Objavila: M.M.Lj.

CPU OCJENJUJE

Integracije nemoguće bez boljih saobraćajnica

Integracije Crne Gore u evropsku porodicu nije moguće sprovesti bez fizički ostvarenih konekcija putem kvalitetnih drumskih I željezničkih saobraćajnica, uspostavljenih vodenih puteva I razvijenih vazdušnih mostova, smatraju iz ​Crnogorske panevropske unije.

Upravo tim saobraćajnicama, kako su naveli u saopštenju, kretaće se ljudi, robe, ideje, ali I kulturne I civilizacijske poruke iz Crne Gore i ka njoj.

“Da li je aktuelna saobraćajna infrastruktura Crne Gore na tom nivou da može biti integrisana u evropske saobraćajnice? Nažalost, realnost nam kaže da nije. Neslavan rekord da smo jedina ex SFRJ zemlja bez metra autoputa, da smo prepoznati po veoma sporoj I nekomfornoj željeznici, da je pomorstvo na nivou 60-ih godina prošlog vijeka, a da je naš aerodrom u Tivtu, koji je zamišljen kao receptive za milione turista („VrataJadrana“) jos bez noćnih letova, tj.zavisi od položaja sunca u datom trenutku”, piše u saopštenju.

Iz  ​Crnogorske panevropske unije  kažu das u svjesni da je ulazak u evropsku porodicu ostvariv isključivo uz veliki i naporan rad ne samo u kabinetima, već I na terenu.

“Uslov da se sprovede rad na terenu podrazumijeva da su kabineti I administracija završili na vrijeme svoje obaveze, tj. da su izradili planove, zaključili ugovore, sproveli tendere I dali zeleno svjetlo za radove. Da li je naša administracija sve ovo završila, a ako nije, da li je neko od njih odgovoran?”, navodi se u saopštenju.

Kroz Berlinski proces (Berlin, Beč i Pariz) pažljivo se prati napredak u transportnoj infrastrukturi zemalja Zapadnog Balkana.

“Treba da budemo svjesni da niko iz briselske administracije ili iz EU zemalja neće potezom olovke završiti neku saobraćajnicu ili uvesti neku novu konekciju sa EU. Takođe se moramo pogledati u oči i reći da pomorsku liniju Bar-Bari, noćni voz Podgorica-Beograd, frekventne letove ka Cirihu, Parizu i Frankfurtu i semafore na našim magistralnim putevima nijesu uvele evropske birokrate, već da je to naših ruku djelo. Statistika je neumoljiva I ona kaže sljedeće:

U drumskom saobraćaju - Crna Gora sa 639.000 tona prevezene robe u 2015. znatno je iza, recimo, Makedonije koja je u 2015. Godini prevezla 3,9 miliona tona robe u drumskom saobraćaju.

U željezničkom transportu, u kategoriji putničkih kilometara,Crna Gora je sa svojih 76 miliona znatno iza Makedonije koja ima 154 miliona putničkih kilometara, dok je Slovenija ekstremno daleko sa svojih 620 miliona putničkih kilometara.

U pomorskom saobraćaju Crnu Goru možemo uporediti sa susjednom Albanijom. I dok se preko crnogorskih luka u 2015.godini prevezlo 1,3 miliona tereta, albanska luka Drač je te iste godine imala promet od 3,3 miliona tona robe”, navode iz  Crnogorske panevropske unije.​

Čak i u vazdušnom saobraćaju, kako kažu,  Crna Gora je po broju prevezenih putnika u 2015. godini iza zemlje kandidata za ulazak u EU - Makedonije.

“Iako se predstavljamo kao turistički atraktivna zemlja Makedonija,koja se još pozicionira na evropskim turističkim mapama i koja nema niti more niti tradiciju,uspjela je da preveze preko svoja dva aerodroma Skoplje i Ohrid isti broj putnika kao Crna Gora. Takva je situacija sa aerodromom Priština preko kojeg se prevozi godišnje putnika koliko preko oba crnogorska aerodroma. Ovo su argument i činjenice koje se ne mogu osporiti jer su zvanični podaci”, navodi se u saopštenju.

Evropska komisija je 2004. Potpisom šest zemalja iz Jugoistočne Evrope formirala regionalnu transportnu organizaciju (SEETO) sa ciljem da razvija I ubrza evropsku mrežu TEN-T ka region Jugoistočne Evrope u kojem je I Crna Gora.

“Crna Gora trenutno nema niti jedan projekat koji ispunjava uslove inansiranja od strane SEETO. Napomenimo da je trenutno u region aktivan 21 projekat sa budžetom od 2,7 milijardi eura. Kako će se I na koji način Crna Gora integrisati u evropske saobraćajnice, ako projekti nijesu zainteresovali investitore? Kosuinstitucije koje prave projekte i slijedi li Crnoj Gori osim rekonstrukcija saobraćajnica i temeljna rekonstrukcija administracije odnosno odgovornih u nadležnim institucijama?”, pitaju iz Crnogorske panevropske unije .

Oni napominju da je nedavno Vlada Crne Gore (2.februar 2017) usvojila Informaciju o inicijativi za osnivanje transportne zajednice u regionu Zapadnog Balkana i formirala tim za vođenje pregovora da bi ubrzala realizaciju tog projekta.

“Paradoksalno je, ali istog dana potvrđena je informacija da je izvođaču radova autoputa isplaćeno 171.2 miliona eura,a od toga na osnovu definisane metodologije mjerenja elemenata za plaćanje i za obim stvarno izvedenih radova u 2016. Godini isplaćeno je 9,29 miliona eura. Svima je jasno da je nivo izvršenih radova izuzetno nizak. Identične situacije imamo u ostalim projektima saobraćajne infrastrukture. Uostalom,poglavlje 21 Trans-evropske mreže otvoreno je 22. juna 2015. godine, a danas je februar 2017. Da li smo dobili ili izgubili vrijeme?”, pitaju iz ove organizacije.