Занимљивости

Б.Бу. [ РТС ]

05. 12. 2022. 10:27   >>  14:21

ИЗ СРЕДЊЕ ЈУРЕ У КАСНИ ТРИЈАНС

Да ли ће гуштер из витрине у Лондону вратити вријеме

Фосил једног сродника данашњих гуштера који је дио музејске колекције из педесетих година прошлог вијека у Природњачком музеју у Лондону, много је старији него што се то мислило.

Узорак је показао да су модерни гуштери настали у касном тријасу, а не у средњој јури како се раније мислило. Фосил који више од пола вијека научници чувају у једној од витрина лондонског музеја,  укључује остале дјелове животиње који су пронађени у каменолому у близини Тортворта у Глостерширу. У тренутку када су пронађени, технологија за анализе старости није била довољно развијена.

 

Као остатак претка модерног гуштер, фосил који је поново детаљније процијењен, утиче на „све процјене" о поријеклу гуштера и змија, заједно названих сквамата.

Нова сазнања утичу на претпоставке о њиховој стопи еволуције, па чак и на кључни моменат „покретача поријекла групе", кажу  научници.

Истраживачки тим је своје откриће назвао criptovaranoides microlanius, што значи „мали месар", због изгледа вилице која је била пуна зуба са веома оштрим ивицама.

Др Дејвид Вајтсајд са Универзитету у Бристолу, који је вођа студије, рекао је да је, када је примијетио да у витрини Природњачког музеја имају очуван фосил гмизавца, за који се вјеровало да је уобичајени блиски рођак новозеландске врсте туатаре, која је једина преживјела из тгрупе rhinocephalia, и која се одвојила од сквамата прије више од 240 милиона година.

„Како смо наставили да истражујемо примјерак, постајали смо све убјеђенији да је заправо ближи гуштерима данашњице него група туатара", рекао је др Вајтсајд и додао: „Направили смо рендгенске снимке фосила на Универзитету, и то нам је омогућило да га реконструишемо у три димензије, и да видимо све сићушне кости које су биле скривене унутар стијене".

„У смислу значаја за науку, овај наш фосил помјера поријекло и диверзификацију сквамата назад - из средње јуре у касни тријас. То је било вријеме великог реструктурирања екосистема на копну, са настанком нових биљних група, посебно четинара модерног типа, као и нових врста инсеката, и неких од првих модерних група као што су корњаче, крокодили, диносауруси, и сисари", објаснио је коаутор истраживања професор Мајк Бентон.

Чини се да су те нове биљке и животиње дошле на сцену као дио велике обнове живота на Земљи након масовног изумирања на крају перма пре 252 милиона година, а посебно карнијске плувијалне епизоде, прије 232 милиона година, када је клима варирала између влажне и суве и изазвала велике промјене међу живим свијетом", закључили су истраживачи.

Пратите нас на

Коментари 0

остави коментар

Остави коментар

Правила коментарисања садржаја Портала РТЦГ
Поштујући начело демократичности, као и право грађана да слободно и критички износе мишљење о појавама, процесима, догађајима и личностима, у циљу развијања културе јавног дијалога, на Порталу нијесу дозвољени коментари који вријеђају достојанство личности или садрже пријетње, говор мржње, непровјерене оптужбе, као и расистичке поруке. Нијесу дозвољени ни коментари којима се нарушава национална, вјерска и родна равноправност или подстиче мржња према ЛГБТ популацији. Неће бити објављени ни коментари писани великим словима и обимни "copy/paste" садрзаји књига и публикација.Задржавамо право краћења коментара.

Да бисте коментарисали вијести под вашим именом

Улогујте се

Најновије