Grujica Andrić - BBC novinar  [ BBC ]

17. 10. 2025. 07:51   >>  17:20

'Iz ove kože se ne može': Život ispod praga siromaštva u Srbiji

Šestočlana porodica Miloša Nikolića iz pančevačkog naselja Mali Rit mesečno može da računa na samo 19.000 dinara sigurnih primanja.

Makadamski put nedaleko od ušća Tamiša u Dunav vodi do Malog Rita, neformalnog naselja na periferiji Pančeva, čije je i društveno i privredno središte veliki otpad.

Tamo zatičem nekoliko radnika koji improvizovanim brenerom, komad po komad, tope tone odbačenih metalnih delova automobila i kućnih uređaja.

U starom tamnom radnom kombinezonu na tregere, oniži muškarac čije lice prekriva gusta crna brada a skoro dogorela cigareta visi na rubu usana, deluje iznenađeno što me vidi tu, pa odlaže alat da sazna zašto sam došao.

Kažem mu da želim da razgovaram sa siromašnima, a on me istog sekunda upućuje dalje.

„Prođi do kraja kroz otpad, pa odmah desno. Oni su ti najsiromašniji“.

Prolazim stazom između dve planine metala i plastike, skrećem, i srećem dvoje male dece musavog lica i nepoverljivog pogleda, koja me kao putokaz vode ka trošnoj kući ispred koje sedi 31-godišnji Miloš Nikolić sa suprugom i njenom sestrom.

U Malom Ritu ili Malom Londonu, kako ga većina Pančevaca naziva, svi žive skromno, ali Miloševa porodica „živi najsiromašnije od svih“, priča mi, sedeći na praznoj gajbi za pivske flaše.

Iz metalne kutije poput one u kojima se u mnogim domaćinstvima čuvaju igle i konci, vadi domaći duvan i pažljivo ga slaže u mašinicu za motanje cigareta.

„Sa ženom i četvoro dece živim ovde već devet godina, ali kuća nije naša, već je čuvamo prijatelju.

„Živimo od dečijeg dodatka, ukupno 19.000 dinara, pa moramo da idemo po kantama, prodajemo hleb koji nađemo za svinje, poneki električni šporet, limenke..."

Nikolići su daleko ispod praga siromaštva koji je u Srbiji 2024. godine bio postavljen na 35.606 dinara za jednočlano domaćinstvo.

Porodice koje čine dvoje odraslih i dvoje dece su u riziku od siromaštva ukoliko su im ukupna primanja 2024. bila manja od 74.773 dinara.

Republički zavod za statistiku nije objavio visinu ovog praga za porodice sa više članova, .

„Stalne poslove nemamo, a povremeno radim na građevini, utovaram šut ili radim ovde na otpadu – bez toga ne bismo opstali“, priča Miloš pokazujući rukom na visoke hrpe metala na nekoliko desetina metara od kuće.

Najčešći uzroci siromaštva su „nezaposlenost, neadekvatne penzije i različiti hendikepi koji sprečavaju ljude da se uključe u ekonomski i socijalni život zemlje“, kaže Mihail Arandarenko, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za BBC na srpskom.

Dok siromaštvo radno sposobnog stanovništva „stabilno opada“ usled manje nezaposlenosti tokom prethodnih godina, ono „ubrzano raste“ među starijima, sa nedovoljno visokim penzijama.

Oko 10 odsto starijih od 65 godina u Srbiji uopšte i nema penziju, ukazuje ekonomista.

„Siromaštvo dece opada, delom zbog rasta zaposlenosti, a delom zbog izdašnih demografskih mera za porodice sa više dece, kod kojih je siromaštvo bilo najveće jer ukupan porodični prihod raste kada majka dobije naknadu za treće ili četvrto dete“, ističe Arandarenko.

Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti u Srbiji je 2024. godine iznosila 24,3 odsto i u odnosu na 2023. godinu opala je za 2,9 procentna poena, pokazuju podaci RZS-a.

• Dvostruko više siromašnih u Srbiji: „Snalazi se ko kako ume i može"
• Da li je kompjuterski algoritam progutao hiljade najsiromašnijih u Srbiji
• Beskućništvo u Srbiji: 'Živim od danas do sutra, pa šta bude'

'Ako kupim prozor, deca nemaju šta da jedu'

Ali nacionalna statistika Nikolićima ne nudi utehu.

Miloš i njegova supruga godinama nemaju stalne prihode za izdržavanje četvoro dece, od kojih najstarije ima šest godina, a najmlađe devet meseci.

„Kad god odem da tražim stalni posao, odmah me pitaju koliko imam razreda škole, a kad vide u ličnoj karti adresu 'Mali Rit 59a', odmah kažu 'aha, ti si iz Rita'.

„'Ajde, zvaćemo te' i nikad ne pozovu“, žali se 31-godišnjak zelenih očiju i izboranog lica.

Već neko vreme ne može da radi ni za nadnicu, jer je povredio nogu i sada je veći teret na njegovoj supruzi.

„Sad ja čuvam decu kod kuće, a ona ode sa ćerkicom od tri godine na kante, pronađe hleb i limenke, proda ih, donese kući 500-600 dinara, da imamo nešto da pazarimo“, priča Miloš.

Iza njega, u dotrajalim kolicima spava devetomesečna beba, koju ne budi ni naš glasni razgovor.

Dok su im primanja godinama vrlo niska, cene rastu, pa je preživljavanje porodice sve veći izazov.

„Samo struju plaćam šest hiljada, pošto nemam svoju. To je za dve sijalice i jedan televizor.

„Nemamo frižider, nemamo ništa drugo. Žena pere veš na ruke“, priča Nikolić, pokazujući rukom na kabl koji sprovodi električnu energiju od susedne kuće do njegove.

Pitam ga zašto u kuću nije uvedena struja, a on odgovara trljanjem palca o kažiprst.

„Treba malo više da se posoli tamo negde“, aludira na „veze“ koje u pančevačkoj opštini nema.

Fasada kuće u kojoj žive kruni se na više mesta, na njoj je i nekoliko rupa, a na krovu se mešaju narandžasta boja crepa i sivi lim.

Ide zima, doba kada Miloša čekaju još veće glavobolje, jer novca za ogrev nema dovoljno.

„Imamo smederevac, na njemu i kuvamo, pa trošimo i leti“, dodaje, pa upire prstom ka meni.

Shvatam da zapravo pokazuje iza mojih leđa, gde je naslagano nekoliko ogaravljenih blokova, čija se narandžasta boja više gotovo i ne vidi.

„Imam i ovaj 'ciganski šporet', kuvamo i napolju, ali ne mogu ni tu da ložim cipele, moram drva“, smeje se 31-godišnjak.

Iz Javnog preduzeća Srbijašume najavljeno je da će ove zime 1.000 najsiromašnijih domaćinstava u Srbiji besplatno dobiti osam kubnih metara drva, a da će ostale siromašne porodice moći da kupe kubni metar za 2.900 dinara.

Međutim, kada je Miloš otišao da se raspita za pomoć u lokalnu šumsku upravu, dobio je drugačije obećanje.

„Prvo je bilo osam metara drva, pa su smanjili na pet, a ne verujem da će biti i toliko.

„Zadovoljan sam i ako dobijem dva metra drva. Da se prekrstim na moju slavu Svetu Petku“, priča i prekrsti se.

I izolacija u kući je loša, „duva mi hladno na ove prozore“, pokazuje, ka rupama između prozorskog okvira i fasade.

„Ali, ako kupim prozor, onda deca nemaju šta da mi jedu“, sleže ramenima Miloš.

• Ko su energetski siromašni stanovnici Srbije
• Šta su energetski pasoši i čemu služe
• Bebe su gladne - otvorena prva javna kuhinja za najmlađe u bivšoj Jugoslaviji

Kako se određuje ko je siromašan?

U evropskim zemljama, prag siromaštva računa se pomoću Ankete o prihodima i uslovima života (Statistics on Income and Living Conditions - SILC), koju u Srbiji sprovodi Republički zavod za statistiku.

Po pravilu, postavlja se na oko 60 odsto medijalnih prihoda, kaže profesor Arandarenko.

„Taj medijalni prihod je manji od prosečnog, tako da možemo slobodno da kažemo da je u Srbiji osoba siromašna ako ima prihode koji su niži od polovine prosečnih“, kaže on.

Za razliku od računanja prosečnih plata ili penzija, gde se u obzir uzimaju samo oni koji imaju te dohotke, obračun praga siromaštva obuhvata sve članove domaćinstva, bez obzira da li su zaposleni ili ne.

„Deca se ne računaju kao 'cele' osobe, a ako porodica uopšte nema prihode i to se računa“, objašnjava Arandarenko.

Međutim, podaci za prošlu godinu ne uklapaju se u formulu.

Prag siromaštva za jednočlano domaćinstvo u 2024, 35.606 dinara, tek je 47 odsto prosečne medijalne neto zarade u Srbiji - 75.533 dinara u toj godini.

Bio je i za četvrtinu manji od prosečne minimalne zarade, 47.334 dinara za 2024.

Pre pet godina, prag siromaštva bio je postavljen na 19.200 dinara za jednočlano i na 40.320 za četvoročlano domaćinstvo.

Pomera se i stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti, koja je 2019. bila 31 odsto, a 2024. godine 24,3 odsto, objavio je RZS.

Ova stopa je u Evropskoj uniji iste godine bila 21 odsto - više od 93 miliona ljudi u 27 zemalja članica bilo je pod rizikom od siromaštva, pokazuju podaci Eurostata.

Podaci u Srbiji ne odražavaju realno stanje, jer promena metodologije RZS-a 2018. podrazumeva da se „kroz pitanja i procedure smanji jaz između stvarnog i deklarisanog prihoda, ali samo među siromašnima“, smatra Arandarenko.

„Poznato je da stanovništvo, posebno ono sa većim dohocima, ne prijavljuje sve prihode anketarima a kada bi se to uzelo u obzir, stopa siromaštva bi bila još veća.

„Ako je, na primer, kod nas siromašnih 20 odsto, a u Švedskoj 16 odsto, to naravno ne znači da smo mi 'siromašniji' od Švedske samo za petinu, nego da je naša socijalna i ekonomska politika manje uspešna od Švedske u smanjivanju siromaštva, pa i nejednakosti“, objašnjava.

• Šta polovina radnika u Srbiji (ne) može da kupi za platu
• Oni nemaju dom - „Mnogo je puteva do ulice"
• Kako se živi u Preševu i Bojniku, najsiromašnijim opštinama Srbije

Sistemski problem bez sistemskog rešenja

Na primeru Miloša Nikolića ta socijalna politika je zakazala.

Sete ga se samo pred izbore, kaže on.

„Obećavaju palate i vile, povećanje socijalnog, samo što piramide ne 'dobijamo' kad je glasanje. A kad se završi glasanje – ništa.

„Cene skaču, a primanja padaju“, slikovito će Miloš.

Srbija je poslednju Strategiju za smanjenje siromaštva donela 2003..

Glavni uzroci siromaštva su posledice ratova i inflacije 1990-ih, kao i privredne tranzicije sa početka 20. veka, tvrdi se u Strategiji.

„To vreme je odavno prošlo i generatori siromaštva su se potpuno promenili“, kaže Uroš Ranđelović, pravnik A11 Inicijative za ekonomska i socijalna prava, za BBC na srpskom.

Ni Strategija socijalne zaštite za period od 2025. do 2030. još nije usvojena, a predlog je podnet tek u aprilu ove godine.

„Već 15 godina naša zemlja nema ova dva ključna dokumenta“, što pokazuje da vlasti u tom periodu „nisu pokazale bilo kakvu političku volju da bar pokušaju da reše ovaj problem“, smatra Ranđelović.

Vlada Srbije je tokom godina primenjivala socijalne mere, poput deljenja novca tokom pandemije korona virusa, davanje statusa energetski ugroženih kupaca siromašnima i predložila izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Ali te mere su „ad hoc prirode, rezultat su političke kalkulacije, a ne ozbiljnog i sveobuhvatnog planiranja borbe protiv siromaštva“, kaže Ranđelović.

Neki pravni akti, poput Zakona o socijalnoj zaštiti „razilaze se sa realnošću", upozorava on.

Zato „od skoro pola miliona građana ispod linije apsolutnog siromaštva, samo njih 150 hiljada ostvaruje pravo na novčanu socijalnu pomoć" u iznosu od 12.181 dinara, kaže pravnik.

Ali da bi je ugroženi primali, potrebno je da njihov dohodak bude manji od toga.

Ranđelović navodi primer penzionera iz Leskovca kojem je pomoć uskraćena jer mu je penzija 14.000 dinara, zbog čega se u znak protesta lancem vezao za saobraćajni znak.

„Zakon koji isključuje čoveka narušenog zdravlja i u odmaklim godinama iz socijalne zaštite zbog penzije od 14.000 dinara nema veze sa efikasnim, blagovremenim i adekvatnim pravom na socijalnu sigurnost koje treba da uživa svako", smatra Ranđelović.

Borbu za opstanak bez dovoljne pomoći društva bije i porodica Miloša Nikolića, kome se „čini da godinama sve ide samo na gore“.

„Kada sam imao 15-16 godina, hleb je bio 19 ili 20 dinara, a sad 60.

„Bez pet ili šest vekni hleba, mi ne možemo da prođemo dan i da deci ostane da doručkuju sutra ujutru“, kaže.

Najviše bi pomoglo kada bi im grad pronašao mesto na kojem bi imali uslova da žive, kaže.

„Ne da nam poklone, otplaćivao bih ako treba na 10 ili više godina“, dodaje.

Iako mu iskustvo govori da će sutra živeti lošije nego danas, ne odustaje.

„Barem neku nadu imamo da će biti bolje, pa sa tim guramo.

„Šta drugo da radimo? Iz ove kože se ne može“, zaključuje Nikolić, uvlačeći dim tek smotane cigarete.

Pogledajte video: Ko hrani najugroženije u Srbiji?

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Više od 122.000 dece u Srbiji ne može da zadovolji osnovne potrebe, izveštaj Unicefa
• Pekarska solidarnost uz miris svežeg hleba
• Markus Rašford: Golgeter koji nije zaboravio siromaštvo
• Kako preokrenuti život u Srbiji: Od ulice do romana prvenca
• Postoji li zaštita za podstanare u Srbiji