Žabljak
Vedro
15.2 °C
Pljevlja
Vedro
19.9 °C
Herceg Novi
Vedro
22.1 °C
Nikšić
Vedro
21.3 °C
Cetinje
Vedro
20.2 °C
Bar
Vedro
18.8 °C
Podgorica
Vedro
24.9 °C
Ulcinj
Vedro
21.6 °C
Kolašin
Vedro
18.3 °C

Izoštreno

ŽELEZNICE SRBIJE 08. 05. 2013. 08:00   >>  08:00 0

ŽELEZNICE SRBIJE

Ivan Cvejić: Voz bez voznog reda

Prosečna brzina vozova na prugama u Srbiji je 42 kilometra na sat. Zato se danas železnicom u Srbiji prevozi onaj kome ni u drugoj deceniji 21. veka nije važno da li će krenuti i stići na vreme, da li će putovanje biti bezbedno i da li će biti udobno.

 

Jedan poznanik, Japanac, već skoro dve godine živi u Beogradu, ali i dalje ne može da prihvati činjenicu da u Srbiji železnica praktično ne postoji kao vid prevoza putnika. Njemu je to jasno i ne sumnja u to što je čuo i u šta se i sam uverio putujući vozom, ali jednostavno ne može da razume kako uopšte funkcioniše zemlja u kojoj ljudi jedva da koriste voz kao prevozno sredstvo.

Nedavno je više od 20 ljudi povređeno u sudaru dva voza u tunelu između Zemuna i Novog Beograda i, kao što obično biva, odmah se pojavio vic koji kaže da je sreća što je železnica u Srbiji u ovakvom stanju i što vozovi idu 20 na sat, jer da voze 150 km na sat, kao svuda u Evropi, u tunelu kod Tošinog bunara bilo bi poginulih na pretek.

Nisu još poznati rezultati istrage, sama uprava Železnice nije se dugo oglasila posle sudara, uglavnom, sve u vezi sa tim incidentom bilo je nekako železnički traljavo i neuredno, baš kao u filmovima Živojina Pavlovića.

Statistika možda i ne daje pravo na zaključak da u Srbiji niko ne putuje vozom. Tvrdi se, naime, da se ovako godišnje preveze 5,5 miliona ili oko devet miliona ljudi, zavisno od izvora podatka. Ali šta je to u odnosu na oko 80 miliona koliko se svake godine preveze autobusom?! Uglavnom, tek osam odsto svih onih koji su putovali tokom godinu dana učinili su to mileći srpskim prugama.

Dakle, železnicom se danas prevozi onaj kome ni u drugoj deceniji 21. veka  nije važno da li će krenuti i stići na vreme, da li će putovanje biti bezbedno i da li će biti udobno. Moguće je da je tom „tipskom“ putniku železnicom bitno jedino to što je putovanje jeftino.

Ni u velikom gradu, kakav je Beograd,  retki su oni koji se prevoze železnicom. Metroa još nema, iako su početak njegove gradnje još pre godinu-dve najavili gradska uprava i partneri iz francuske kompanije Alstom. Biće, valjda, i tog čuda jednog dana, jer bez nezavisnog, železničkog gradskog transporta nema rešenja za saobraćajne gužve u gradu, jednom od retkih u Srbiji čija populacija iz godine u godinu raste.


  

Prosečna brzina vozova na prugama u Srbiji je 42 kilometra na sat, to je sporije nego što je bilo pre nekoliko decenija. Relacije izmedju najvećih gradova, povezanih železnicom, prevaljuju se gotovo jednako sporo kao i pre jednog stoleća. Do Niša je, naime, od Beograda vozom potrebno više od pet sati, a automobilom pa čak i autobusom tu razdaljinu prevaljujete za duplo kraće vreme. 

Železnica je apsolutni šampion u ekološkoj prihvatljivosti u konkurenciji sa ostalim transportnim sredstvima, a to je u Evropi već decenijama jedan od najbitnijih kriterijuma za izbor prevoznika. Polovina stanovništva EU je, prema istraživanju iz 2010. za račun Evropske komisije, reklo da je zadovoljno svojom železnicom. Sličnog istraživanja nije bilo u poslednje vreme u Srbiji, ali rezultati mogu i sada da se prilično precizno pretpostave i sigurno bi bili negativni. Pouzdano, najveći broj građana Srbije rekao bi da ne može ništa da kaže o železnici, jer je jednostavno – ne koristi!

Kako je železnica uspela da dodje na ovako niske grane, s kojih je ni ogromna ulaganja, vredna više milijardi evra, ne mogu podići na nivo uporediv s drugim evropskim zemljama? Zašto je taj državni monopol već decenijama simbol za „rupu bez dna“ i, kako se sada kaže – najveći korisnik „državne pomoći“, odnosno subvencija?


 

Tek sada se nagoveštavaju promene u tom sistemu koji je godinama i decenijama donosio samo gubitke. U Skupštinu je, na raspravu, stigao zakon koji uvodi tržišne uslove i konkurenciju i u železnički saobraćaj, a od dinosaurusa pravi nekoliko preduzeća koja bi trebalo da efikasnije upravljaju sistemom. Uz to, Železnica je korisnik jednog od pojedinačno najvećih zajmova koje je u poslednje vreme uzela Srbija, a uzela ih je podosta. Reč je o čuvenom ruskom kreditu od 800 miliona evra, koji će u potpunosti biti utrošen na obnovu železničke infrastrukture, pre svega na Koridoru 10 i na pruzi Beograd-Bar. 

Da li će te organizacione promene, uz ulaganja koja nisu mala, vratiti putnike u vozove? Možda hoće. Možda će se sve to obistiniti tek kada u samoj železnici postane nezamislivo da se međunarodnom kreditoru plaćaju milionski penali samo zato što zbog javašluka nije iskorišćen povoljni zajam! A to se upravo dogodilo u Železnicama Srbije, koje su platile oko dva miliona evra Evropskoj banci za obnovu i razvoj, jer nisu realizovale njen kredit od oko 200 miliona evra. Železničarski traljavo i neuredno.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Pravila komentarisanja sadržaja Portala RTCG
Poštujući načelo demokratičnosti, kao i pravo građana da slobodno i kritički iznose mišljenje o pojavama, procesima, događajima i ličnostima, u cilju razvijanja kulture javnog dijaloga, na Portalu nijesu dozvoljeni komentari koji vrijeđaju dostojanstvo ličnosti ili sadrže prijetnje, govor mržnje, neprovjerene optužbe, kao i rasističke poruke. Nijesu dozvoljeni ni komentari kojima se narušava nacionalna, vjerska i rodna ravnopravnost ili podstiče mržnja prema LGBT populaciji. Neće biti objavljeni ni komentari pisani velikim slovima i obimni "copy/paste" sadrzaji knjiga i publikacija.Zadržavamo pravo kraćenja komentara.

Da biste komentarisali vijesti pod vašim imenom

Ulogujte se

Novo