Nemanja Živaljević, TVCG

64 INSTITUCIJE PODSTANARI

Država za zakup plaća 9,5 miliona

Crnogorski budžet je za ovu godinu projektovan tako da će se za zakup objekata, zemljišta i opreme, platiti skoro 9 i po miliona eura, tj. praktično ukupni budžeti ministarstava turizma i zdravlja zajedno. U NVO sektoru kao veliki problem u ovom izdvajanju vide to što jedinstveni registar državne imovine nije popunjen, iako je trebalo da bude funkcionalan od 2009. godine, pa se ne zna na osnovu čega se prave projekcije u budžetu. Predlažu da Vlada izvrši pritisak na nadležne organe, ali i da treba razmišljati o gradnji objekata.

U ovom trenutku su podstanari 64 Vladine institucije, saopšteno je TVCG  iz Uprave za imovinu. 

"Vlada Crne Gore na mjesečnom nivou izdvaja 168.640,00€ za zakupe objekata/poslovnih prostorija", kazali su iz Uprave.

Tako ispada da na godišnjem nivou Vlada za rentu daje 2 miliona 23 hiljade i 680 eura. Ipak, mnogo ozbiljnije zvuči podatak da je budžetom za ovu godinu za zakup objekata, opreme i zemljišta opredijeljeno skoro 9 i po miliona eura.  

"Ono što je interesantno jeste da je ovo višemilionska cifra koja se negdje u kontinuitetu izdvaja dugi niz godina. Institut posjeduje podatke o ovim izdvajanjima. Od 2011. pa do danas. Ono što smo mi vidjeli jeste da se u prosjeku oko 8 do 9 miliona eura za zakup objekata izdvaja na godišnjem nivou", kazala je Ivana Bogojević iz Instituta Alternativa.

To znači da se za zakup daje onoliko koliko je budžetom npr. zajedno opredijeljeno za ministarstva održivog razvoja i turizma i zdravlja. Bogojević smatra da je praksu plaćanja visoke rente moguće riješiti.

"Bolje uložiti u izgradnju objekata koji mogu trajno, na duže staze, da služe potrebama organa javne uprave, nego što bi od istih ovih cifara profitirali određeni subjekti", kaže Bogojević.

Podsjetimo, tokom 2013. godine Poreska uprava je na osnovu otplate poreskog duga imovinom sklopila ugovore sa dužnicima, čime je država dobila priliku da nastani svoje organe. 

"Mogućnost plaćanja poreskog duga imovinom iskoristila su 22 poreska obveznika, čime je naplaćeno ukupno 19.258.375,80 €", saopštili su iz Poreske uprave.

Ipak, za sada nemamo podatak koliko je organa ušlo u preuzete poslovne prostore. Od Uprave za imovinu ranije smo zatražili i podatak o broju automobila koje koriste organi javne uprave. Ipak, jedinstveni registar državne imovine je na 50 procenata popunjenosti, pa nisu mogli da nam ih dostave. Upravo u nefunkcionisanju ovog registra u Institutu alternativa vide najveći problem. 

"Mi u 2017. godini ne znamo šta naša država posjeduje od pokretne i nepokretne imovine. Kad upotpunimo registar državne imovine i kada mi učinimo da ovaj mehanizam operativan na taj način da nam pomogne da tražimo racionalno rešenje u trošenju ovih sredstava, tek tada ćemo moći da procijenimo zapravo dalje buduće troškove", kazala je Janjušević. 

Iz Instituta alternativa smatraju da bi Vlada morala da izvrši pritisak na Upravu za imovinu, ali i ostale državne i organe lokalne samouprave kako bi dostavili podatke o svojoj umovini.