне Горе 20. децембра 2022. године. Овим поступцима Мило Ђукановић је несумњиво повриједио Устав, те стога захтијевамо да Скупштина Црне Горе покрене поступак утврђивања да ли је предсједник Црне Горе повриједио Устав", пише у Предлогу који је раније поднио 41 посланик.

Скупштина је усвојила више измјена закона

Усвојен је и Закон о јаким алкохолним пићима, као и измјене и допуне Закона о патентима и измјене Закона о жигу.

Скупштина је одбила Извјештај о раду Агенције за електронске комуникације и поштанску дјелатност са финансијским извјештајем агенције и извјештајем о извршеној ревизији финансијских исказа Агенције за електронске комуникације и поштанску дјелатност независног ревизора за 2020. и 2021. годину;

Скупштина је усвојила и измјене Закона о спрјечавању нелегалног пословања, као и измјене Закона о рачуноводству.

Одбијен је и Финансијски извјештај са извјештајем о раду регулаторне Агенције за енергетику и регулисане комуналне дјелатности за 2020. и 2021. годину;

Скупштина је подржала финансијске планове са плановима рада за 2023. годину независних регулаторних тијела и то: Агенције за електронске комуникације и поштанску дјелатност, Регулаторне агенције за енергетику и регулисане комуналне дјелатности, Комисије за тржисте капитала и Агенције за електронске медије.