Мина [ Р.Б. ]

09. 02. 2023. 10:45   >>  10:40

ПОЗВАЛИ ИЗ ЦДТ-А

"Скупштина да не усваја предложене измјене Закона о имовини"

Центар за демократску транзицију (ЦДТ) позвао је посланике да не усвајају измјене и допуне Закона о одузимању имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу који је Влада упутила Скупштини, јер, како сматрају, оне неће дати резултате који су прокламовани када је припреман тај акт.

Замјеница извршног директора ЦДТ-а Биљана Паповић навела је да такав закон омогућава значајном дијелу оних коју су своју имовину нелегално стекли да мирно уживају у њој и да је додатно увећавају.

“Будући да је Влада заборавила предизборна обећања дата грађанима да ће бити усвојен закон који ће омогућити преиспитивање свих оних чији начин живота и имовина значајно превазилази њихова примања, позивамо Скупштину да она то уради”, казала је Паповић.

Како је саопштила, потребно је основати радно тијело Скупштине које ће у транспарентној процедури уз поштовање мишљења релевантних међународних институција припремити нови закон и испунити предизборно обећање, односно омогућити враћање држави онога што је од ње отето.

Према ријечима Паповић, Скупштина треба да омогући на закону засновано широко преиспитивање јасних разлика које постоје у стилу живота и прихода многих бивших и садашњих државних функционера и њима блиских тајкуна.

“Поступак је потребно поставити на начин да сви чија имовина одудара од примања морају имати терет доказивања поријекла те имовине пред надлежним државним органима. Кратко речено, треба нам закон који ће донијети неопходну и обећану правду”, каже се у саопштењу.

Како се додаје, предлог закона који је Влада упутила Скупштини на усвајање није никаква гаранција да ће се правда и задовољити.

“Како су ЦДТ и колеге из невладиног сектора и раније упозоравали, тај предлог није усклађен са правним системом и чак може да угрози и постојећи систем одузимања имовинске користи стечене криминалном дјелатношћу”, рекла је Паповић.

Она је саопштила да забрињава што је начин припреме тог закона карактерисала потпуна затвореност Владе и несклоност да чују другачије мишљење, што није својствено демократским друштвима.

Паповић сматра да је, поред тога, прилично јасно да је његову припрему пратило и игнорисање мишљења Европске комисије, јер је према њиховој оцјени, потребно преиспитати тај акт кроз процес јавних консултација и консултација са представницима правосуђа.

Она је навела да, упркос томе, Влада у међувремену није покренула потребне консултације са домаћом и међународном јавности.

“Подсјећамо на нашу анализу предлога закона, која показује да постоји значајна опасност да одузимање имовине стечене криминалном дјелатношћу буде неспроводиво у пракси”, рекла је Паповић.

Она је појаснила да је концепт трајног одузимања имовине од особа које су само осумњичене за одређена кривична дјела али не и правоснажно осуђене, изузетно споран са аспекта поштовања основних људских права.

Како је Паповић навела, упитно је да се може сматрати да је нека имовина стечена криминалном дјелатношћу, а да то није претходно утврђено у кривичном поступку.

Према њеној оцјени, предлог закона уводи одузимање користи стечене у периоду десет година прије или послије извршења кривичног дјела, што је спорно с аспекта уставног принципа забране повратног дејства закона.

“Иако се званичници Владе позивају на искуство Словеније, подсјећамо да је управо у Словенији Уставни суд укинуо поједине одредбе тамошњег закона јер су биле супротне принципу забране повратног дејства”, рекла је Паповић.

Она је додала да је крајње недовршена идеја премјештања одузимања имовине стечене криминалном дјелатношћу у парнични поступак.

Како је саопштила, врло су могуће правно апсурдне ситуације да се у парничном поступку утврди да је одређена особа имовину стекла криминалном дјелатношћу, док је и даље у току кривични поступак.

“Или, да се у парници трајно одузме имовина јер је стечена криминалном дјелатношћу, а да се кривични поступак оконча ослобађајућом пресудом”, казала је Паповић.

Она је саопштила да та и друга питања стварају озбиљан ризик да се усвоји закон за који ће се касније утврдити да није у сагласности са Уставом и међународним уговорима, а временом се може отворити и питање накнаде штете.

“Тако умјесто доприноса борби против корупције и организованог криминала, овај би се закон могао претворити у своју супротност”, закључила је Паповић.