[ Beta, objavila B.B. ]

ISTRAŽIVANJE EK

Građani EU uglavnom nijesu za proširenje

Većina građana Evropske unije protivi se proširenju novim članicama u narednim godinama, dok istovremeno u zemljama kandidatima i dalje preovladava podrška članstvu u EU i uvjerenje da bi to bilo korisno, pokazuje najnovije istraživanje Eurobarometar koje sprovodi Evropska komisija.

Istraživanje, u koje je uključeno i pet zemalja kandidata za članstvo u EU, pokazalo je da većina građana Srbije, 42 odsto, smatra da bi članstvo u EU bilo dobra stvar. 

U Albaniji je čak 93 odsto učesnika ankete ocijenilo da bi članstvo bilo dobro, a svega jedan odsto ima negativan stav.
U ostalim zemljama sa statusom kandidata, članstvo u EU pozitivnim smatra 58 odsto Makedonaca, 45 odsto Crnogoraca i 35 odsto Turaka.

U samoj EU, međutim, proširenje novim članicama u narednim godinama podržava 43 odsto građana, a protiv je 45 odsto.

Gledano pojedinačno po članicama, najviše podrške proširenju ima u Španiji (71 odsto), Poljskoj i Litvaniji (66 odsto), Rumuniji (65 odsto), Mađarskoj (62 odsto) i Hrvatskoj (61 odsto). Najveći protivnici su Finska (64 odsto), Francuska (62 odsto), Njemačka (61 odsto) i Austrija (58 odsto).

Pitanje da li su za proširenje EU postavljeno je i građanima u zemljama kandidatima, i najviše pozitivnih odgovora bilo je u Albaniji (83 odsto), za njom slijede Makedonija (77 odsto), Crna Gora (62 odsto), Srbija (56 odsto) i Turska (36 odsto).

Upitani koji je najveći izazov sa kojim se njihova zemlja suočava, najviše građana Srbije, njih 39 odsto, smatra da je to ekonomska situacija, a za njom, sa po 24 odsto, slijede kriminal i rast cijena i životnih troškova. Pored Srbije, ekonomska situacija je, sa više od 30 odsto, i najveći razlog zabrinutosti stanovnika Grčke, Kipra, Albanije, Turske i Makedonije.

Istraživanje koje sprovodi Evropska komisija i koje je objavljeno 21. decembra, pokazalo je da je na nivou 28 zemalja članica EU, 47 odsto građana sklono da vjeruje štampanim medijima, 46 odsto im ne vjeruje, dok je sedam odsto neopredijeljeno.

U slučaju radija prosjek onih koji vjeruju tom mediju na nivou EU iznosi 59 odsto, a za televiziju je 50 odsto. Radiju ne vjeruje 34 odsto, a televiziji 46 odsto Evropljana.

Istraživanje je pokazalo da najveće povjerenje u medije, od članica EU, imaju skandinavske zemlje, Holandija, Njemačka i Austrija, a najmanje Grčka, Bugarska, Kipar, ali i Velika Britanija, gdje štampanim medijima vjeruje samo 28 odsto građana.

U oblasti informisanja, najmanje povjerenje u EU uživaju internet, sa 32 odsto, i društvene mreže sa svega 19 odsto, ali je taj postotak u Srbiji viši i iznosi 35, odnosno 25 odsto.

Kada je riječ o političkim partijama, ni u zemljama članicama ni u zemljama kandidatima to povjerenje ne prelazi 50 odsto, pri čemu je prosjek na nivou EU 18 odsto, a u Srbiji 13. Partijama najviše vjeruju Holanđani i Šveđani, 44 odsto i 41 odsto, a najmanje Grci, Španci i Francuzi, gdje je taj postotak jednocifren.

Nacionalnim vladama u 28 članica EU u prosjeku vjeruje 35 odsto građana, a ne vjeruje im 59 odsto.

Pozitivnu sliku o EU ima 43 odsto ispitanih u zemljama članicama, što je tri odsto više nego na proljeće 2018. godine. Jedna petina ima negativnu sliku, 36 odsto neutralnu, a jedan odsto ispitanih nije se izjasnilo.

U svih 28 zemalja članica većina građana se osjećaju kao građani EU, a u prosjeku taj postotak iznosi 71 odsto, pri čemu je najviši u Luksembugu, 89 odsto, a najniži u Bugarskoj, sa 51 odsto.

Na pitanje "šta za vas lično znači EU", na koje je bilo moguće dati više odgovora, u zemljama Unije za većinu građana to su bili odgovori "sloboda putovanja, školovanja i zaposlenja bilo gdje u EU", "mir", "euro" i "kulturna raznolikost".

Standardni Eurobarometar za jesen 2018. godine sproveden je između 8. i 22. novembra na uzorku od 32.600 ljudi širom EU, u zemljama kandidatima Albaniji, Crnoj Gori, Makedoniji, Srbiji i Turskoj, i u nepriznatoj Turskoj republici sjeverni Kipar.