26. 03. 2023. 08:33   >>  13:22

УДАР НА ЗГРАДУ ЦНП-А

Лопатом на културу

Чињенице говоре саме за себе. Сирови ритуал. Директор Црногорског народног позоришта Марка Баћовић се усудио да раднике са градилишта у Бокешкој улици који су демолили плато испред зграде, с намјером да обезбиједе напајање струјом зграде која ниче преко пута, пита: Што то радите људи? Вербално су га напали. Један га је хтио намлатити дршком од лопате.

Пише: Влатко Симуновић

Зашто се то десило? У историји позоришта Роналд Харвуд пише да позориште посједује способност да мијења друштво, те да је због тога театар под оштром присмотром демократске државе, а тоталитаристичке владе њим управљају. Он тврди да позориште “посједује и моћ да повремено благосиља друштво и један тајанствен дар да открије, предосјети или измијени колективну свијест”. Ако се добро сјећам, тамо је казано да и позориште, срећом, не мора стално да гура до ивице људског искуства.

У том контексту што говори дршка од лопате над главом господина Баћовића? Открива колективну свијест и да смо заспали и застрашени. Открива да нам је суђено да “гурамо до граница људског искуства”. Један мучки атак на интенгритет и достојанство Црногорског народног позоришта емитује поражавајуће, ужасавајуће симболичне поруке. Адресиране су комплетном друштву. Та лопата у руци која се устремила на глумца и управника националне театарске куће, свима који вјерују у надмоћ културе поручује да праве рачун без крчмара. Нијесмо људска заједница која се руши. Она је порушена. Моћ може да ради што хоће. Култура је прошлост.

Ко се због те поруке бунио неколико дана уназад? Ко козистентно брани Црногорско народно позориште? Управници, глумци и глумице, неколико пријатеља који су напустили своја мјеста за столовима барова у улици Бокешкој и придружили им се. И тачка. Мук. Помало је тужно. Изостанак бурне рекције и шутња национални тетар гурају у пустињу. Инвеститор и извођач радова понашају као неко ко мисли да не треба поштовати правила здравога разума. Прво од тих правила каже - ред је ред. Ако њихова мучка, у недјељу, на нерадни дан започета акција на мерменим плочама застртом платоу Црногорског народног позоришта заврши без адекватне казне, грађани ће добити поруку да сви могу да нас шамарају и узму од нас што год им треба.

Ко смо то ми? Казујући то што мора бити речено рјечником и метафорама Грчке и Рима из којих се на нас излио океан културе - слободни људи који поручују варварима да за капителе наших храмова не смију везивати своје коње.

Црногорско народно позориште политика јесте немилице употребљавала и злоупотребљавала. Давало је погрешне резултате. И њему се одавно није десилио ништа жестоко и живо. О том по том. Жестока и жива мора бити одбрана достојанства његовог ансамбла и управитеља који, немоћни, примају ђон у лице од свијета који им руши фундаментално право одбране радног и духовног простора. Театар је прибјежиште. Инвестор и извођач радова на градилишту у улици Бокешкој упадом у посјед Црногорског народног позоришта показали су колика је немоћ културе. Ту лопату у руци несретног радника усмјерава њихова бахатост и свемоћ. Грађевински радници руше. Наредбодавци се не оглашавају. Постоји ли у том њиховом свијету иза дебелих врата ријеч - извини? Има ли за њих било што вриједност, а да то није новац?

У тишини завршавају посао. Прешли су границу. Има дана. Ударили су у темеље.

Новинар Блажо Давидовић, пред сумрак живота и лишен илузија записао је “живот је бокс, а није балет”. Скандалозни упад у посјед Црногорског народног позоришта, за сваког ко није наштелован игнорант, има разоран изражајни потенцијал. Прст на чело! Кућу коју сте саградили и у којој живите, земља и шума коју сте наслиједили од ваших предака, фирма коју сте ви основали и којом управљате - све је то ваше јер за сада није потребно неком вјештом “боксеру” који је на вријеме утрчао на борилиште и савладао правила отимачине.

Из дворишта Црногорског народног позоришта апсолутни фаворити не смију изаћи уздигнуте главе. Ако нас има.
Не убјеђујем вас у некакво братство. Само подсјећам да смо сви саучесници. Култура или варвари који за капителе наших храмова везују своје коње. Па ви бирајте.