Reda el Mavi i Majkl Šuval - BBC na arapskom  [ BBC ]

07. 10. 2025. 07:50   >>  11:26

Priča o dve porodice: Iseljenici i doseljenici u Izrael posle napada 7. oktobra 2023.

Dok broj onih koji napuštaju Izrael počinje da nadmašuje one koji pristižu, jedna porodica objašnjava zašto se doselila u zemlju, a druga objašnjava zašto će emigrirati.

Za jednu izraelsku porodicu, napadi predvođeni Hamasom izvršeni 7. oktobra 2023. godine i rat u Gazi koji je usledio bili su prelomna tačka za njihovu odluku da napuste zemlju.

Za drugu jevrejsku porodicu u inostranstvu, ovi događaji i porast antisemitizma iskristalisali su njihovu želju da se dosele u Izrael.

Njihova putovanja u suprotnim smerovima usledila su u trenutku kada broj ljudi koji napušta zemlju nadmašuje one koji pristižu, prema Izraelskom centralnom zavodu za statistiku.

U stanu na 15 spratu stambene zgrade koji pripada Nofar i Ejalu Avidanu u Ramiji, u centralnom Izraelu, firma za selidbe pakuje njihove stvari u velike kartonske kutije.

Na nalepnicama sa odredištem piše: „Otava, Kanada".

„Ne kajemo se“, kaže Nofar dok hrani sedmomesečnu ćerku Šinu.

Ona koristi reč „preseljenje", izraz koji koriste i mnogi drugi Jevreji koji napuštaju Izrael, nagoveštavajući mogućnost povratka.

Reč „odlazak" nosi suviše veliku težinu i može da sugeriše okretanje leđa domovini.

Ova 39-godišnja nastavnica engleskog jezika kaže da su čak i pre napada predvođenih Hamasom na Izrael 2023. godine ona i njen muž već razmišljali da se presele u inostranstvo.

Napadi su ih samo naveli da donesu konačnu odluku, ubedivši ih da je došlo pravo vreme za taj potez.

„Želimo nešto drugo za našu porodicu, za Šinu", kaže ona.

Dok se pakuju poslednji ukrasi, Ejal, advokat, kaže: „Tražimo nešto više od udobnosti naše vlastite kuće, žudimo za mirnim životom."

• Kako izraelska obaveštajna služba nije uspela da zaustavi masovni napad iz Gaze
• Kako je Hamas izveo munjeviti napad na Izrael za koji niko nije verovao da je moguć
• „Horor scene" na muzičkom festivalu u Izraelu: Pronađeno 260 tela, ljudi bežali od kiše metaka

Dok su planirali selidbu, posetili su Kanadu, gde su se mnogi od njihovih prijatelja već skrasili, i gde neće morati da uče nov jezik.

„Ja sam ponosna Jevrejka i ponosna cionistkinja, ali ne želim da moja ćerka bude definisana kao Jevrejka, umesto samo kao osoba", kaže Nofar.

„Osećam da će joj Kanada ponuditi jednake mogućnosti u životu, više nego Izrael, zato što u Izraelu danas ultraortodoksni Jevreji dobijaju svu pažnju vlade.

„Političari u Izraelu nisu na strani marljivih ljudi koji doprinose privredi.

„Mi smo većina, a osećamo se ignorisano, kao da nas ne vide“, kaže ona.

Ona aludira na koalicionu vladu premijera Benjamina Netanjahua, naširoko doživljavanu kao najreligiozniju i najekstremniju u izraelskoj istoriji, sa ultradesničarskim i ultraortodoksnim strankama koje vrše krupan uticaj na ključne političke odluke.

Neki Izraelci smatraju da je život u Izraelu oduvek bio prepun izazova.

„Čak i pre 7. oktobra, nismo mogli da vidimo nikakvu perspektivu u našoj budućnosti", kaže Nofar, objasnivši kako veruje da je život postao još teži od izbijanja rata u Gazi.

Ona kaže da nije normalan osećaj kad morate da trčite u sklonište ili sigurnu sobu svaki put kad čujete sirenu za vazdušnu opasnost zbog dolazećih raketa „čak i ako se to dešava samo jednom nedeljno".

„Odgajanje dece ovde u ratu čiji kraj nije nigde na vidiku nije normalno.

„Samo pre sat vremena, rakete su bile ispaljene na Ašdod, nedaleko odavde.

„Mnogo je žalosti i tuge oko nas."

Ona govori o sve većem broju raketa koje ispaljuju Hamas i druge ekstremističke grupe iz Gaze od početka rata.

Ejal strahuje da izraelsko društvo postaje „sve nasilnije", još od pre rata.

Kaže da viđa agresivno ponašanje „na putevima, u javnim prostorima, u stambenim zgradama... a da je rat to samo dodatno pogoršao."

Nesreće sa smrtnim ishodom na putevima porasle su za 22 odsto 2024. godine, u poređenju sa 2023. godinom, prema Izraelskom zavodu za statistiku (CBS).

Prema stručnoj grupi Jerusalimski centar za bezbednost i spoljne poslove (JCSFA), napadi od 7. oktobra imali su duboki emocionalni i bihejvioralni uticaj na izraelsko društvo.

U junu 2024. godine, odbor Kneseta za žene i rodnu ravnopravnost dobio je informaciju da je od početka rata došlo do povećanja broja prijava porodičnog nasilja.

Organizacije Majke na frontu mu je saopštila: „Muškarac koji se vrati sa posttraumatskim sindromom - to utiče na čitave domove u Izraelu."

„Nasilne reakcije su povremeno potiskivane i nelečene, a žene je sramota da se žale."

Pogledajte video iz novembra 2023.: Raste broj zahteva za posedovanjem oružja u Izraelu

Uz to, posle oktobra 2023. godine, ultradesničarski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir ubrzao je reforme za popuštanje zakona o oružju, što je dovelo do skoka u broju prijava za izdavanje dozvole za vatreno oružje.

Od tada, izraelski mediji izveštavaju da je podneto više od 400.000 prijava, od kojih je samo nešto malo više od polovine dobilo uslovno odobrenje.

JCSFA je među onima koji su zabrinuti da sve veće prisustvo oružja na ulicama može da podstakne na oružano nasilje.

Nofar i Ejal objašnjavaju da postoje i drugi faktori koji su uticali na njihovu odluku.

„Troškovi života su porasli, a mi smo od početka rata morali da plaćamo veći porez."

Početkom 2025. godine, veliki proizvođači hrane najavili su novi talas skoka cena.

I dok troškovi života predstavljaju problem širom planete, izveštaj kluba Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kluba industrijalizovanih zemalja u aprilu ove godine rekao je da je „izraelski nivo cena u poređenju sa drugima među najvišima u OECD-u".

U Izraelu je došlo i do povećanja poreza kako bi se pomoglo pri pokrivanju troškova rata - u januaru 2025. godine, porez na dodatu vrednost (PDV) je porastao sa 17 na 18 odsto, a zaposleni u javnom sektoru doživljavaju smanjenje plata, za koje im je rečeno da je samo privremeno. (Ovo ne pogađa Nofar i Ejala koji rade u privatnom sektoru.)

Deni Šerer, zadužen za pražnjenje stana Avidanovih, kaže da je počeo da primećuje porast broja ljudi koji napuštaju Izrael još pre napada od 7. oktobra.

Procenjuje da je njegova firma prešla sa rada na 400 slučajeva godišnje 2022. godine na više od 700 do sredine 2023. godine.

Ovaj raniji skok, on pripisuje krizi pravosudne reforme koja je izbila 2023. godine i toga leta dovela do masovnih protesta.

Vlada premijera Benjamina Netanjahua uspela je da sprovede neke od tih reformi.

Bile su usmerene na ograničavanje moći Vrhovnog suda, smanjivši njegovu sposobnost da obara zakone, istovremeno omogućivši vladi veću kontrolu nad sudskim naimenovanjima.

Pristalice su tvrdile da sudije preterano intervenišu u političkim odlukama, dok su kritičari smatrali ove reforme pretnjom po demokratiju.

Deni kaže da su veliki procenat ljudi kojima pomaže da se presele profesionalci koji obično odlaze u Australiju, Novi Zeland i Kanadu.

• Kad rat svira kraj, produžeci se igraju u Beogradu: Kako je izraelska košarka nastavila život u Srbiji
• Koliko je ujedinjen Izrael pod premijerom Benjaminom Netanjahuom
• Naoružavanje Izraelaca: Više od 100.000 novih dozvola za oružje, gužva na strelištima

Prema Izraelskoj upravi za inovacije, koja promoviše istraživanje i razvoj tehnološkog preduzetništva, broj zaposlenih u visokotehnološkom sektoru u Izraelu opao je 2024. godine prvi put posle najmanje decenije.

Između oktobra 2023. i jula 2024. godine, oko 8.300 radnika u visokotehnološkoj oblasti napustilo je Izrael na godinu dana ili duže.

To je oko 2,1 odsto radne snage u ovom sektoru.

Sveukupno gledano, broj izraelskih građana koji su napustili zemlju bio je viši od broja ljudi koji su se doselili u nju, između 2023. i 2024. godine, prema Izraelskom centralnom zavodu za statistiku (CBS), koji obrađuje i objavljuje zvanične podatke.

U tom periodu, 82.700 njih je otišlo, dok je pristiglo samo 60.000.

„Ovo je tek treći put da se to desilo od osnivanja države Izrael pre 77 godina", kaže profesor Serđo Dela Pergola, predsedavajući Evropske jevrejske demografske jedinice na Institutu za istraživanje jevrejske politike.

„Prva dva puta, ranih 1950-ih i sredinom 1980-ih, razlozi su bili uglavnom ekonomske prirode. Ali ovaj put postoji čitava mešavina razloga - bezbednost, rat i, naravno, ekonomski povodi, iako ima i drugih kumulativnih razloga", dodaje on.

On veruje da će se ovaj trend najverovatnije nastaviti 2025. godine, mada možda manje drastično.

Profesor Dela Pergola kaže da je ruska invazija na Ukrajinu 2022. godine isprva dovela do priliva novih ljudi iz tih zemalja dok su neki bežali od vojne regrutacije, ali se migracija odatle ponovo usporila.

Jevrejska migracija u Izrael poznata je kao Alija, sa mešavinom duhovnih i ekonomskih faktora koji motivišu ljude na taj potez.

Za neke, napadi od 7. oktobra doveli su u pitanje ideju Izraela kao ultimativne bezbedne luke za jevrejski narod.

Drugi kažu da ih je antisemitizam koji su iskusili posle napada i rata u Pojasu Gazi naveo da se presele u Izrael.

U njihovom malom stanu u Aškelonu, dvadesetak kilometara severno od Gaze, Simha Dahan priprema tradicionalni porodični obrok za Jevrejsku Novu godinu Roš Hašanah.

Pola ovčije glave, precizno isečene, krčka se u loncu.

„Nekad sam ovo jelo pripremala sa ribljim glavama u Mančesteru, ali ovde koristim ovčiju glavu.

„Više ga volim sa ribljim glavama, ali jezik je izvrstan“, kaže ona, držeći ga u ruci.

Ovčija glava ima mnogo simboličnih referenci, od kojih je jedna nada da ćete u narednoj glavi biti „kod glave, a ne kod repa".

U prošlosti se svih osam njenih ćerki okupljalo za kuhinjskim stolom u njihovom domu u Mančesteru, u Velikoj Britaniji, za proslavu.

Ali kad su se Simha i njen muž Meir preselili u Izrael u avgustu 2024. godine, četiri ćerke su ostale.

Ultraortodoksni par su Sefardi, što je izraz koji se odnosi na naslednike Jevreja iz zemalja oko Mediterana, među kojima su Španija, Portugal i Severna Afrika.

Simha je rođena u Francuskoj, a preselila se u Veliku Britaniju 1992. godine.

Kasnije se udala za Meira, koji je napustio njegov rodni Maroko sa 14 godina da bi se pridružio ješivi, jevrejskoj verskoj školi u Mančesteru.

On je „šočet“, košer mesar, i redovno se vraća u Veliku Britaniju da radi dok čeka dozvolu za obavljanje tog posla u Izraelu.

Simha je prethodno volontirala kao „dula" (babica), jevrejska pomoćnica pri porođaju, u Mančesteru, što je uloga koju se nada da će preuzeti profesionalno u Izraelu.

„Ovo je selidba koju smo oduvek želeli, ali smo čekali da naša najstarije ćerke završe školovanje", kaže Meir.

• U čemu je razlika između antisemitizma i anticionizma
• Ko su izraelski religiozni ekstremisti naseljeni u Zapadnoj obali
• Ujedinjeni u bolu: Bratski odnos Izraelca i Palestinca čije su ćerke poginule u sukobima

Simha kaže da je „antisemitizam počeo da raste pre 7. oktobra, ali se od tada vinuo u nebesa."

„Muškarci u mojoj zajednici prestali su da nose kipu [jevrejsku kapu] kad izlaze napolje i nije delovalo bezbedno za mene ili ćerke da izlaze kasno noću napolje", priča.

„Kad sam videla ljude sa transparentima 'Oslobodite Palestinu', osećala sam se ugroženo, zato što nisam znala šta to znači za njih, kako će oni to sprovesti u delo", dodaje ona.

Objasnila je da je neko drugi u njenoj zajednici čuo agresivni jezik kojim se preti Jevrejima.

Kaže da je kap koja je prelila čašu bila kad je ćerka došla kući u suzama nakon što ju je neko u majici Oslobodite Palestinu „pogledao popreko", mada nije jasno da li je znao da je ona Jevrejka.

Skorašnji smrtonosni napad ispred sinagoge u Mančesteru desio se na kratkoj udaljenosti od njenog starog doma.

Kaže da je jedan od dvojice uvijenih muškaraca bio redovna mušterija u supermarketu u kojem je nekada radila.

Simha veruje da Izrael pruža nivo bezbednosti i zaštite koju Jevreji ne mogu da osete nigde drugde u svetu.

„Mogu da izađem u bilo koje doba noći bez straha.

„Uvek su tu naoružani vojnici i građani koji mogu da uskoče i zaštite vas, ako se bilo šta desi", kaže ona.

Ali šta je sa životom u zemlji koja je u ratu, u kojoj su 7. oktobra 2023. godine Hamas i druge oružane frakcije ubili oko 1.200 Izraelaca i uzeli 251 taoca?

Njen novi dom je nekoliko kilometara od Gaze, gde je u naknadnim izraelskim napadima poginulo više od 66.000 ljudi, prema brojkama Ministarstva zdravlja koje vodi Hamas.

Njen odgovor stiže bez oklevanja: „Nije me briga. Ne plašim se, osećam se bezbedno ovde."

• Zašto Izrael i dalje gradi naselja na Zapadnoj obali
• Izraelski naseljenici pojačavaju kampanju proterivanja Palestinaca iz Zapadne obale
• Gaza posle rata: Ko će se nositi sa 'bezbednosnom noćnom morom'

Upitana šta misli o Izraelcima koji su napustili zemlju zbog rata, odgovora: „Znam da su neki otišli zato što su želeli da zarade više novca ili kažu da se ne osećaju bezbedno ovde, ali ja se ne slažem sa njima."

„Kad sirena upozori na raketni napad, mi uzmemo vodu, odemo u sklonište, pratimo novosti na telefonu i vratimo se kad se uzbuna završi."

Ona kaže da oseća dug prema Izraelu i ne bi joj smetalo da joj ćerke budu regrutovane za front, u Gazi ili negde drugde.

Dvojica njene braće su služili u Gazi nekoliko meseci.

„To je sastavni deo povezivanja sa našim jevrejskim identitetom u Izraelu", objašnjava ona.

Ona priznaje da joj nedostaju neki delovi starog života u Mančesteru - prijatelji, ćerke, unuci i velika kuća.

I iako su odabrali Izrael kao njihov dom, ona kaže da se i dalje oseća kao Mančesterka, a njen muž se i dalje oseća kao Marokanac.

„Ali ne žalim ni za čim", zaključuje ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
• Šta je kontroverzni izraelski plan o naseljavanju na Zapadnoj obali
• Krajnje desničarski izraelski ministar se molio pred Al Aksom - zašto je to sporno
• Šta je Al Aksa i zašto je žarište sukoba izraelske policije i Palestinaca
• Ko je sve priznao Palestinu kao državu i kakav je stav zemalja Balkana
• 'Ako Izrael izbace sa Evrovizije, ni Nemačka ne treba da učestvuje'