Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Подешавaња

Умањи / Увећај

Изаберите тему

Основна тема
Црно/бијела тема
Инверзна тема

Društvo

М.М.

29. 09. 2023. 09:40 >> 09:45

U CRNOJ GORI

Od bolesti srca godišnje oboli više od 1.000 osoba

Podaci Instituta za javno zdravlje Crne Gore pokazuju da u Crnoj Gori od akutnog koronarnog sindroma (AKS) akutni infarkt miokarda i nestabilna angina pektoris godišnje obolijeva više od 1.000 osoba koje su najčešće u radno-aktivnoj dobi, te komplikacije bivaju usložnjene ekonomskim implikacijama (komponentama).

Obilježavanje Svjetskog dana srca ima za cilj da ukaže populaciji da i pored toga što su oboljenja srca i krvnih sudova preventabilnog karaktera i dalje predstavljaju osnovni uzrok obolijevanja i prijevremenog umiranja.

"Ove bolesti odnose 17,9 miliona života svake godine i učestvuju sa 31 odsto u strukturi svih smrtnih slučajeva u svijetu. U Evropi, prema procjenama Svjetske zdravstvene organizacije, bolesti srca i krvnih sudova učestvuju sa preko 50 odsto u ukupnom mortalitetu, a od toga polovina umire od akutnog koronarnog sindroma", saopštili su iz Instituta za javno zdravlje IJZ.

Navode da u Evropi, prema procjenama Svjetske zdravstvene organizacije, bolesti srca i krvnih sudova učestvuju sa preko 50 odsto u ukupnom mortalitetu, a od toga polovina umire od akutnog koronarnog sindroma.

“Prema poslednjim dostupnim podacima Registra akutnog koronarnog sindroma broj slučajeva obolijevanja od ove bolesti iznosio je 1420. Polna distribucija oboljelih ukazuje na veću zastupljenost muškaraca u strukturi obolijevanja od AKS, jer podaci pokazuju da je prijavljeno 892 slučaja AKS muškog pola (63 odsto) i 528 slučajeva AKS ženskog pola (37 odsto)”, poručuju u saopštenju. 

Broj umrlih od AKS iznosio je 214, pri čemu je skoro dva puta više umrlo osoba muškog pola (63,6 odsto) u odnosu na osobe ženskog pola (36,4 odsto). Najviše umrlih, njih 75,2 odsto, pripadalo je starosnoj grupi iznad 65 godina. Osnovni uzrok smrti je kod 95,8 odsto osoba bio akutni infarkt miokarda, dok je 4,2 odsto umrlo od nestabilne angine pektoris.

“Kardiovaskularne bolesti (KVB) klinički se manifestuju, najčešće u srednjem i starijem životnom dobu, nakon mnogo godina nezdravog načina života (nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, upotreba duvana, štetna upotreba alkohola) i prisustva faktora rizika (povišena vrijednost masnoće u krvi, povišen krvni pritisak, povišena vrijednost šećera u krvi, prekomjerna težina)”, napominju u IJZ.

Međutim, dodaju, sve češće se ova oboljenja evidentiraju i kod pripadnika populacije mlađe životne dobi.

“Dokazano je da prestanak upotrebe duvana, smanjenje soli u ishrani, konzumiranje više voća i povrća, redovna fizička aktivnost i izbjegavanje štetne upotrebe alkohola smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti. Ključnu ulogu za motivisanje ljudi da usvoje i održe zdravo ponašanje imaju zdravstvene politike koje bi bile usmjerene na stvaranje povoljnog okruženja koje bi podržalo izbor zdravih životnih stilova. Srce je jedini organ koji možemo čuti i osjetiti. Ono je prvi i posljednji znak života. Jedna je od rijetkih stvari koja ima potencijal da ujedini sve nas kao ljude. Ovo je prilika da svi zastanu i razmisle kako najbolje da iskoriste srce za čovječanstvo, za prirodu i za sebe”, istakli su iz IJZ.

Širom svijeta široko varira pristup liječenju i podršci za bolesti srca i krvnih sudova. Preko 75 odsto smrtnih slučajeva od kardiovaskularnih bolesti se dešava u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, ali pristup liječenju može biti problem bilo gdje. Uključujući se u globalne događaje kao što je Svjetski dan srca, kao i lokalne aktivnosti, osnaženi smo da širimo svijest i pomažemo da se promijeni život čitavog čovječanstva.

“Zagađenje vazduha je odgovorno za 25 odsto svih smrtnih slučajeva od KVB, odnoseći sedam miliona ljudskih života godišnje. Svako od nas može doprinijeti zdravijoj planeti na svoj način, bilo da se radi o neposrednijim radnjama poput hodanja ili vožnje bicikla umjesto putovanja automobilom ili dugoročnijim naporima, kao što je podrška unapređenju mjera o čistom vazduhu i zaštiti životne sredine”, ističu iz IJZCG. 

Stres može udvostručiti rizik od srčanog udara. Vježbanje, meditacija i dovoljno kvalitetnog sna pomažu u smanjenju nivoa stresa. Odupirući se štetnim uticajima i lošim navikama koje izazivaju stres, možemo maksimalno povećati zdravlje našeg srca.

“Institut za javno zdravlje Crne Gore podržaće Svjetski dan srca promovisanjem ovog događaja na Sajmu medicine kroz ključne poruke kao i na svom sajtu i putem društvenih mreža. Izazivamo vas da, bar na ovaj dan hodate, trčite ili vozite bicikl u vašem gradu rutom koja bi bila u obliku srca. Koju god udaljenost da pređete, svaki korak je važan za zdravlje vašeg srca”, zaključuju u saopštenju. 

Пратите нас на

Коментари0

Остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГВише
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара. Мање

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије

Најчитаније