Т.Г. [ РСЕ ]

03. 02. 2023. 18:30   >>  18:34

543.175 ГЛАСАЧА

Несређен бирачки списак пред предсједничке изборе

Црна Гора улази у још један изборни процес, предсједничке изборе који су заказани за 19. март, са несређеним бирачким списком. На њима се, према посљедњим подацима Министарства унутрашњих послова, може изјаснити 543.175 грађана, што је за преко три хиљаде бирача више у односу на парламентарне изборе одржане 2020. године.

Према Заводу за статистику, у Црној Гори живи око 618.000 становника, што говори да су око 88 процената грађана - бирачи. Однос броја бирача и становника у земљама Европске уније у просјеку је 70 посто.

Управо несразмјера између броја бирача и укупног броја становника Црне Горе и дупло уписани бирачи, главни су проблеми бирачког списка, сматрају у Цетру за мониторинг (ЦЕМИ) који се годинама бави анализом и праћењем избора.

Гласање и у земљама региона

Дупло уписаним бирачима се сматрају они који су, осим у бирачком списку Црне Горе, и у бирачком списку друге државе.

Према процјенама ЦЕМИ-ја, дупло уписаних бирача који осим у Црној Гори, бирачко право остварују и у Србији, је између педесет и осамдесет хиљада.

"На тај проблем смо указивали годинама. Међутим, не постоји спремност држава региона да доставе податке о уписаним бирачима у њиховим државама, како би се упоређивањем видјело колико црногорских држављана истовремено остварује бирачко право и у Црној Гори и државама региона", каже Ана Ненезић, извршна директорка ЦЕМИ-ја.

У случају пресељења из Црне Горе, црногорски грађани имају законску обавезу да у МУП-у одјаве пребивалиште. Иако је то обавеза грађана, закон не прописује казне за непријављивање, каже Ненезић и додаје:

"Имате велики број грађана који нису у Црној Гори, а то никада нису пријавили."

Осим тога, дио грађана који се одселио, али не и одјавио из Црне Горе, у сусједним државама добио је држављанство и по том основу гласа у тим државама. Црногорски Устав не дозвољава посједовање два држављанства, осим у специфичним случајевима.

Одговарајући на питање може ли више десетина хиљада грађана који не живе у Црној Гори, утицати на политички резултат избора у тој земљи, Ненезић каже да је то очекивано:

"Постоји утицај јер је то значајан број. Државе региона се позивају на заштиту тајности података о личности, због чега не достављају Црној Гори потребну документацију, како би се ријешио проблем са дупло уписаним бирачима."

И доскорашњи замјеник предсједника Одбора за свеобухватну изборну реформу, Предраг Секулић из опозиционе Демократске партије социјалиста, препознаје тај проблем:

"У неколико наврата се у јавности могло чути да неки функционери парламентарне већине имају држављанство Србије. Да бисмо то могли да доведемо до краја, морали би да имамо сарадњу са, прије свега, државама из окружења јер се најчешће ради о држављанствима Србије или Босне и Херцеговине."

Ненезић проблем види и у чињеници да институције немају одговор на питања колико држављана живи ван Црне Горе, какав је њихов статус у тим земљама, колико их се трајно иселило, колико има пребивалиште и имају ли у тим земљама бирачко право.

Упитан број држављанстава предсједничких кандидата

Устав прописује да за предсједника Црне Горе може бити биран искључиво црногорски држављанин, који има пребивалиште у Црној Гори најмање 10 година у посљедњих 15 година.

Дио политичких партија је проблематизовао посједовање двојног држављанства код најмање два кандидата. Један је лидер покрета Европа сад Милојко Спајић, који се према сопственој јавној биографији у Црну Гору вратио из иностранства 2020. године. Други је актуелни лидер проруског Демократског фронта Андрија Мандић.

Због тога је Државна изборна комисија (ДИК) одлучила да се обрати Републичкој изборној комисији Србије како би се утврдило да ли Спајић и Мандић имају бирачко право и пребивалиште у тој држави.

МУП је покушао 2022. године да утврди постојање бирача који остварују то право и у другим државама региона.

Међутим, тај поступак је прекинут након што је Агенција за заштиту личних података Црне Горе упозорила да би се тиме прекршио закон којим се штите лични подаци, међународни принципи и стандарди и право на приватност црногорских грађана.

Од 2008. године 16.000 грађана није извадило ниједан нови документ

Појашњавајући несразмјерност између броја бирача и укупног броја становника у Црној Гори, Ана Ненезић указује да од 2008. године расте број бирача у бирачком списку, али да се број становника не повећава:

"Ми у бирачком списку имамо 16.000 грађана који од 2008. године нису извадили ниједан нови документ."

Она каже да ниједна институција није провјеравала да ли се ти људи налазе у Црној Гори.

"Имамо један број општина у чијем бирачком списку има 80 посто више уписаних него што има становника", наводи Ненезић додајући да такве нелогичне околности морају бити испитане.

Предраг Секулић из опозиционе ДПС проблем види у неблаговременом брисању преминулих из бирачког списка.

"Када неко премине добијете умрлицу, али државни органи не заврше посао како треба, не избришу преминулог из бирачког списка. То не значи да се изборни процес доводи у питање, јер у њихово име не може нико да гласа пошто имамо електронске провјере идентитета (са фотографијом) на бирачком мјесту."

Европска комисија је у посљедњем извјештају за 2022. годину констатовала да није постигнут никакав напредак кад је у питању изборна реформа, те да је посебно спорно питање дуплих бирача.

Нема свеобухватне ревизије за повећање повјерења јавности у бирачки списак, на примјер кроз спровођење теренских тестова.

Потребно је да надлежни органи темељно истраже "тврдње о двоструко регистрованим гласачима у једној или више земаља региона", наводи се у Извјештају Европске комисије за 2022. годину.

Током посљедњих локалних избора у Никшићу и Херцег Новом проблематизовано је постојање високог процента бирача који имају право гласа и у Србији. Према подацима ЦЕМИ, у Херцег Новом је било 2.500 бирача са правом гласа у Србији, а у Никшићу око хиљаду.